Šta se dešava kada se sva tri izborna procesa održavaju istovremeno?
U situacijama kada se izbori za narodne poslanike, izbori za predsednika Republike i lokalni izbori održavaju istog dana, glasa se na istim biračkim mestima, a glasanje sprovode isti birački odbori.
DetaljnijeKo raspisuje izbore?
Parlamentarni, predsednički, pokrajinski i lokalni izbori se raspisuju na različite načine.
DetaljnijeKo sve može da se kandiduje na izborima (stranka/grupa građana/pokret)?
Izbornu listu može podneti politička stranka upisana u Registar političkih stranaka, koalicija političkih stranaka ili samostalno grupa građana. S druge strane, izbornu listu ne može podneti koalicija koju čini politička stranka i grupa građana.
DetaljnijeDa li se na lokalnim izborima bira i gradonačelnik?
Ne. Na lokalnim izborima biraju se odbornici skupština jedinica lokalne samouprave, tačnije skupština opština ili gradskih skupština. Gradonačelnika bira Skupština grada, iz reda odbornika, na period od 4 godine, tajnim glasanjem većinom od ukupnog broja odbornika.
DetaljnijeŠta je izborna lista i ko je može podneti?
Izborna lista je spisak kandidata za narodne poslanike/odbornike koji podnosi politička stranka upisana u Registar političkih stranaka, koalicija političkih stranaka ili samostalno grupa građana. Lista se podnosi neposredno Republičkoj izbornoj komisiji, u pismenom i elektronskom obliku na propisanom obrascu i to najkasnije 20 dana pre dana glasanja. Izbornu listu ne može da podnese koalicija koju čine politička stranka i grupa građana.
DetaljnijeZa koga mogu da potpišem listu?
Svaki građanin može svojim potpisom da podrži izbornu listu političke stranke upisane u Registar političkih stranaka, koalicije političkih stranaka ili izbornu listu grupe građana.
DetaljnijeDa li je potpis za izbornu listu isto što i potpis za formiranje stranke?
Ne. Kada dajete potpis podrške za formiranje stranke, zapravo potpisujete izjavu o osnivanju političke stranke.
DetaljnijeDa li mogu svojim potpisom da podržim više od jedne izborne liste?
Svaki građanin može svojim potpisom da podrži jednu izbornu listu političke stranke upisane u Registar političkih stranaka, koalicije političkih stranaka ili izbornu listu grupe građana.
DetaljnijeDa li mogu da podnesem izbornu listu za učešće na lokalnim izborima na opštini na kojoj nemam prebivalište?
Možete.
DetaljnijeDa li mogu da podnesem prigovor na izbornu listu?
Da. U skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, protiv rešenja o proglašenju izborne liste prigovor može podneti kandidat za poslanika na toj izbornoj listi, lice čije je ime sadržano u nazivu te liste, politička stranka, podnosilac proglašene izborne liste i birač.
DetaljnijeDa li postoje posebna pravila za izborne liste nacionalnih manjina?
Da. Izbornu listu nacionalne manjine mogu podneti samo političke stranke nacionalne manjine ili koalicija koju čine isključivo političke stranke nacionalnih manjina. Izbornom listom nacionalne manjine smatra se ona izborna lista za koju je Republička izborna komisija utvrdila da je osnovni cilj njenog podnošenja predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine, kao i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalne manjine, u skladu sa međunarodnim pravnim standardima.
DetaljnijeŠta je zbirna izborna lista?
Zbirna izborna lista je lista koja sadrži sve izborne liste sa ličnim imenima svih kandidata za narodne poslanike i podacima o godini njihovog rođenja, zanimanju i mestu prebivališta.
DetaljnijeDa li poslanik može da odustane od kandidature nakon proglašenja izborne liste?
Ne, nakon proglašenja izborne liste kandidat za narodnog poslanika ne može da odustane od kandidature. Ni u slučaju vanrednih okolnosti, poput smrti kandidata ili ako on izgubi izborno pravo, podnosilac izborne liste ne može predložiti novog kandidata.
DetaljnijeDa li lice koje je nosilac liste mora biti kandidat za poslanika na toj izbornoj listi?
Lice koje je nosilac liste može, ali ne mora da bude kandidat za poslanika na toj izbornoj listi.
DetaljnijeKo može predložiti kandidata za predsednika republike?
Kandidata za predsednika Republike mogu da predlože političke stranke - samostalno, ukoliko su upisane u Registar političkih stranaka, ili u koaliciji, kao i grupe građana. Predlog kandidata za predsednika Republike ne može podneti koalicija između političke stranke i grupe građana.
DetaljnijeKako se utvrđuje redosled kandidata na listi kandidata za izbor predsednika Republike?
Redosled kandidata na listi kandidata za izbor predsednika Republike utvrđuje se žrebom i to u prisustvu predstavnika predlagača kandidata.
DetaljnijeKo može da bude kandidat za odbornika lokalne skupštine?
Pravo da bude biran za odbornika ima svaki punoletni državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj ostvaruje izborno pravo, nad kojim nije produženo roditeljsko pravo, odnosno koji nije potpuno lišen poslovne sposobnosti.
DetaljnijeKo je nosilac izborne liste, ko prvi na listi, a ko kandidat za gradonačelnika?
Nosilac liste je osoba čije ime stoji u nazivu liste. Ta osoba može, ali ne mora istovremeno biti i kandidat za odbornika na toj izbornoj listi.
DetaljnijeŠta je izborna kampanja?
Izborna kampanja predstavlja skup aktivnosti političkih subjekata koje počinju od dana raspisivanja izbora i okončavaju se danom donošenja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora. Tokom izborne kampanje političke stranke, koalicije političkih stranaka i grupe građana koje učestvuju na izborima intenzivnom komunikacijom putem medija i nizom aktivnosti predstavljaju sebe i svoje programe biračima, kako bi zadobili njihovu podršku i glas.
DetaljnijeOdakle strankama moj broj telefona?
Svoj broj telefona ste možda svojevoljno dali prilikom učlanjenja ili potpisivanjem formulara na promotivnom štandu stranke, a možda vas kontaktiraju iz stranke a da ne znate odakle im vaši podaci.
DetaljnijeKo vrši nadzor nad izbornom kampanjom?
Opšti nadzor nad postupcima političkih stranaka, podnosilaca proglašenih izbornih lista, kandidata za narodne poslanike i javnih medijskih servisa tokom izbornih aktivnosti vrši Nadzorni odbor za izbornu kampanju.
DetaljnijeDa li je kampanja “od vrata do vrata” vrsta političkog pritiska?
Kao vid direktne, neposredne, komunikacije stranaka sa biračima kampanja “od vrata do vrata” je jedna od osnovnih aktivnosti. To je način da stranke direktno razgovaraju sa svojim sugrađanima o problemima koji muče građane, kao i da ponude svoje politike, programe i rešenja. Ovo je dozvoljeno i to samo ako vi pristanete na to.
DetaljnijeŠta je sve zabranjeno u kampanji?
Tokom izborne kampanje možemo izdvojiti nekoliko vrsta izbornih nepravilnosti koje su nedozvoljene/zabranjene.
DetaljnijeKo ima pravo glasa i kako se ono ostvaruje?
Pravo glasa ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Republike Srbije. Da bi ostvario biračko pravo, građanin mora biti upisan u jedinstveni birački spisak koji vodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.
DetaljnijeKako da znam da li se nalazim na biračkom spisku? Kako da znam na kom biračkom mestu glasam?
Podatak o tome da li se nalazite na biračkom spisku, kao i na kom biračkom mestu glasate možete proveriti na veb sajtu upit.birackispisak.gov.rs.
DetaljnijeDa li je moguć naknadni upis u birački spisak?
Po zaključenju biračkog spiska birač može biti upisan u spisak naknadnih promena u biračkom spisku, koji je sastavni deo izvoda iz biračkog spiska a rešenje o promeni, može biti doneto najkasnije 72 časa pre dana izbora.
DetaljnijeGde mogu da pronađem biračka mesta u svom gradu/opštini?
Za svako biračko mesto određuje se broj biračkog mesta, naziv biračkog mesta, adresa biračkog mesta i područje s kojeg glasaju birači na tom biračkom mestu (ulica, selo, zaselak, naselje i sl.).
DetaljnijeKoji su kriterijumi za određivanje biračkog mesta? Da li postoje situacije kada važe neka posebna pravila za glasanje?
Biračko mesto se, po mogućnosti, određuje za glasanje najviše 2.500, a najmanje 100 birača.
DetaljnijeKo može da glasa od kuće?
Kod kuće mogu da glasaju isključivo nemoćna stara lica, lica koja su sprečena da dođu na biračko mesto iz zdravstvenih razloga, kao i osobe sa invaliditetom.
DetaljnijeKako glasaju osobe sa invaliditetom?
Ukoliko je birač zbog svog invaliditeta sprečen da dođe na biračko mesto, zakon mu omogućava da glasa kod kuće.
DetaljnijeKako da pokrenem postupak odjave osoba koje su prijavljene na mojoj adresi, a ne žive zaista tu?
U poslednjih nekoliko izbornih ciklusa dešavalo se da pozivi za glasanje stižu i osobama za koje građani tvrde da ne žive na adresi na koju je poziv upućen. Građani imaju pravo da od MUP-a traže odjavu svih osoba koje su prijavljene na njihovoj adresi, a ne žive zaista tu.
DetaljnijeKako proveriti da li je neko glasao umesto vas?
Birač može da proveri da li je evidentirano da je glasao na izborima podnošenjem zahteva lokalnoj izbornoj komisiji prema mestu prebivališta, posle održanih izbora. Kontakt podaci o lokalnim izbornim komisijama se nalaze na veb prezentacijama opštinskih uprava. Zahtev se može podneti i preko aplikacije Republičke izborne komisije (RIK), gde je potrebno popuniti online formular, izabrati opštinu gde je birač glasao i priložiti očitanu ličnu kartu.
DetaljnijeZbog čega se razlikuje broj birača iz biračkog spiska i popisa?
Broj birača iz biračkog spiska i popisa razlikuje se zbog toga što se kroz popis stanovništva sakupljaju podaci o popisanim državljanima Srbije svih uzrasta sa prebivalištem, odnosno boravištem u Republici Srbiji, dok birački spisak obuhvata sve one koji imaju biračko pravo u Srbiji, a to su svi državljani Srbije stariji od 18 godina sa prebivalištem u njoj, bez obzira na to da li faktički borave u državi ili ne, odnosno da li popisivači mogu da sakupe neke podatke o njima.
DetaljnijeZašto se razlikuju brojevi na pozivima za glasanje na gradskim i parlamentarnim izborima?
Birači na parlamentarnim i predsedničkim (republičkim) izborima mogu da glasaju prema mestu prebivališta (adresa na kojoj su prijavljeni) ili prema mestu boravišta (adresa na kojoj žive), dok na lokalnim izborima mogu glasati isključivo prema mestu prebivališta.
DetaljnijeDa li postoji minimalni potreban broj prijavljenih za glasanje u inostranstvu da bi se otvorilo biračko mesto?
Postoji. Zakon o izboru narodnih poslanika kaže da se biračko mesto, po mogućnosti, određuje za glasanje najviše 2.500, a najmanje 100 birača.
DetaljnijeNa dan održavanja izbora neću biti u mestu gde živim, već ću biti kod svojih roditelja. Da li i kako mogu da glasam u tom mestu?
Možete! Neophodno je da opštinskoj, odnosno gradskoj upravi u mestu u kojem žive roditelji, najkasnije pet dana pre dana zaključenja biračkog spiska, odnosno 20 dana pre dana izbora, podnesete zahtev da se u birački spisak upiše podatak da ćete na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u zemlji.
DetaljnijeKako se upisujem ili menjam podatak u biračkom spisku?
Svaki građanin može opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, ili ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave podneti zahtev za upis u birački spisak ako nije upisan u birački spisak, ili promenu u biračkom spisku ukoliko nešto od podataka nije ispravno (pogrešno prezime, JMBG itd.)
DetaljnijeStudiram/radim van mesta u kojem imam prijavljeno prebivalište. Da li i kako mogu da na izborima glasam u mestu u kojem studiram?
Možete! Potrebno je da opštinskoj, odnosno gradskoj upravi u mestu studiranja, najkasnije pet dana pre dana zaključenja biračkog spiska, odnosno 20 dana pre dana izbora, podnesete zahtev da se u birački spisak upiše podatak da ćete na predstojećim izborima glasati u tom mestu.
DetaljnijeBoravim u inostranstvu. Da li i kako mogu da na izborima glasam u zemlji u kojoj trenutno boravim?
Možete! Birači koji borave u inostranstvu (žive i rade, ili su turistički u nekoj zemlji) mogu, preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije (ambasade i konzulati), najkasnije pet dana pre dana zaključenja biračkog spiska, odnosno 20 dana pre dana izbora, podneti zahtev da se u birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu. Iz inostranstva se može glasati samo na izborima za narodne poslanike i na izborima za predsednika Republike.
DetaljnijeDa li su moguće promene biračkih mesta?
U zavisnosti od nivoa izbora, nadležna izborna komisija donosi odluku o određivanju biračkih mesta. Na taj način može doći do promene i broja i veličine izbornih mesta.
DetaljnijeDa li mogu da vidim broj birača u mojoj opštini/gradu?
Zvaničan broj birača za svaku opštinu i grad dostupan je na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave upit.birackispisak.gov.rs/PregledBrojaBiraca i ažurira se jednom mesečno, svakog 23. u mesecu.
DetaljnijeDa li mogu da proverim ko sve može da glasa na nekom biračkom mestu?
Možete. Na veb sajtu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu upit.birackispisak.gov.rs, na kom možete proveriti da li se nalazite na biračkom spisku, kao i na kom biračkom mestu glasate, dostupan je i pregled birača po biračkim mestima.
DetaljnijeKoji organi su nadležni za sprovođenje izbora?
Za sprovođenje parlamentarnih i predsedničkih izbora nadležni su Republička izborna komisija, lokalne izborne komisije i birački odbori.
DetaljnijeKo su članovi Republičke izborne komisije i koliko ih ima?
Republičku izbornu komisiju (RIK) u stalnom sastavu čine predsednik, zamenik predsednika, 16 članova i njihovi zamenici, koje Narodna skupština imenuje na predlog poslaničkih grupa.
DetaljnijeDa li mogu da se žalim na imenovanje članova RIK-a?
Da. Svaki birač može da podnese žalbu protiv odluke o imenovanju člana i zamenika člana u stalnom sastavu RIK-a. Žalba se podnosi Upravnom sudu, preko Narodne skupštine, i to u roku od sedam dana od dana objavljivanja odluke o imenovanju u "Službenom glasniku Republike Srbije".
DetaljnijeDa li nekako mogu da pratim sednice RIK-a?
Da, rad Republičke izborne komisije je javan.
DetaljnijeGde mogu da vidim sva akta vezana za izbore?
Nakon raspisivanja izbora, Republička izborna komisija usvaja akte za sprovođenje izbora koje potom objavljuje na svom zvaničnom sajtu.
DetaljnijeŠta su lokalne izborne komisije i koja je njihova nadležnost?
Lokalne izborne komisije su opštinske izborne komisije, gradske izborne komisije, kao i izborne komisije gradskih opština Grada Beograda.
DetaljnijeŠta su birački odbori?
Birački odbori su organi za sprovođenje izbora koji neposredno sprovode glasanje na biračkom mestu.
DetaljnijeDa li i kako posmatrači utiču na rad biračkih odbora?
Rad izborne komisije i biračkih odbora je javan, što znači da sve njihove aktivnosti pri sprovođenju izbora mogu pratiti zainteresovani domaći i strani posmatrači, koji se akredituju u skladu sa pravilima koje određuje izborna komisija.
DetaljnijeDa li su svi članovi biračkog odbora iz iste stranke?
Ne. Broj predsednika i njihovih zamenika, kao i članova i njihovih zamenika, u jednom biračkom odboru koji pripada jednoj poslaničkoj grupi mora da bude srazmeran njenoj zastupljenosti u Narodnoj skupštini na dan kad je odluka o raspisivanju izbora stupila na snagu.
DetaljnijeKako mogu da postanem član biračkog odbora?
Da biste postali član biračkog odbora, morate da ispunite dva uslova - da imate izborno pravo (punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije) i da niste kandidat za narodnog poslanika.
DetaljnijeKo obučava birački odbor?
Obuke za članove biračkih odbora u stalnom i proširenom sastavu organizuje Republička izborna komisija, a sprovode ih instruktori koji su prethodno uspešno savladali obuku RIK-a.
DetaljnijeKome su odgovorni organi za sprovođenje izbora?
Svaki organ za sprovođenje izbora odgovoran je onom organu koji ga je obrazovao.
DetaljnijeDa li narodni poslanik ili kandidat za narodnog poslanika može biti član organa za sprovođenje izbora?
Ne. Po Zakonu o izboru narodnih poslanika, za člana i zamenika člana organa za sprovođenje izbora može biti imenovano samo ono lice koje ima izborno pravo i nije narodni poslanik, niti kandidat za narodnog poslanika.
DetaljnijeDa li i kako može da dođe do promene člana biračkog odbora?
Član, odnosno zamenik člana biračkog odbora u stalnom sastavu i proširenom sastavu može se promeniti na zahtev poslaničke grupe koja ga je predložila najkasnije tri dana pre dana glasanja.
DetaljnijeKako se finansira kampanja?
Kampanja se finansira kako iz privatnih tako i iz javnih izvora.
DetaljnijeKoja je uloga Agencije za sprečavanje korupcije?
Agencija za sprečavanje korupcije u kampanji ima više nadležnosti:
DetaljnijeKo vrši kontrolu finansiranja kampanje?
Prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, kontrolu finansiranja kampanje vrši Agencija za sprečavanje korupcije. Tokom izborne kampanje političke stranke, grupe građana odnosno kandidati su u obavezi da Agenciji dostave sve podatke koji su joj potrebni za obavljanje poslova propisanih ovim zakonom.
DetaljnijeKoje sve prigovore može da podnese birač?
Svaki birač ima pravo da podnese prigovor.
DetaljnijeKoje sve prigovore može da podnese podnosilac liste?
Podnosilac izborne liste ima pravo da podnese prigovor.
DetaljnijeZa koje prekršaje i krivična dela su tokom izbornog procesa predviđene novčane kazne?
Zakon o izboru narodnih poslanika predviđa kaznenu odgovornost za pravna lica, odgovorno lice u mediju, odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice.
DetaljnijeZa koja su krivična dela tokom izbornog procesa predviđene novčane ili kazne zatvora?
Krivična odgovornost predviđena je za učinioce krivičnih dela protiv izbornog prava propisanih u glavi XV Krivičnog zakonika. Naime, ova krivična dela mogu biti učinjena tokom kampanje i sprovođenja izbora i radi se o sledećim krivičnim delima:
DetaljnijeKoja je uloga Regulatornog tela za elektronske medije (REM)?
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je samostalan i nezavisan organ koji je osnovan Zakonom o elektronskim medijima.
DetaljnijeDa li mediji mogu da promovišu samo jednu izbornu listu ili kandidata?
Ne! Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, pružaoci medijskih usluga dužni su da u toku izborne kampanje svim kandidatima i podnosiocima proglašenih izbornih lista obezbede zastupljenost bez diskriminacije, u skladu sa propisima koji uređuju javne medijske servise i elektronske medije.
DetaljnijeŠta je izborna tišina i koliko traje?
Izborna tišina je period tokom kog je u medijima i na javnim skupovima zabranjeno da se objavljuju procene rezultata izbora, javno predstavljaju kandidati na izborima i njihovi izborni programi i pozivaju birači da glasaju, odnosno da ne glasaju za određene izborne liste ili kandidate. Izborna tišina počinje 48 sati pre izbornog dana i traje do zatvaranja biračkih mesta.
DetaljnijeŠta je funkcionerska kampanja?
Ako tokom izborne kampanje, funkcioner sebi i svojoj partiji pripisuje zasluge za realizaciju projekata koji je finansiran novcem svih građana reč je o zloupotrebi javne funkcije, odnosno funkcionerskoj kampanji.
DetaljnijeKada su lokalni izbori - da li javni servisi imaju iste obaveze kao i u slučaju republičkih?
Po Zakonu o lokalnim izborima, građani imaju pravo da preko javnih medijskih servisa budu obavešteni o izbornim programima i aktivnostima podnosilaca izbornih lista, kao i o kandidatima za odbornike u skladu sa propisima koji uređuju javne medijske servise i elektronske medije.
DetaljnijeKoja ovlašćenja imaju posmatrači?
Posmatraču koji posmatra rad biračkih odbora dozvoljeno je da posmatra rad svih biračkih odbora na teritoriji određene lokalne izborne komisije.
DetaljnijeKo su posmatrači i ko sve može da bude posmatrač?
Posmatrači prate sve faze izbornog procesa: izbornu kampanju, izborni dan i period posle održanih izbora do zvaničnog proglašenja izbornih rezultata. Cilj posmatrača je da se izborni proces odvija na transparentan način i sa što manje nepravilnosti koje bi mogle da utiču na izbornu volju građana. Tokom izbornog dana posmatrači na biračkim mestima prate sve aktivnosti od trenutka pripreme biračkog mesta za otvaranje, pa sve dok članovi biračkih odbora ne objave rezultate izbora za posmatrano biračko mesto.
DetaljnijeDa li posmatrači mogu na neki način da delaju na biračkom mestu?
Ne. Posmatrači nemaju mogućnost uticaja na izborni proces, već samo beleže eventualne nepravilnosti u izbornom procesu, kako tokom kampanje, tako i tokom dana glasanja.
DetaljnijeKoja je razlika između članova biračkih odbora i posmatrača?
Birački odbori su organi koji neposredno sprovode glasanje na biračkom mestu. Članovi biračkog odbora dužni su da u skladu sa zakonom otvore biračko mesto, obezbede pravilnost i tajnost glasanja, da se staraju o izbornom materijalu i održavanju reda na biračkom mestu, te da po zatvaranju biračkih mesta utvrde i potom objave rezultate glasanja.
DetaljnijeDa li posmatrači mogu da ponište glasanje na biračkom mestu?
Ne, posmatrači nemaju to pravo.
DetaljnijeDa li posmatrač ima pravo na primedbu na rad Biračkog odbora?
Zakon o izboru narodnih poslanika predviđa izradu zapisnika o prisustvu posmatrača rada biračkog odbora i to na obrascu koji propisuje Republička izborna komisija.
DetaljnijeKako mogu da postanem posmatrač?
Prijavu za domaćeg posmatrača, najkasnije 7 dana pre glasanja, Republičkoj izbornoj komisiji može da podnese udruženje registrovano u Republici Srbiji, čiji se ciljevi ostvaruju u oblasti izbora i koje je zainteresovano da posmatra rad organa za sprovođenje izbora.
DetaljnijeŠta je uzorak biračkih mesta jedne građanske posmatračke misije i kako se formira?
Slučajni i reprezentativni uzorak biračkih mesta na kojima se vrši posmatranje izbora odražava strukturu svih birаčkih mesta, njihovu veličinu i raspored, regionalne i političke specifičnosti. Dešavanja na biračkim mestima određenim uzorkom pokazuju da li se izborni proces odvija po zakonu, odnosno po međunarodnim standardima ili se tokom izbornog dana beleže nepravilnosti. Posmatrači na biračkim mestima na kojima su raspoređeni prate svaki segment izbornog dana, ali ga ni u kom slučaju ne mogu u celini proglasiti neregularnim ukoliko dođe do izolovanih incidenata. Crta je izborni dan 17. decembra 2023. godine posmatrala na dva slučajna uzorka biračkih mesta, reprezentativna za Srbiju (500 biračkih mesta) i za Beograd (500 biračkih mesta). To znači da je sve što smo uočili na našem uzorku uz rezultate do kojih smo došli, zahvaljujući statističkim principima, moglo da se reflektuju na svih 8.273 biračkih mesta u Srbiji na parlamentarnim izborima, kao i na svih 1.180 biračkih mesta na beogradskim izborima. Kako Crta posmatra izbore na uzorku biračkih mesta pogledajte ovde.
DetaljnijeKome mogu da se žalim ako vidim kupovinu glasova?
Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem, koje često nazivamo “kupovinom glasova”, je krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, te se krivična prijava protiv onoga za koga smatrate da je ovo delo učinio može podneti nadležnom javnom tužilaštvu, a to je osnovno javno tužilaštvo na teritoriji na kojoj je ovo delo učinjeno. Nepravilnosti u kampanji, kao i kupovinu glasova možete prijaviti i Posmatračkoj misiji Crte na ovom linku, možete poslati mejl na [email protected] ili nam se obratiti putem telefonskog broja 063/591-585.
DetaljnijeKako da se žalim na odluku RIK-a?
Protiv svakog rešenja Republičke izborne komisije donetog po prigovoru može se izjaviti žalba Upravnom sudu u slučaju kada se radi o parlamentarnim i predsedničkim izborima.
DetaljnijeKo ima pravo i kome da uputi zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu?
Ukoliko je birača, prilikom glasanja na izborima za predsednika Republike ili na izborima za narodne poslanike, birački odbor neosnovano sprečio da glasa ili mu je na biračkom mestu povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje, birač u roku od 72 časa od zatvaranja biračkog mesta može lokalnoj izbornoj komisiji podneti zahtev za poništavanje glasanja koji se može odnositi samo na biračko mesto na kojem je taj birač upisan u izvod iz biračkog spiska.
DetaljnijeKako mogu da zaštitim svoja prava na lokalnim izborima?
U slučaju lokalnih izbora pravna sredstva obuhvataju pravo na prigovor i pravo na žalbu. Onaj birač koji smatra da je povređeno njegovo izborno pravo može da podnese prigovor lokalnoj izbornoj komisiji u roku od 72 sata od objavljivanja odluke odnosno preduzimanja radnje koju podnosilac prigovora smatra da je nepravilna.
DetaljnijeŠta mogu da uradim ako mi birački odbor nije dozvolio da glasam ili mi je povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje?
Ukoliko vam birački odbor nije dozvolio da glasate ili smatrate da vam je bilo povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje, možete podneti:
DetaljnijeŠta ako zahtev za poništavanje glasanja bude odbijen?
U slučaju da lokalna izborna komisija odbaci ili odbije zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu, birač ima pravo da podnese prigovor na odluku o zahtevu Republičkoj izbornoj komisiji preko opštinske ili gradske izborne komisije. Rok za podnošenje ovog zahteva je 72 sata od trenutka kada lokalna izborna komisija svoju odluku objavi na sajtu Republičke izborne komisije.
DetaljnijeKada i kako birač može da podnese zahtev za poništavanje glasanja?
Počev od izbora 2022. godine, birač može da podnese zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu samo ako je lično njima uskraćeno biračko pravo ili povređeno pravo na tajnost i slobodu glasanja.
DetaljnijeU slučaju lokalnih izbora, kako mogu da podnesem prigovor zbog toga što mi birački odbor nije dozvolio da glasam ili mi je povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje?
U roku od 72 sata od trenutka kada mu je povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje, birač može da podnese prigovor lokalnoj izbornoj komisiji. Lokalna izborna komisija potom ima rok od 72 sata da odluči o prigovoru, da donese rešenje i da ga objavi na sajtu.
DetaljnijeŠta birači mogu da urade na dan glasanja ako primete nepravilnosti koje se ne tiču direktno njih?
Na dan glasanja moguće su razne nepravilnosti kao što su:
DetaljnijeKoje prigovore birač može da podnese tokom izbornog procesa?
Birači mogu da podnesu sledeće prigovore tokom izbornog procesa -
- Prigovor protiv rešenja o proglašenju izborne liste
- Prigovor protiv rešenja kojim se po službenoj dužnosti poništava glasanje na biračkom mestu
- Prigovor protiv rešenja kojim je odbačen ili odbijen zahtev za poništavanje glasanja na BM
- Prigovor zbog toga što u propisanom roku nije doneta odluka o zahtevu za poništavanje glasanja na BM
- Prigovor protiv rešenja kojim se po službenoj dužnosti konstatuje da se na biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja
- Prigovor zbog toga što u roku (propisanim zakonom ili podzakonskim aktom RIK-a) nije doneta odluka, preduzeta radnja
- Prigovor protiv rešenja o imenovanju člana/zamenika člana RIK-a ili izborne komisije u proširenom sastavu
- Prigovor protiv rešenja o imenovanju člana/ zamenika člana biračkog odbora u stalnom sastavu
- Prigovor protiv rešenja o imenovanju člana/zamenika člana biračkog odbora u proširenom sastavu
- Prigovor protiv zbirnog izveštaja o rezultatima glasanja
- Prigovor protiv zbirnog izveštaja o rezultatima glasanja u inostranstvu
- Prigovor protiv ukupnog izveštaja o rezultatima izbora
Koja pravna sredstva tokom izbornog procesa ima na raspolaganju proglašena izborna lista?
Pravna sredstva tokom izbornog procesa koje na raspolaganju ima proglašena izborna lista su -
DetaljnijeLokalni izbori - Ako vam je uskraćeno biračko pravo na dan glasanja, kome da se žalite?
Na izborni dan, može se desiti da birački odbor spreči birača da glasa. Do takvih situacija dolazi, na primer:
- ako je upisano da je birač već glasao, a birač ima biračko pravo na tom biračkom mestu (ne postoji zakonska mogućnost da BO dozvoli biraču da glasa)
- ako mu birački odbor ne dozvoljava da glasa jer biraču u ličnoj ispravi razlikuje prezime, a ostali podaci su isti (ime i JMBG) (dešava se npr. nakon promene bračnog statusa)
- ako biraču nije omogućeno da glasa tajno (nije mu garantovana privatnost iza paravana za glasanje)
Kako se broje glasovi?
Posle zatvaranja biračkog mesta birački odbor utvrđuje rezultate glasanja na biračkom mestu. Utvrđivanju rezultata glasanja moraju da prisustvuju svi članovi biračkog odbora ili njihovi zamenici.
DetaljnijeŠta je cenzus?
Cenzus je zakonom propisan izborni prag, odnosno procenat glasova od broja birača koji su glasali, koji jedna izborna lista mora da ostvari da bi mogla da učestvuje u raspodeli mandata.
DetaljnijeKoji je cenzus potreban da bi izborna lista mogla da učestvuje u raspodeli mandata?
U raspodeli mandata mogu učestvovati samo izborne liste koje su dobile najmanje 3% glasova od broja birača koji su glasali. Ako nijedna izborna lista nije prešla cenzus, onda sve izborne liste koje su dobile glasove mogu učestvovati u raspodeli mandata.
DetaljnijeKako se određuje broj mandata koji pripada nekoj izbornoj listi?
Način utvrđivanja broja mandata isti je i kod parlamentarnih izbora i kod lokalnih izbora – sistem najvećeg količnika.
DetaljnijeKako se određuje pobednik na izborima?
Kod parlamentarnih i lokalnih izbora primenjuje se proporcionalni sistem – poslanički, odnosno odbornički, mandati raspodeljuju se izbornim listama srazmerno broju dobijenih glasova.
DetaljnijeŠta je zbirni, a šta ukupni izveštaj o rezultatima glasanja?
Lokalna izborna komisija u roku od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta donosi za sva biračka mesta koja se nalaze na njenoj teritoriji i dostavlja RIK-u zbirni izveštaj o rezultatima glasanja.
DetaljnijeZašto se tako dugo čekaju konačni rezultati?
Postupak utvrđivanja rezultata glasanja podrazumeva niz radnji između utvrđivanja rezultata glasanja na biračkom mestu do objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora. U tim radnjama učestvuju svi birački odbori, lokalne izborne komisije i Republička izborna komisija.
DetaljnijeGde mogu da pronađem rezultate prethodnih izbora?
Rezultati prethodnih izbora dostupni su na zvaničnom sajtu Republičke izborne komisije, kao i na sajtu Službenog glasnika Republike Srbije.
DetaljnijeKada se zvanično završavaju izbori?
Izbori se zvanično završavaju objavljivanjem ukupnog izveštaja o rezultatima izbora, odnosno onog trenutka kada on postane konačan.
DetaljnijeKako može da se poništi glasanje na izborima i šta onda?
Lokalna izborna komisija po službenoj dužnosti donosi rešenje kojim poništava glasanje na biračkom mestu ako utvrdi:
DetaljnijeKako i zašto imamo ponavljanje izbora?
Glasanje na biračkom mestu se ponavlja ako je konstatovano da se na tom biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja ili ako je glasanje na tom biračkom mestu poništeno.
DetaljnijeKada se izbori ponavljaju po službenoj dužnosti?
Do ponavljanja izbora po službenoj dužnosti dolazi kada nije moguće utvrditi rezultat glasanja ili kada se izbori biračkom mestu ponište. I jednu i drugu odluku utvrđuje i donosi rešenjem lokalna izborna komisija.
DetaljnijeDa li mogu da se ponište izbori?
Da bi izbori mogli da budu poništeni a potom i ponovljeni, taj zahtev Ustavnom sudu može podneti: svaki birač, kandidat za predsednika Republike, odnosno poslanika ili odbornika, kao i podnosilac izborne liste.
DetaljnijeKako se istog dana održavaju predsednički, parlamentarni, a negde i lokalni izbori, da li moram da glasam na svim izbornim nivoima ili mogu da, na primer, glasam na parlamentarnim i lokalnim, a na predsedničkima ne?
Iako se na istom biračkom mestu glasa na više izbornih nivoa, odnosno na predsedničkim, parlamentarnim, a negde i lokalnim izborima, birač nije dužan da glasa na svim izborima koji se održavaju.
DetaljnijeS kojim dokumentom mogu da glasam?
Možete da glasate sa svakim dokumentom koji sadrži JMBG (jedinstveni matični broj građana) - sa važećom ličnom kartom ili važećom putnom ispravom (pasošem). Ukoliko ste započeli proceduru promene lične karte, potrebno je da kod sebe imate potvrdu MUP-a. Osim toga, ukoliko je posedujete, na glasanje možete izaći i sa vojnom legitimacijom koja sadrži fotografiju i JMBG.
DetaljnijeŠta ako mi se ne slažu podaci iz biračkog spiska i iz lične karte?
U slučaju da ste promenili prezime, možete svejedno glasati ako su ostali podaci isti (ime i JMBG).
DetaljnijeŠta je “bugarski voz”?
“Bugarski voz” predstavlja lanac izborne prevare u kojem prvi učesnik - glasač ne ubaci glasački listić u kutiju nego ga iznosi izvan biračkog mesta. Taj “popunjen” listić sledeći učesnik u prevari iskoristi za glasanje, a napolje iznosi novi “blanko” listić i tako unedogled.
DetaljnijeVažeći i nevažeći glasački listić
Česta dilema među biračima jeste šta je važeći, a šta nevažeći glasački listić i kako se pravilno zaokružuju kandidati, odnosno izborne liste i šta da rade ako slučajno zaokruže broj onih za koje nisu želeli da glasaju.
DetaljnijeDa li postoji gornja granica (godina) za glasače?
Ne. Pravo da glasa na izborima ima svaki punoletni državljanin Republike Srbije nad kojim nije produženo roditeljsko pravo, odnosno koji nije potpuno lišen poslovne sposobnosti.
DetaljnijeDa li lica koja nemaju punu poslovnu sposobnost mogu da glasaju?
Pravo da bira narodne poslanike i da bude biran za narodnog poslanika ima punoletni državljanin Republike Srbije nad kojim nije produženo roditeljsko pravo, odnosno koji nije potpuno lišen poslovne sposobnosti.
DetaljnijeDa li mogu da se obratim članu lokalne izborne komisije ili članu RIK-a da izvrši uvid u izborni materijal da li sam glasao/la?
Da.
DetaljnijeDa li mogu da glasam ako imam dvojno državljanstvo?
Da. Ukoliko pored državljanstva Republike Srbije imate i državljanstvo neke druge zemlje, možete da izađete na glasanje.
DetaljnijeDa li mogu da podnosim primedbu na zapisnik o radu biračkog odbora?
Ne. Zakon o izboru narodnih poslanika ne daje mogućnost biračima da podnose primedbe na zapisnik, već samo članovima biračkog odbora i posmatračima (koji to rade na posebnom obrascu).
DetaljnijeDa li neko može da zna za koga sam glasao/la?
Ne! Ustav Republike Srbije i zakon propisuju da je glasanje tajno.
DetaljnijeDa li mogu da glasam ako mi ne stigne poziv za glasanje?
Da. Za glasanje je dovoljna lična karta ili pasoš, odnosno ako ste u procesu promene lične karte potvrda od MUP-a.
DetaljnijeDa li neko može da glasa u moje ime?
Ne, to je zabranjeno!
DetaljnijeŠta ako nisam u stanju da dođem do biračkog mesta?
U slučaju da zbog teške bolesti, starosti ili invaliditeta niste u mogućnosti da glasate na biračkom mestu, možete glasati van biračkog mesta. Sve što treba da uradite je da o tome obavestite lokalnu izbornu komisiju najranije 72 sata pre dana glasanja, a najkasnije do 11.00 sati na sam dan glasanja.
DetaljnijeDa li neko sme da me fotografiše na biračkom mestu?
Ne. Nijedan član biračkog odbora ne sme da iskorači iz svojih zakonom propisanih nadležnosti i da fotografiše birača koji je došao na glasanje.
DetaljnijeDa li mogu da glasam na izborima (republičkim i lokalnim) ako sam dobio/la poziv samo za jedne?
Možete. Poziv za glasanje nije neophodan da biste glasali.
DetaljnijeKo od stranaca može da glasa?
Na parlamentarnim i predsedničkim u Srbiji može da glasa samo punoletni državljanin Republike Srbije nad kojim nije produženo roditeljsko pravo, odnosno koji nije potpuno lišen poslovne sposobnosti.
DetaljnijeKako glasaju osobe sa invaliditetom?
Biračko mesto određuje se tako da bude pristupačno biračima i da im omogući da bez teškoća glasaju.
DetaljnijeKo može da glasa kod kuće?
Kod kuće mogu da glasaju isključivo nemoćna stara lica, lica koja su sprečena da dođu na biračko mesto iz zdravstvenih razloga, kao i osobe sa invaliditetom. Sprečeno lice nije osoba koja ne može da dođe da glasa na biračkom mestu zbog, na primer, obaveza na poslu. Tokom izbornog procesa 2020. godine, usled pandemije korona virusa, bio je produžen period u kom su birači mogli da se prijave da glasaju van biračkog mesta, odnosno kod kuće. Za glasanje van biračkog mesta tada se prijavilo 3.3 odsto birača izašlih na izbore, a ovaj procenat bio je dvostruko veći u odnosu na izbore održane 2016. godine (1.5 odsto).
DetaljnijeDa li mogu da pomognem nekome da glasa ako ne ume da pročita glasački listić ili mu je iz nekog drugog razloga potrebna pomoć?
Da. Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, birač koji usled nepismenosti, slabovidosti, invaliditeta ili nekog drugog razloga nije u stanju da sam popuni glasački listić, ima pravo da odredi pomagača koji će glasati umesto njega, i to onako kako mu naloži da popuni glasački listić.
DetaljnijeDa li mogu da glasam ako sam još uvek u redu za glasanje u trenutku kada bi biračko mesto trebalo da se zatvori?
Da. Birački odbor je u obavezi da svim biračima koji se u trenutku kada se zatvara biračko mesto zateknu u ili ispred biračkog mesta omogući da glasaju.
DetaljnijeDa li pas može da uđe na biračko mesto?
Može, ali u jednom slučaju.
DetaljnijeZašto mi skeniraju/prskaju prst pri dolasku na glasanje?
Član biračkog odbora UV-lampom utvrđuje da li ste već glasali na drugom biračkom mestu.
DetaljnijeDa li postoji dress code za glasanje na biračkom mestu?
Ne. Zakonom i drugim podzakonskim aktima nije definisan način odevanja birača za izlazak na glasanje na biračkom mestu.
DetaljnijeŠta ako na izborni dan bude dojave o postavljenoj bombi na biračkom mestu?
U slučaju dojave da je postavljena bomba na biračkom mestu predsednik biračkog odbora obaveštava o tome policiju, koja dolazi na lice mesta i vrši procenu situacije. U tom slučaju glasanje se prekida za ono vreme za koje policija proceni da je potrebno da bi se završile sve adekvatne provere. Birački odbor je dužan da čuva materijal dok traje prekid glasanja (provera policije).
DetaljnijeKoji je rok za konstituisanje Narodne skupštine, a koji za formiranje Vlade?
Konstituisanje Narodne skupštine počinje sednicom koju saziva predsednik Narodne skupštine iz prethodnog saziva, tako da se sednica održi najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora.
DetaljnijeKako se formira novi saziv Narodne skupštine?
Procedura konstituisanja Narodne skupštine utvrđena je Poslovnikom i počinje sazivanjem prve (konstitutivne) sednice, koju saziva predsednik Narodne skupštine iz prethodnog saziva. Rok za održavanje konstitutivne sednice je 30 od dana proglašenja konačnih rezultata izbora.
DetaljnijePri dodeljivanju mandata, da li se prati redosled lica na izbornoj listi kojoj se dodeljuju mandati ili se mogu dodeljivati nasumičnim licima sa te liste?
Republička izborna komisija rešenjem dodeljuje mandate kandidatima za narodne poslanike po njihovom redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa izborne liste.
DetaljnijeKako prestaje mandat narodnog poslanika?
Mandat narodnog poslanika prestaje njegovom smrću, ostavkom, pravnosnažnom osudom na kaznu zatvora u trajanju od najmanje 6 meseci, stupanjem na funkciju koja je po Ustavu nespojiva sa funkcijom narodnog poslanika.
DetaljnijeKo je mandatar za sastav Vlade?
Mandatar za sastav Vlade je kandidat za predsednika Vlade, kog Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike pošto sasluša mišljenja predstavnika izabranih izbornih lista.
DetaljnijeDa li narodni poslanik mora ostavku da podnese lično?
Da. Narodni poslanik mora ostavku da podnese lično, i to u roku od tri dana od overe potpisa.
DetaljnijeKako se formira Vlada?
Vladu u celini bira Narodna skupština u roku od 90 dana nakon svakog konstituisanja, i to na predlog kandidata za predsednika Vlade.
DetaljnijeKoji je rok za konstituisanje Skupštine Grada Beograda?
Dok rokovi za održavanje konstitutivne sednice republičkog parlamenta počinju da teku od momenta kad RIK objavi konačne rezultate, rok za održavanje konstitutivne sednice lokalne skupštine počinje da teče od momenta kad lokalna izborna komisija objavi rešenja o dodeli mandate kandidatima za odbornike.
DetaljnijeKako se sprovodi potvrđivanje mandata u Skupštini Grada Beograda?
Na konstitutivnoj sednici Skupštine grada Beograda potvrđuju se mandati odbornicima. To se radi na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora.
DetaljnijeKako prestaje mandat odborniku?
Odborniku mandat prestaje kada je na konstitutivnoj sednici potvrđen mandat odbornicima iz narednog saziva, zatim, njegovom smrću, ostavkom, pravosnažnom osudom na kaznu zatvora u trajanju od najmanje 6 meseci, donošenjem odluke o raspuštanju skupštine grada i stupanjem na funkciju koja je po Ustavu nespojiva sa funkcijom odbornika.
DetaljnijeKoji je rok za konstituisanje Skupštine grada ili opštine?
Rok za konstituisanje Skupštine grada ili opštine je dva meseca od objavljivanja konačnih rezultata izbora.
Detaljnije
