Na levoj obali Dunava, na oko pet kilometara od centra Novog Sada nalaze se Ribarac, Šodroš, Dunavac i Kamenička ada ili kako je sve ovo u časopisu Društva arhitekata Novog Sada nazvano jednim imenom – „Novosadski arhipelag na Dunavu“. Ovaj deo grada još nije urbanizovan. Novosađanima služi za odmor i rekreaciju. Stanište je za više od 130 zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta ptica, a ukupno 200 uključujući ribe i biljni svet. Posebno zanimljivo je da se na Šodrošu skućio i dabar. Ali je pitanje da li će tako i ostati. Prvobitno se govorilo da će tu biti sagrađen stambeno poslovni kompleks u javnosti poznat kao “Novi Sad na vodi”. Brojna novosadska udruženja i građani su se tome usprotivili i činilo se u jednom trenutku da su izvojevali pobedu, ali je onda objavljeno da će u ovom dela grada biti izgrađen veliki most preko Dunava. Među onima koji nastavljaju borbu da ovaj deo Novog Sada bude sačuvan od betona i zgrada je i Centar za razvoj demokratskog društva „Europolis“ čiji rad podržava Crta kroz inicijativu „Građani imaju moć“, koju sprovodi u saradnji sa USAID.
„Samo da ne bude gore.“ Tako bi mogla da glasi definicija beznađa. Istina je, međutim, da se neke stvari kontinuirano pogoršavaju – demokratija u Srbiji, na primer. Iz godine u godinu, ocena joj pada po međunarodnim indeksima. Iz dana u dan, gledamo kako se rastaču principi i institucije na kojima bi trebalo da se temelji demokratski poredak.
Grupa organizacija civilnog društva okupljenih u Koaliciju za slobodu pristupa informacijama, Koaliciju za pristup pravdi, Koaliciju za slobodu medija i Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, ukazuje da su pojedina rešenja iz Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koje je objavilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS), neprihvatljiva jer snižavaju postojeći nivo prava građana na pristup informacijama. S druge strane, Nacrt ne sadrži rešenja za neke od najkrupnijih problema u ostvarivanju ovog prava.
Ukoliko imate dve ili više godina iskustva u administrativnim poslovima, a negujete i demokratske vrednosti – prijavite se na konkurs za administrativnog asistenta/asistentkinju!
Trend višemesečne dominantne zastupljenosti stranka u vlasti u centralnim informativnim emisijama televizija sa nacionalnom pokrivenošću nastavio se i tokom marta ali uz značajan porast negativnog izveštavanja o opozicionim strankama, pokazuje Crtina analiza medijskog sadržaja. Istraživanjem su obuhvaćene centralne informativne emisije televizija sa nacionalnom pokrivenošću: RTS, Pink, Prva, Happy i B92.
Građani Srbije umereno su zainteresovani za politiku i uglavnom ne veruju da učešćem u demokratskim procesima mogu da utiču na promene, glavni su zaključci Crtnog istraživanja „Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2020“. Darko Stojilović, istraživač Crte koji je bio deo tima koji je radio na ovogodišnjem istraživanju javnog mnjenja, navodi u razgovoru za crta.rs da je istraživanje pokazalo i da živimo u društvu u kojem su veoma izražne podele.
Protesti, zahtevi i nezadovoljstvo građana sada nose epitet “političko”, koji im prirodno i pripada, ali kao inkriminišući dokaz da je reč o nečemu prljavom, nelegitimnom i antinarodnom. Političko je time de fakto cenzurisano, pa mora da smišlja alijase, da bude građansko, nestranačko, studentsko ili spontano, narodno i neorganizovano. Kako cenzura ide ruku pod ruku sa autocenzurom (kako je pisao Kiš, cenzura je samo spoljna manifestacija jednog patološkog stanja, signal jedne hronične bolesti koja se razvija uporedo sa njom – autocenzure), društvo internalizuje sve negativne odrednice političkog i aktivno se od njega ograđuje. U jeku protesta 1 od 5 miliona, čiji su povod i zahtevi bili direktno politički, jedan analitičar izjavio je da zahtev za poštenim izborima „nije prevashodno politički već pre svega opštedruštveni“. Valjda da ne bi bilo sramota izaći na ulicu.
Tokom izborne kampanje brojni su slučajevi kada javni funkcioneri i državni službenici zloupotrebljavaju javne resurse, kako bi promovisali određenu političku stranku. Jedan od glavnih zadataka Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog tela, je da prepozna ove zloupotrebe, spreči ih i izrekne odgovarajuće mere ili kazne. Međutim, stiče se utisak da Agencija ne gaji jednak odnos prema svim učesnicima, kada se krši zakon.
Crta traži eksperta za kriznu komunikaciju koji bi kroz rad sa članovima organizacija doprineo unapređenju internih kapaciteta i procesa za komunikaciju u kriznim situacijima.
Naše teme
Demokratska kultura
Jer politika nije samo za političare. Naše je ljudsko i građansko pravo da učestvujemo u procesima u kojima se donose odluke koje utiču na naše živote. Dijalog nema alternativu.
Slobodni i fer izbori
Jer su izbori osnovni stub demokratije. Pravo svakog građanina je da u slobodnim i fer uslovima donese odluku kome želi da poveri svoj glas. Svaki glas podjednako vredi. Za to se bore Građani na straži.
Otvorene institucije
Jer su institucije servis građana. Potrebne su nam jake institucije sa integitetom koje štite javni interes.
Slobodni mediji
Jer mediji treba da postavljaju pitanja i kritički sagledavaju stvarnost. Potrebni su nam mediji koji štite javni interes i bave se potrebama građana.