„Drveće nema ruke da se brani, ni noge da bježi“ napisao je Rambo Amadeus na svojoj fejsbuk stranici i pozvao ljude da potpišu peticiju kojom je pokret “Odbranimo šume Fruške gore” zatražio da se zaustavi seča drveća u najstarijem nacionalnom parku u Srbiji. Peticiju „Šume šume – Sačuvajmo šume Fruške gore“ potpisalo je 12.969 građana i predata je nadležnom ministarstvu avgusta 2020. Zahvaljujući jednoj sociološkinji, jednom penzioneru, arhitektici, programeru, budućem biologu, inženjeru poljoprivrede, ekonomisti… nelegalna seča šuma i nemar nadležnih prema Fruškoj gori, začinjeni korupcijom i klijentelizmom, postali su nacionalna tema.
Ukoliko imate dve ili više godina iskustva u administrativnim poslovima, a negujete i demokratske vrednosti – prijavite se na konkurs za administrativnog asistenta/asistentkinju!
Trend višemesečne dominantne zastupljenosti stranka u vlasti u centralnim informativnim emisijama televizija sa nacionalnom pokrivenošću nastavio se i tokom marta ali uz značajan porast negativnog izveštavanja o opozicionim strankama, pokazuje Crtina analiza medijskog sadržaja. Istraživanjem su obuhvaćene centralne informativne emisije televizija sa nacionalnom pokrivenošću: RTS, Pink, Prva, Happy i B92.
Građani Srbije umereno su zainteresovani za politiku i uglavnom ne veruju da učešćem u demokratskim procesima mogu da utiču na promene, glavni su zaključci Crtnog istraživanja „Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2020“. Darko Stojilović, istraživač Crte koji je bio deo tima koji je radio na ovogodišnjem istraživanju javnog mnjenja, navodi u razgovoru za crta.rs da je istraživanje pokazalo i da živimo u društvu u kojem su veoma izražne podele.
Protesti, zahtevi i nezadovoljstvo građana sada nose epitet “političko”, koji im prirodno i pripada, ali kao inkriminišući dokaz da je reč o nečemu prljavom, nelegitimnom i antinarodnom. Političko je time de fakto cenzurisano, pa mora da smišlja alijase, da bude građansko, nestranačko, studentsko ili spontano, narodno i neorganizovano. Kako cenzura ide ruku pod ruku sa autocenzurom (kako je pisao Kiš, cenzura je samo spoljna manifestacija jednog patološkog stanja, signal jedne hronične bolesti koja se razvija uporedo sa njom – autocenzure), društvo internalizuje sve negativne odrednice političkog i aktivno se od njega ograđuje. U jeku protesta 1 od 5 miliona, čiji su povod i zahtevi bili direktno politički, jedan analitičar izjavio je da zahtev za poštenim izborima „nije prevashodno politički već pre svega opštedruštveni“. Valjda da ne bi bilo sramota izaći na ulicu.
Tokom izborne kampanje brojni su slučajevi kada javni funkcioneri i državni službenici zloupotrebljavaju javne resurse, kako bi promovisali određenu političku stranku. Jedan od glavnih zadataka Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog tela, je da prepozna ove zloupotrebe, spreči ih i izrekne odgovarajuće mere ili kazne. Međutim, stiče se utisak da Agencija ne gaji jednak odnos prema svim učesnicima, kada se krši zakon.
Crta traži eksperta za kriznu komunikaciju koji bi kroz rad sa članovima organizacija doprineo unapređenju internih kapaciteta i procesa za komunikaciju u kriznim situacijima.
Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja građanima garantuju Ustav Srbije i Zakon. Iako ovo pravo nije apsolutno pravo, jer podleže izvesnim ograničenjima i izuzecima, informacija može biti uskraćena. Do toga može doći, ali samo ukoliko se ispune uslovi precizno određeni zakonom. Međutim, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti…
„Utisak je da nezavisne institucije danas više služe da se održi privid demokratskog društva i podele vlasti, nego da budu svojevrsna četvrta grana vlasti. U odnosu na to šta bi trebalo da bude njihova uloga u društvu, slobodno možemo reći da je položaj nezavisnih institucija u Srbiji loš“, ocenjuje Miša Bojović, viša istraživačica Crte, koja je bila deo tima koji je radio na izradi „Analize izveštaja nezavisnih institucija i njihovih preporuka za 2019. godinu“.
Naše teme
Demokratska kultura
Jer politika nije samo za političare. Naše je ljudsko i građansko pravo da učestvujemo u procesima u kojima se donose odluke koje utiču na naše živote. Dijalog nema alternativu.
Slobodni i fer izbori
Jer su izbori osnovni stub demokratije. Pravo svakog građanina je da u slobodnim i fer uslovima donese odluku kome želi da poveri svoj glas. Svaki glas podjednako vredi. Za to se bore Građani na straži.
Otvorene institucije
Jer su institucije servis građana. Potrebne su nam jake institucije sa integitetom koje štite javni interes.
Slobodni mediji
Jer mediji treba da postavljaju pitanja i kritički sagledavaju stvarnost. Potrebni su nam mediji koji štite javni interes i bave se potrebama građana.