Izborni ciklusi
2022
IZBORI
Izbori na više nivoa, raspisani su za 3. april 2022. godine
2022
REFERENDUM
Referendum o izmenama Ustava Republike Srbije u delu o pravosuđu, održan je 16. januara 2022. godine
2020
PARLAMENTARNI IZBORI
Izbori za narodne poslanike Republike Srbije 2020.godine
2018
BEOGRADSKI IZBORI
Izbori za odbornike skupštine grada Beograda, održani su 4.marta 2018.godine.
2017
PREDSEDNIČKI IZBORI
Izbori za predsednika Republike Srbije, održani su 2.aprila 2017.godine širom Srbije.
2016
PARLAMENTARNI IZBORI
Izbori za narodne poslanike Republike Srbije održani su 24. aprila 2016. zajedno sa pokrajinskim i lokalnim izborima.
2022
IZBORI
Izbori na više nivoa, raspisani su za 3. april 2022. godine
Izbori 2022 – Završni izveštaj sa preporukama
Uzimajući u obzir celokupan izborni proces, od momenta raspisivanja izbora do proglašenja konačnih rezultata, Posmatračka misija Crte ocenjuje da je integritet izbora bio značajno ugrožen jer je ravnopravnost izbornih učesnika bila urušena u korist stranaka vlasti, birači su ostali uskraćeni za ravnomerno i objektivno informisanje o izbornoj ponudi, a sloboda izbora je bila ugrožena za određene grupe stanovništva. Sveobuhvatne promene izbornih zakona koje su, suprotno međunarodnim demokratskim standardima, sprovedene uoči raspisivanja izbora, uz napuštanje višedecenijske prakse organizovanja izbora, opteretile su izbornu administraciju i doprinele pravnoj nesigurnosti. Izbore su obeležile rasprostranjene klijentelističke prakse, pritisci i zastrašivanja, izražena medijska neravnopravnost i zloupotreba institucionalnih prednosti koje su zamaglile granicu između države i vladajuće stranke. Pokušaji da se zaštiti integritet izbora ostali su bez pravovremenog institucionalnog odgovora i bez epiloga.
Izbori 2022 – Preliminarni izveštaj o monitoringu izbornog dana
Izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, izbori za predsednika Republike, kao i lokalni izbori u 13 jedinica lokalne samouprave, uključujući Beograd, održani su istovremeno 3. aprila 2022. godine. Parlamentarni i predsednički izbori organizovani su u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici. Parlamentarni i lokalni izbori sprovedeni su primenom proporcionalnog izbornog sistema, a skupštinski mandati raspodeljuju se sistemom najvećeg količnika između kandidatskih lista koje su prešle izborni prag od 3 odsto svih važećih glasova. Predsednički izbori sprovedeni su primenom većinskog izbornog sistema, direktnim glasanjem za predsedničke kandidate.
Drugi preliminarni izveštaj dugoročnih posmatrača; 15.februar – 25. mart;
Preliminarni izveštaj Posmatračke misije o kvalitetu izborne kampanje za predsedničke, parlamentarne i beogradske izbore, koji će biti održani 3. aprila 2022. godine, pokazuje da institucije koje su nadležne za sprovođenje zakona i zaštitu biračkog prava, svojim radom nisu u dovoljnoj meri doprinele zaštiti javnog interesa i većem ostvarenju standarda za slobodne i demokratske izbore. Institucije, koje su pak reagovale na kršenja zakona tokom kampanje, nisu imale uticaj na promenu ponašanja onih izbornih aktera koji su svoje institucionalne prednosti zloupotrebljavali u izbornoj trci. Mere za unapređenje izbornih uslova, proistekle iz dva međustranačka dijaloga, rezultirale su kompleksnijim zakonodavnim i institucionalnim okvirom za sprovođenje izbora, ali u praksi nisu doprinele rešavanju gorućih problema izbornog procesa: medijskoj neravnopravnosti izbornih učesnika, zloupotrebi javnih resursa, klijentelističkim praksama i pritiscima na birače.
Preliminarni izveštaj dugoročnih posmatrača: Pritisci i izborna korupcija istrajniji od izborne kampanje 15. februar – 4. mart 2022.
Građani iz socijalno ugroženih kategorija stanovništva i zaposleni u javnom sektoru, svakodnevno i u kontinuitetu su izloženi pritiscima da osiguraju ili pruže podršku političkoj stranci. Ovo su pokazali rezultati posmatranja prvog dela izborne kampanje Posmatračke misije Crte. Nalazi govore i da je praksa protivzakonitog uticaja na volju birača prisutna i van predizbornog perioda, ali je izraženija tokom kampanje.
Preliminarni izveštaj o monitoringu medija: Varljivi pluralizam u izbornoj kampanji 15. februar – 4. mart 2022.
Nakon višemesečnog perioda u kom političkog pluralizma gotovo da nije ni bilo usled izražene dominacije predstavnika vlasti na televizijama za nacionalnom pokrivenošću, Crtini podaci pokazuju da tokom prve tri nedelje kampanje dolazi do promene u zastupljenosti i načinu izveštavanja o opozicionim izbornim akterima. Promena se ogleda u rastu zastupljenosti opozicije, što je posledica uvođenja izbornih blokova u programe televizija sa nacionalnom pokrivenošću. Uprkos tome, dalja analiza podataka pokazuje i pristrasnost u izveštavanju, kako o kandidatima vlasti, tako i o nekim kandidatima opozicije.
Izbori 2022: Kampanja pre kampanje
Nalazi Posmatračke misije Crte pokazuju da su, za razliku od ranijih predizbornih perioda, a u okolnostima parlamenta bez opozicije, institucije države bile izraženo uključene u vođenje kampanje pre kampanje do momenta raspisivanja izbora. Ključno obeležje ovog perioda i institucionalne prakse bila je proizvodnja narativa u korist vlasti, a protiv opozicije i kritičkih glasova javnosti. Institucije zakonodavne i izvršne vlasti i predsednika Republike, kao i najuticajniji mediji u zemlji, bili su u kontinuitetu kanal koji su predstavnici vlasti koristili za stvaranje prednosti vladajuće većine i građenje kulta ličnosti predsednika Aleksandra Vučića – kroz promociju rada i položaja i kroz obračune sa političkim oponentima, civilnim društvom i nezavisnim medijima. Zloupotreba institucionalnih prednosti koje vladajuća većina uživa dobila je i klijentelističke obrise putem zvanične politike intenzivnih jednokratnih programa novčane podrške stanovništvu.
Na ponovljenom glasanju na biračkom mestu 6 u Bujanovcu najviše glasova listi “Koalicija Albanaca Doline”, zabeležene ozbiljne nepravilnosti
Na ponovljenom glasanju na parlamentarnim izborima na biračkom mestu 6 u Bujanovcu (Veliki Trnovac) glasalo je ukupno 697 od 1.089 birača sa pravom glasa odnosno 64 odsto. Na ponovljenom glasanju najviše glasova osvojila je lista Koalicija Albanaca Doline – 677 dok su po jedan glas dobile liste “Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve” i “Miloš Jovanović – Nada za Srbiju”. Preostalih 16 izbornih lista nisu osvojile nijedan glas. Nevažećih listića bilo je 18.
Haotičan izborni dan kao ishod lošeg izbornog procesa
Izborni dan protekao je u atmosferi punoj tenzija koje su povremeno eskalirale u fizičko nasilje, čime se manifestovala nespremnost izborne administracije i nepoverenje građana u institucije. Izrazito loše organizovan i napet izborni dan bio je očekivan ishod kontinuiranog urušavanja integriteta izbornog procesa u celini, obeleženog jačanjem i usavršavanjem raznih vidova izborne korupcije i ugrožavanja biračkih prava građana.
Izlaznost na izborima 59,3 odsto
Izlaznost, na osnovu 95 odsto obrađenog uzorka na parlamentarnim i predsedničkim izborima iznosi 59,3 odsto (margina greške 1).
2022
REFERENDUM
Referendum o izmenama Ustava Republike Srbije u delu o pravosuđu, održan je 16. januara 2022. godine
Izveštaj o posmatranju referenduma za promenu Ustava 16. januar 2022.
Referendum na kome su se građani Srbije izjašnjavali o potvrđivanju Akta o promeni Ustava Republike Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe raspisan je 30. novembra 2021, a održan 16. januara 2022. godine, na 8.189 glasačkih mesta na kojima je pravo izjašnjavanja imalo 6,510,323 građana Srbije upisanih u birački spisak. Referendum je organizovan u kratkim rokovima, uz izmene zakona o njegovom sprovođenju svega nekoliko dana pre njegovog raspisivanja, što nije u skladu s međunarodnim demokratskim standardima. Period referendumske kampanje obeležile su rastuće društveno-političke tenzije, kao i činjenica da je referendum organizovan u osvit redovnih predsedničkih i beogradskih, i vanrednih parlamentarnih izbora najavljenih za 3. april 2022. godine.
Nepravilnosti na dan referenduma razlog za brigu pred predstojeće izbore
Referendum o promeni Ustava ostao je u senci drugih političkih tema, kako u izveštavanju medija tako i u radu političkih aktera koji nisu pokazivali veliko interesovanje za referendumsko pitanje.
Izveštaj Posmatračke misije Crte o posmatranju referenduma o izmeni Ustava
Referendum je organizovan u kratkim rokovima, uz izmene zakona o njegovom sprovođenju svega nekoliko dana pre njegovog raspisivanja, što nije u skladu s međunarodnim demokratskim standardima. Period referendumske kampanje obeležile su rastuće društveno-političke tenzije, kao i činjenica da je referendum organizovan u osvit redovnih predsedničkih i beogradskih, i vanrednih parlamentarnih izbora najavljenih za 3. april 2022. godine. Analiza perioda referendumske kampanje ukazuje na to da je referendum o promeni najvišeg pravnog akta Republike Srbije ostao u senci drugih političkih tema, kako u izveštavanju medija tako i u radu političkih aktera koji nisu pokazivali preveliko interesovanje za referendumsko pitanje. Završnica referendumske…
Izlaznost na referendumu 29,6 odsto, građani glasali “za” ustavne izmene
Na osnovu 98 odsto obrađenog uzorka, “za” potvrđivanje Akta o izmenama Ustava Republike Srbije glasalo je 57,4 odsto građana koji su izašli na referendum, dok je “protiv” glasalo 41,6 odsto, saopštila je Posmatračka misija Crte. Statistička greška sa intervalom poverenja od 95% iznosi +/- 2,4 odsto. Nevažećih listića je bilo 1 odsto.
2020
PARLAMENTARNI IZBORI
Izbori za narodne poslanike Republike Srbije 2020.godine
Svrha ovih preporuka je da pomognu organima vlasti u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i da približi građanima i političkim organizacijama koje konkretne mere je neophodno preduzeti kako bi izbori u Srbiji postali suštinski, a ne samo formalno, demokratski. Demokratski izbori su naše pravo, a borba za njih je naša obaveza. Put do demokratskih izbora nije lak ni jednostavan, moraju se napraviti značajni pomaci ka većoj ravnopravnosti učesnika, ravnomernijoj medijskoj zastupljenosti, osiguravanju slobode izbora, zaštiti biračkog prava i profesionalnoj izbornoj administraciji koja bi čuvala integritet izbornog procesa. Ove prepoporuke definišu konkretne korake kojima se može doći do poštenih i slobodnih izbora, do izbora kao događaja koji unapređuje demokratiju, umesto da je unazađuje.
Uzimajući u obzir celokupan izborni proces, od momenta raspisivanja izbora, do izbornog dana i nakon izbornog dana do proglašenja konačnih izbornih rezultata, Posmatračka misija Crte ocenjuje da je ovo bio najlošiji od svih izbornih procesa koje je do sada posmatrala, i iako su izbori u celini ispunili minimalne demokratske standarde, oni će imati negativne posledice po kvalitet demokratije u Srbiji. I pored činjenice da su izbori sprovedeni u skladu sa zakonom i da nije bilo zakonskih ograničenja za političke aktere da se predstave i komuniciraju sa javnošću, birači su ostali uskraćeni za ravnomerno i objektivno informisanje o izbornoj ponudi. Umesto obezbeđivanja široke participacije dijalogom, pribeglo se stvaranju prividnog pluralizma, dok su klijentelističke prakse, pritisci i zastrašivanja, nastavljeni iz prethodnih izbornih ciklusa, dodatno umanjili slobodu izbora.
Preliminarni izveštaj o izbornom danu Posmatračke misije Crta odnosi se pre svega na kvalitet procesa tokom izbornog dana i zasniva se na informacijama prikupljenim od više od 1.700 akreditovanih i obučenih kratkoročnih posmatrača, koji su bili raspoređeni na slučajnom i reprezentativnom uzorku od 500 biračkih mesta.1 Posmatrači su pratili izborni dan od pripreme i otvaranja biračkih mesta do njihovog zatvaranja i objave rezultata izbora na posmatranim biračkim mestima. Osim posmatranja izbora unutar biračkih mesta, deo posmatrača raspoređenih u 150 mobilnih timova pratio je dešavanja ispred i oko biračkih mesta, dok su specijalno obučeni timovi posmatrača Crte prvi put sistematski na reprezentativnom uzorku posmatrali glasanje van biračkih mesta.
Izveštaj u pdf formatu možete preuzeti ovde.
Poslednjih dana na društvenim mrežama i medijima mnogo se govori o tome da li stranački aktivisti mogu da dolaze na vrata građanima i da ih pitaju za koga će da glasaju. Postavlja se pitanje da li je kampanja od vrata do vrata dozvoljena ili ne?
Mišljenje Radne grupe Vlade Srbije za saradnju sa OEBS/ODIHR o merama koje treba preduzeti radi unapređenja izbornog procesa, predstavljeno na sastanku 1. marta koji je Crta pratila u svojstvu posmatrača, neće doprineti otklanjanju ključnih problema izbora u Srbiji.
Srbija nije preskočila lestvicu za poštene i slobodne izbore i zato je neophodno odmah pokrenuti javni dijalog i preduzeti korake koji će u praksi omogućiti građanima da ostvare svoje pravo na poštene i slobodne izbore – zaključak je međunarodne konferencije o uslovima za poštene i slobodne izbore ”Izbori su iza ugla – šta da se radi”. Crta je organizovala ovu konferenciju u okviru obeležavanja 30 godina od prvih višestranačkih izbora, a manje od godinu i po dana do redovnih predsedničkih, beogradskih i najavljenih vanrednih parlamentarnih izbora.
2018
BEOGRADSKI IZBORI
Izbori za odbornike skupštine grada Beograda, održani su 4.marta 2018.godine.
U Srbiji su 4. marta 2018. godine održani redovni beogradski izbori. CRTA posmatračka misija pratila je celokupan izborni proces. Ovaj izveštaj obuhvata detaljne nalaze kao i preporuke za unapređenje kvaliteta izbornog procesa.
Kvalitet izbornog procesa na izborni dan nije bio u skladu sa međunarodnim standardima za slobodne i fer izbore. Na osam odsto biračkih mesta zabeležena su ozbiljnija kršenja izbornih procedura što je veći procenat nepravilnosti od procenta nepravilnosti zabeleženih na predsedničkim izborima 2017. i parlamentarnim 2016. godine.
Kampanja za beogradske izbore, iako su u pitanju lokalni izbori, po nivou uloženih resursa, medijske pažnje nacionalnih medija i angažovanja republičkih funkcionera u kampanji odgovarala je izbornoj atmosferi za nacionalne izbore.
Kvalitet izbornog procesa na izborni dan nije bio u skladu sa međunarodnim standardima za slobodne i fer izbore.
Na osnovu 81 odsto obrađenog uzorka najviše glasova birača osvojila je lista „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“ 44,9 odsto saopštila je CRTA posmatračka misija.
Na tri biračka mesta posmatračima Crte nije bilo dozvoljeno da prisustvuju prebrojavanju glasova, nakon zatvaranja biračkih mesta.
2017
PREDSEDNIČKI IZBORI
Izbori za predsednika Republike Srbije, održani su 2.aprila 2017.godine širom Srbije.
Intezitet vidljivih neravnopravnosti u medijima, prikrivena ali i otvorena podrška javnih funkcionera jednom kandidatu, kampanja za predsednika države sa pozicije premijera, kao i brojni navodi o kupovini glasova i pritiscima na birače, ukazuju da se predizborni period ne može oceniti kao fer, slobodan i u skladu sa međunarodnim demokratskim standardima.
Predizborni period, tj. predizborna kampanja, je obeležena medijskom neravnopravnošću, funkcionerskom kampanjom i navodima o pritiscima na birače i kupovini glasova. Osim medijske, neravnopravnost u izbornom procesu prouzrokovana pritiscima i korupcijom je izuzetno teška za dokazivanje, pre svega zato što se radi o krivičnim delima.
Tokom izbornog dana zabeleženi su pojedinačni slučajevi nepravilnosti na tri odsto biračkih mesta koje nisu ozbiljno uticale na regularnost procesa tokom izbornog dana, kao ni na rezultate izbora.
Do 20 časova na glasanje za ponovljene predsedničke izbore na tri biračka mesta u Novom Sadu, Leskovcu i Trsteniku su izašla ukupno 1.033 birača odnosno 32,8 odsto građana upisanih u birački spisak saopštila je CRTA posmatračka misija «Građani na straži». Ukupan broj birača koji je mogao da glasa je 3.148.
Do 16 časova na glasanje za ponovljene predsedničke izbore na još tri biračka mesta je izašlo ukupno 23,9 procenat građana upisanih u birački spisak za ova biračka mesta saopštila je CRTA posmatračka misija «Građani na straži».
Do 13 časova na glasanje za ponovljene predsedničke izbore na još tri biračka mesta je izašlo ukupno 18 procenat građana upisanih u birački spisak za ova biračka mesta saopštila je CRTA posmatračka misija «Građani na straži».
2016
PARLAMENTARNI IZBORI
Izbori za narodne poslanike Republike Srbije održani su 24. aprila 2016. zajedno sa pokrajinskim i lokalnim izborima.
Tokom izbornog procesa zabeležene su nepravilnosti u radu izborne administracije, negativna kampanja, tendencioznost, odnosno neravnopravan pristup medijima, učestali navodi o potkupu i pritiscima na birače, te vidljiva zloupotreba javnih resursa u kampanji, što govori o čitavom nizu problema koje je potrebno sistematski rešavati.
Ovaj preliminarni izveštaj se fokusira na kvalitet procesa tokom izbornog dana, i zasniva se na informacijama prikupljenim od 900 akreditovanih i obučenih posmatrača, raspoređenih na osnovu slučajnog i reprezentativnog uzorka na 450 biračkih mesta.
Izbornu kampanju obeležili su slučajevi falsifikovanja izjava podrške birača. Atmosferu karakterišu i navodi o pritiscima na birače i kupovini glasova.
Do 16 časova na glasanje za ponovljene parlamentarne izbore na 15 biračkih mesta je izašlo ukupno 27,81 odsto (5.460) građana upisanih u birački spisak za ova biračka mesta saopštila je CRTA posmatračka misija «Građani na straži».
Do 13 časova na glasanje za ponovljene parlamentarne izbore na 15 biračkih mesta je izašlo ukupno 17,88 odsto (3.510) građana upisanih u birački spisak za ova biračka mesta saopštila je CRTA posmatračka misija «Građani na straži».
Do 10 časova na glasanje za ponovljene parlamentarne izbore na 15 biračkih mesta je izašlo ukupno 7,06 odsto (1.387) građana upisanih u birački spisak za ova biračka mesta saopštila je CRTA posmatračka misija «Građani na straži».
