Izborni ciklusi
2024
IZBORI
Izbori za Skupštinu grada Beograda, raspisani su za 02. jun 2024. godine
2023
IZBORI
Izbori na više nivoa, raspisani su za 17. decembar 2023. godine
2022
IZBORI
Izbori na više nivoa, raspisani su za 3. april 2022. godine
2022
REFERENDUM
Referendum o izmenama Ustava Republike Srbije u delu o pravosuđu, održan je 16. januara 2022. godine
2020
PARLAMENTARNI IZBORI
Izbori za narodne poslanike Republike Srbije 2020.godine
2018
BEOGRADSKI IZBORI
Izbori za odbornike skupštine grada Beograda, održani su 4.marta 2018.godine.
2017
PREDSEDNIČKI IZBORI
Izbori za predsednika Republike Srbije, održani su 2.aprila 2017.godine širom Srbije.
2016
PARLAMENTARNI IZBORI
Izbori za narodne poslanike Republike Srbije održani su 24. aprila 2016. zajedno sa pokrajinskim i lokalnim izborima.
2024
IZBORI
Izbori za Skupštinu grada Beograda, raspisani su za 02. jun 2024. godine
Završni izveštaj Posmatračke misije Crte: Beogradski izbori ispod standarda
Beogradski izbori doneli su još jedan poraz države, odnosno izbornog integriteta i vladavine prava, ali i demokratskog kapaciteta društva – ocenjuje se u danas objavljenom Završnom izveštaju Posmatračke misije Crte o Izborima za odbornike Skupštine grada Beograda, održane 2. juna ove godine. Posmatrači su uočili širenje praksi sistematskog uticanja na volju birača, stvaranja privida pluralističke ponude i uzurpiranja izborne infrastrukture u korist vladajućih stranaka. Po tipu i učestalosti incidenata, izborni dan nije bio znatno bolji od 17. decembra. Rezultati glasanja su kompromitovani na 14 odsto biračkih mesta, što je daleko veća kontaminacija nego što je zabeležena na bilo kojim izborima…
Beogradski izbori 2024 – Završni izveštaj
Izbori za odbornike Skupštine grada Beograda, održani 2. juna 2024. godine, protekli su u znaku poraza izbornog integriteta i kvaliteta, vladavine prava i demokratskog kapaciteta društva. Ne samo zbog bojkota dela opozicije i rekordno niske izlaznosti, najniže u proteklih 16 godina, uz 200 hiljada birača izašlih na birališta manje nego u decembru 2023, legitimitet ishoda ovih izbora ostaće upitan uprkos ubedljivoj većini iz koje je formirana beogradska vlast. Rezultati su proizašli iz izbornog procesa koji je bio daleko ispod demokratskih standarda. Zakonski okvir za sprovođenje izbora može da se oceni kao usklađen sa zahtevima demokratski uređenih društava, što jeste potreban,…
Loš izborni dan u Beogradu
Izbori za odbornike Skupštine grada Beograda završili su se poražavajuće u odnosu na integritet i kvalitet izbora, vladavinu prava i demokratski kapacitet društva. Sada je na izbore izašlo oko 200 hiljada birača manje nego u decembru i uprkos ubedljivoj većini na osnovu koje će biti formirana beogradska vlast, njen legitimitet biće upitan jer je proizašla iz izbornog procesa koji je bio daleko ispod standarda za demokratske izbore. Od raspisivanja ovih izbora, Crta je ukazivala na neophodnost da se oni ne posmatraju izolovano, nego kao svojevrstan nastavak beogradskih izbora iz decembra prošle godine, koji su teško kompromitovani dokazanim prekrajanjem izborne volje…
Beogradski izbori 2024 – Završni izveštaj
Izbori za odbornike Skupštine grada Beograda, održani 2. juna 2024. godine, protekli su u znaku poraza izbornog integriteta i kvaliteta, vladavine prava i demokratskog kapaciteta društva. Ne samo zbog bojkota dela opozicije i rekordno niske izlaznosti, najniže u proteklih 16 godina, uz 200 hiljada birača izašlih na birališta manje nego u decembru 2023, legitimitet ishoda ovih izbora ostaće upitan uprkos ubedljivoj većini iz koje je formirana beogradska vlast. Rezultati su proizašli iz izbornog procesa koji je bio daleko ispod demokratskih standarda. Zakonski okvir za sprovođenje izbora može da se oceni kao usklađen sa zahtevima demokratski uređenih društava, što jeste potreban, ali ne i dovoljan uslov za dobar izborni proces. Međustranački dijalog o unapređenju izbornih uslova, koji se odvijao – što je samo po sebi teško shvatljivo – paralelno s kampanjom, nije urodio poboljšanjem izbornih uslova za junske izbore. Posmatračka misija Crte uvidela je širenje praksi, poznatih i iz ranijih izbornih ciklusa, kojima se sistematski uticalo na volju birača, stvarao privid pluralizma ponude i uzurpirala izborna infrastruktura u korist vladajućih stranaka, čime se još jednom potvrđuje da je gotovo izbrisana granica između države i stranaka na vlasti. Na delu je ponovo viđen izborni inženjering kojim se zloupotrebljavaju i obesmišljavaju izborna pravila i zbog kojeg se, u kombinaciji sa izostankom kažnjivosti, izbori ne mogu smatrati slobodnim i poštenim. Od raspisivanja ovih izbora, Crta je ukazivala na neophodnost da se oni ne posmatraju izolovano, nego kao svojevrstan nastavak beogradskih izbora iz decembra, koji su teško kompromitovani dokazanim prekrajanjem izborne volje građana Beograda, pre svega nelegalnim i nelegitimnim izbornim inženjeringom.
Beogradski izbori 2024 – Drugi presek dugoročnog posmatranja izbora
U drugoj polovini kampanje za izbore za odbornike Skupštine grada Beograda pojačan je intenzitet predizbornih aktivnosti, ali i trend utapanja pitanja lokalnih politika u nacionalne teme, plasirane sa vrha države. Izneverena su očekivanja dela javnosti da će međustranački dijalog o unapređenju izbornih uslova, koji se odvijao paralelno s kampanjom, imati efekta na kvalitet uslova za beogradske izbore.
Beogradski izbori 2024 – Prvi periodični izveštaj dugoročnih posmatrača
Kampanja za beogradske izbore zvanično je započela praktično u isto vreme kada i politički dijalog o unapređenju izbornih uslova. U vezi s dijalogom koji se vodi pod okriljem parlamenta, i dalje je nejasno da li će se rešenja odnositi i na beogradske izbore 2. juna ili su započeti razgovori tek zalog za neku dalju budućnost, a možda i ništa više nego dimna zavesa koja prikriva činjenicu da nadležne institucije nisu učinile ništa na utvrđivanju odgovornosti za nezakonite postupke kojima su kompromitovani decembarski izbori. Posmatračka misija Crte nije zabeležila da su institucije Srbije u periodu pre raspisivanja beogradskih izbora, preduzele bilo kakve mere u odnosu na hronične izborne probleme i pozivanje na odgovornost za kršenja zakona u prethodnom izbornom procesu.
Doprinos Crte za rad Radne grupe za unapređenje izbornog procesa
U procesu implementacije preporuka ODIHR-a za unapređenje izbornog procesa u Republici Srbiji, u koji su organizacije civilnog društva uključene praktično istovremeno sa raspisivanjem izbora za odbornike u Skupštini grada Beograda, Crta je Narodnoj skupštini ranije dostavila svoj pisani doprinos kao i predloge o načinu daljeg rada na primeni preporuka ODIHR-a. Putem ta dva dokumenta, Crta je obavestila Narodnu skupštinu kako o preporukama koje proizlaze iz posmatranja izbornog procesa 2023. godine tako i o preduslovima koje je posmatračka misija izdvojila kao one bez čijeg ispunjenja se ne može govoriti o slobodnim i poštenim izborima u Republici Srbiji. Crta ne odustaje ni od jedne svoje preporuke i ističe da će rad Radne grupe za unapređenje izbornih uslova imati smisao isključivo ukoliko ne bude prekinut nakon lokalnih izbora 2. juna 2024. godine.
Predlozi Crte o načinu daljeg rada na primeni preporuka ODIHR-a, dostavljeni Narodnoj skupštini
Lista prioriteta za unapređenje izbornih uslova u skladu sa nalazima Posmatračke misije Crte i Posmatračke misije ODIHR (KDILJP), kao i Predlog o načinu daljeg rada na primeni preporuka koji su dostavljeni predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić.
Doprinos Crte u procesu implementacije preporuka ODIHR-a za unapređenje izbornog procesa u Republici Srbiji
Doprinos Crte u procesu implementacije preporuka ODIHR-a za unapređenje izbornog procesa u Republici Srbiji prezentovan na sastanku o daljem radu na ispunjenu preporuka za unapređenje izbornog procesa u Republici Srbiji koji je sazvala predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.
2023
IZBORI
Izbori na više nivoa, raspisani su za 17. decembar 2023. godine
Crta o izveštaju ODIHR-a: Loša ocena izbora u Srbiji
Finalni izveštaj ODIHR-a o parlamentarnim izborima koji su u Srbiji održani 17. decembra 2023. potvrđuje ključne nalaze Posmatračke misije Crte i jasno ocenjuje da je pravo građana na slobodne i poštene izbore ozbiljno ugroženo. Direktnije i preciznije nego u nizu prethodnih izveštaja, ODIHR zaključuje da su izbori održani u neravnopravnim uslovima, ukazujući na dominantnu ulogu predsednika države i sistemske prednosti vladajuće stranke, usled čega je, kako se navodi, zamagljena granica između države i partije, što je u suprotnosti s Kopenhaškim dokumentom OEBS-a i međunarodnim standardima. Ponovo je izražena zabrinutost zbog shema zastrašivanja birača, pritisaka na zaposlene u javnom sektoru i…
Finalni izveštaj Posmatračke misije Crte: Poraz države i vladavine prava
Vanredni parlamentarni i beogradski izbori nisu bili slobodni i pošteni – ocena je Posmatračke misije Crte, iznesena u Finalnom izveštaju o izborima održanim 17. decembra 2023. godine, koji je predstavljen danas na konferenciji za novinare u Beogradu. Na rezultate izbora su u prevelikoj meri uticale prednosti koje je vladajuća stranka stekla na protivzakonit način, uz direktno saučesništvo više državnih institucija i organa vlasti – pre svega Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva unutrašnjih poslova i organa pojedinih lokalnih samouprava. Na tužilačkim organima, pak, leži najveća odgovornost za cementiranje pogubnog principa nekažnjivosti pošto su ignorisali obilje dokaza i osnovanih sumnji…
Završni izveštaj Posmatračke misije Crte
Vanredni parlamentarni i beogradski izbori nisu bili slobodni i pošteni. Rezultati izbora su u znatnoj meri proizašli iz prednosti koje je vladajuća stranka stekla na protivzakonit način, uz saučesništvo više državnih institucija i organa vlasti– pre svega Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i organa pojedinih lokalnih samouprava. Od trenutka raspisivanja izbora institucije su sve bezobzirnije otpuštale kočnice zakona, što je dovelo do toga da rezultati lokalnih izbora u Beogradu ne odražavaju slobodno izraženu volju građana, ali i do značajno narušenog legitimiteta ishoda parlamentarnih izbora. Nadležne institucije ignorišu obilje dokaza i osnovanih sumnji, ne samo…
Završni izveštaj Posmatračke misije Crte
Vanredni parlamentarni i beogradski izbori nisu bili slobodni i pošteni. Rezultati izbora su u znatnoj meri proizašli iz prednosti koje je vladajuća stranka stekla na protivzakonit način, uz saučesništvo više državnih institucija i organa vlasti– pre svega Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i organa pojedinih lokalnih samouprava. Od trenutka raspisivanja izbora institucije su sve bezobzirnije otpuštale kočnice zakona, što je dovelo do toga da rezultati lokalnih izbora u Beogradu ne odražavaju slobodno izraženu volju građana, ali i do značajno narušenog legitimiteta ishoda parlamentarnih izbora. Nadležne institucije ignorišu obilje dokaza i osnovanih sumnji, ne samo o grubim povredama demokratskih načela, nego i o nizu krivičnih dela u izbornom procesu. Time su dodatno učvršćeni principi nekažnjivosti i pravne nesigurnosti, za šta su najviše odgovorni tužilački organi. Spektar teških ugrožavanja prava birača i kandidata obuhvata beskrupulozne pritiske na građane, manipulacije biračkim spiskom, falsifikovanja potpisa podrške kandidovanim listama, zloupotrebe ličnih podataka građana i lažiranje datuma objave rezultata izbora u Službenom listu grada Beograda, koje je počinjeno kako bi se opozicija sprečila da iskoristi zakonski rok za osporavanje izbora pred Ustavnim sudom. Takvo nasilje nad zakonom ne bi bilo moguće bez pasivnosti, ali i direktne upletenosti institucija, odnosno državnih službenika sa raznih nivoa hijerarhije. Pokretanje krivičnih i disciplinskih postupaka za utvrđivanje odgovornosti i kažnjavanje nalogodavaca i izvršilaca kriminalnog rušenja integriteta izbora nameće se kao preduslov za svaki dalji razgovor o izbornom procesu. Sa stanovišta posmatračke misije, uznemirujuća je spoznaja da su pod naletom i težinom dokaza o nelegalnom i nelegitimnom izbornom inženjeringu, odnosno organizovanim migracijama birača, donekle u senci ostali hronični problemi izbora u Srbiji: politički klijentelizam i pritisci na birače, medijska neravnopravnost, zloupotreba javnih resursa i funkcija– iako su i oni na ovim izborima bili još izraženiji nego pre. Nalazi Posmatračke misije Crte pokazuju ozbiljne neregularnosti na 13 odsto biračkih mesta na parlamentarnim izborima, dok na beogradskim izborima udeo takvih birališta iznosi čak 21 odsto.
Preliminarni nalazi Crte o organizovanoj migraciji birača uoči izbora u Srbiji 17. decembra 2023.
Organizovane migracije birača su vrsta izbornog inženjeringa koja podrazumeva koordinisano ponašanje birača koji privremeno menjaju prebivalište kako bi uticali na rezultate glasanja u drugom gradu ili opštini. U Srbiji, na izborima 2023. godine, ova praksa je u znatnoj meri sprovođena sa ciljem da utiče na ishode lokalnih izbora koji su raspisani samo u nekim gradovima i opštinama. Organizovane migracije birača nisu ni legalne ni legitimne. Prijavljivanje fiktivnih prebivališta radi korišćenja prava glasa u jedinicama lokalne samouprave u kojima birači ne žive u suprotnosti je sa zakonom koji reguliše prebivalište građana u Srbiji. Takođe, one podrivaju izbornu jednakost i bitno narušavaju garantovano pravo građana da biraju lokalnu samoupravu. Posmatračka misija Crte aktivno je sakupljala dokaze i sprovodila analize o organizovanim migracijama birača pre, tokom i nakon izbornog dana. Kvalitativni uvidi prikupljani su od građana pre izbora, od posmatrača Crte na biračkim mestima i oko njih tokom dana izbora i sakupljanjem izjava političkih aktera koji su potvrdili ili čak opravdali praksu. Dodatna analiza je izvedena korišćenjem kvantitativnih, javno dostupnih podataka iz biračkog spiska i rezultata izbora na nivou biračkih mesta. Kada se manipulacije biračkim spiskom vrše u velikim razmerama, nemoguće ih je sakriti. Informacije o intervencijama u biračkom spisku prikupljane su od građana pre dana izbora. Nekoliko svedočenja građana ukazivalo je na moguće nelegalne i nelegitimne radnje unutar organizacije vladajuće stranke, lokalne opštinske administracije, pa čak i na centralnom nivou, u najvišim organima izvršne vlasti. Ključne činjenice prikupljene su tokom izbornog dana od posmatrača Crte. Fotografska i video evidencija svedoči o masovno organizovanim migracijama birača iz drugih regiona u Srbiji i iz inostranstva. Posmatrači Crte su zabeležili nekoliko logističkih centara odakle su birači upućivani na biračka mesta širom Beograda. Identifikovani su slučajevi organizovanog prevoza birača, nadziranog glasanja i nepravilnosti koje ukazuju na potencijalne manipulacije identitetom birača na 14 odsto svih biračkih mesta u Beogradu. Dodatna analiza izvršena je nakon izbornog dana korišćenjem i ukrštanjem kvantitativnih, javno dostupnih podataka iz biračkog spiska i rezultata glasanja. Ustanovljen je značajan obim promena u biračkom spisku na godišnjem nivou, što zahteva dalju analizu. Identifikovana su biračka mesta u Beogradu koja su bila potencijalna odredišta organizovanih migracija birača, a na kojima je zabeležen veći broj glasova za aktuelnu vlast. Politički akteri su pružili eksternu validaciju nalaza analize. Više visokopozicioniranih političara ili državnih zvaničnika iz Srbije i Bosne i Hercegovine izričito je potvrdilo sprovođenje takve prakse, pokušavajući da je opravdaju kao legalnu i legitimnu. Posmatračka misije Crte čvrsto veruje da organizovana migracija birača predstavlja ozbiljan izazov za kvalitet izbora u Srbiji kao pojava koju je teško suzbiti. U preliminarnoj izjavi o izbornom danu Crta je ocenila da rezultati izbora u Beogradu ne odražavaju slobodno izraženu volju birača koji žive u glavnom gradu. Ako se takva praksa nastavi, s redovnim lokalnim izborima zakazanim za manje od šest meseci, malo je vremena da se reše problemi. Imajući to u vidu, završavamo ovaj preliminarni dokument preporukama za mere koje bi mogle da spreče taj vid izbornih manipulacija.
Izbori 2023 – Drugi periodični izveštaj dugoročnih posmatrača
Kampanja za vanredne parlamentarne i beogradske izbore odvijala se u atmosferi sistematske zloupotrebe institucija, javnih funkcija i najuticajnijih medija kojom su izborni akteri stavljeni u neravnopravan položaj. Masovni slučajevi falsifikovanja potpisa za kandidaturu obeležili su proces predaje izbornih lista. Zabrinjavajući navodi o pritiscima na građane kroz javni sektor, slučajevi zloupotrebe ličnih podataka i strah dela javnosti da se biračkim spiskom i biračkim pravom manipuliše dovode u pitanje integritet institucija države Srbije. Formalna ograničenja za učešće u izborima nisu zabeležena, ali je kampanja protekla u znaku brisanja granice između države i partije i podsticanja netrpeljivosti prema političkim protivnicima. U pretposlednjoj nedelji kampanje Crta je uputila i apel na oko 1600 adresa rukovodilaca u svim gradskim i opštinskim upravama u Srbiji, podsećajući ih na zakonske obaveze i pozivajući ih da urade sve što je u njihovoj nadležnosti da zaštite primenu zakona i integritet institucija. Preporuke institucijama i izbornim akterima, koje je Posmatračke misije Crte uputila u prethodnom izveštaju, ostale su bez odgovora u vezi s problemima pritisaka na birače, sumnji u manipulacije biračkim spiskom i biračkim pravom, medijske neravnopravnosti i neetičkog izveštavanja o izbornim kandidatima. Ceo izveštaj se nalazi u nastavku, dok prvi periodični izveštaj možete pročitati ovde.
Izbori 2023 – Prvi periodični izveštaj dugoročnih posmatrača
Posmatračka misija Crte ocenjuje da je dosadašnji tok izborne kampanje obeležen izrazitim prednostima koje partije na vlasti stiču zloupotrebom institucija i manipulacijama izbornim kalendarom. U manje od dve godine, raspisani su drugi vanredni parlamentarni i beogradski izbori. Raspisani su i vanredni pokrajinski izbori, a bez presedana i jasnog obrazloženja, doneta je odluka da se pola godine pre redovnog termina raspišu vanredni lokalni izbori u preko trećine opština. Relativno kratak međuizborni period nije iskorišćen za unapređenje izbornih uslova.
2022
IZBORI
Izbori na više nivoa, raspisani su za 3. april 2022. godine
Izbori 2022 – Završni izveštaj sa preporukama
Uzimajući u obzir celokupan izborni proces, od momenta raspisivanja izbora do proglašenja konačnih rezultata, Posmatračka misija Crte ocenjuje da je integritet izbora bio značajno ugrožen jer je ravnopravnost izbornih učesnika bila urušena u korist stranaka vlasti, birači su ostali uskraćeni za ravnomerno i objektivno informisanje o izbornoj ponudi, a sloboda izbora je bila ugrožena za određene grupe stanovništva. Sveobuhvatne promene izbornih zakona koje su, suprotno međunarodnim demokratskim standardima, sprovedene uoči raspisivanja izbora, uz napuštanje višedecenijske prakse organizovanja izbora, opteretile su izbornu administraciju i doprinele pravnoj nesigurnosti. Izbore su obeležile rasprostranjene klijentelističke prakse, pritisci i zastrašivanja, izražena medijska neravnopravnost i zloupotreba institucionalnih prednosti koje su zamaglile granicu između države i vladajuće stranke. Pokušaji da se zaštiti integritet izbora ostali su bez pravovremenog institucionalnog odgovora i bez epiloga.
Izbori 2022 – Preliminarni izveštaj o monitoringu izbornog dana
Izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, izbori za predsednika Republike, kao i lokalni izbori u 13 jedinica lokalne samouprave, uključujući Beograd, održani su istovremeno 3. aprila 2022. godine. Parlamentarni i predsednički izbori organizovani su u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici. Parlamentarni i lokalni izbori sprovedeni su primenom proporcionalnog izbornog sistema, a skupštinski mandati raspodeljuju se sistemom najvećeg količnika između kandidatskih lista koje su prešle izborni prag od 3 odsto svih važećih glasova. Predsednički izbori sprovedeni su primenom većinskog izbornog sistema, direktnim glasanjem za predsedničke kandidate.
Drugi preliminarni izveštaj dugoročnih posmatrača; 15.februar – 25. mart;
Preliminarni izveštaj Posmatračke misije o kvalitetu izborne kampanje za predsedničke, parlamentarne i beogradske izbore, koji će biti održani 3. aprila 2022. godine, pokazuje da institucije koje su nadležne za sprovođenje zakona i zaštitu biračkog prava, svojim radom nisu u dovoljnoj meri doprinele zaštiti javnog interesa i većem ostvarenju standarda za slobodne i demokratske izbore. Institucije, koje su pak reagovale na kršenja zakona tokom kampanje, nisu imale uticaj na promenu ponašanja onih izbornih aktera koji su svoje institucionalne prednosti zloupotrebljavali u izbornoj trci. Mere za unapređenje izbornih uslova, proistekle iz dva međustranačka dijaloga, rezultirale su kompleksnijim zakonodavnim i institucionalnim okvirom za sprovođenje izbora, ali u praksi nisu doprinele rešavanju gorućih problema izbornog procesa: medijskoj neravnopravnosti izbornih učesnika, zloupotrebi javnih resursa, klijentelističkim praksama i pritiscima na birače.
Preliminarni izveštaj dugoročnih posmatrača: Pritisci i izborna korupcija istrajniji od izborne kampanje 15. februar – 4. mart 2022.
Građani iz socijalno ugroženih kategorija stanovništva i zaposleni u javnom sektoru, svakodnevno i u kontinuitetu su izloženi pritiscima da osiguraju ili pruže podršku političkoj stranci. Ovo su pokazali rezultati posmatranja prvog dela izborne kampanje Posmatračke misije Crte. Nalazi govore i da je praksa protivzakonitog uticaja na volju birača prisutna i van predizbornog perioda, ali je izraženija tokom kampanje.
Preliminarni izveštaj o monitoringu medija: Varljivi pluralizam u izbornoj kampanji 15. februar – 4. mart 2022.
Nakon višemesečnog perioda u kom političkog pluralizma gotovo da nije ni bilo usled izražene dominacije predstavnika vlasti na televizijama za nacionalnom pokrivenošću, Crtini podaci pokazuju da tokom prve tri nedelje kampanje dolazi do promene u zastupljenosti i načinu izveštavanja o opozicionim izbornim akterima. Promena se ogleda u rastu zastupljenosti opozicije, što je posledica uvođenja izbornih blokova u programe televizija sa nacionalnom pokrivenošću. Uprkos tome, dalja analiza podataka pokazuje i pristrasnost u izveštavanju, kako o kandidatima vlasti, tako i o nekim kandidatima opozicije.
Izbori 2022: Kampanja pre kampanje
Nalazi Posmatračke misije Crte pokazuju da su, za razliku od ranijih predizbornih perioda, a u okolnostima parlamenta bez opozicije, institucije države bile izraženo uključene u vođenje kampanje pre kampanje do momenta raspisivanja izbora. Ključno obeležje ovog perioda i institucionalne prakse bila je proizvodnja narativa u korist vlasti, a protiv opozicije i kritičkih glasova javnosti. Institucije zakonodavne i izvršne vlasti i predsednika Republike, kao i najuticajniji mediji u zemlji, bili su u kontinuitetu kanal koji su predstavnici vlasti koristili za stvaranje prednosti vladajuće većine i građenje kulta ličnosti predsednika Aleksandra Vučića – kroz promociju rada i položaja i kroz obračune sa političkim oponentima, civilnim društvom i nezavisnim medijima. Zloupotreba institucionalnih prednosti koje vladajuća većina uživa dobila je i klijentelističke obrise putem zvanične politike intenzivnih jednokratnih programa novčane podrške stanovništvu.
Na ponovljenom glasanju na biračkom mestu 6 u Bujanovcu najviše glasova listi “Koalicija Albanaca Doline”, zabeležene ozbiljne nepravilnosti
Na ponovljenom glasanju na parlamentarnim izborima na biračkom mestu 6 u Bujanovcu (Veliki Trnovac) glasalo je ukupno 697 od 1.089 birača sa pravom glasa odnosno 64 odsto. Na ponovljenom glasanju najviše glasova osvojila je lista Koalicija Albanaca Doline – 677 dok su po jedan glas dobile liste “Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve” i “Miloš Jovanović – Nada za Srbiju”. Preostalih 16 izbornih lista nisu osvojile nijedan glas. Nevažećih listića bilo je 18.
Izbori 2022: Haotičan izborni dan kao ishod lošeg izbornog procesa
Izborni dan protekao je u atmosferi punoj tenzija koje su povremeno eskalirale u fizičko nasilje, čime se manifestovala nespremnost izborne administracije i nepoverenje građana u institucije. Izrazito loše organizovan i napet izborni dan bio je očekivan ishod kontinuiranog urušavanja integriteta izbornog procesa u celini, obeleženog jačanjem i usavršavanjem raznih vidova izborne korupcije i ugrožavanja biračkih prava građana.
Izlaznost na izborima 59,3 odsto
Izlaznost, na osnovu 95 odsto obrađenog uzorka na parlamentarnim i predsedničkim izborima iznosi 59,3 odsto (margina greške 1).
2022
REFERENDUM
Referendum o izmenama Ustava Republike Srbije u delu o pravosuđu, održan je 16. januara 2022. godine
Izveštaj o posmatranju referenduma za promenu Ustava 16. januar 2022.
Referendum na kome su se građani Srbije izjašnjavali o potvrđivanju Akta o promeni Ustava Republike Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe raspisan je 30. novembra 2021, a održan 16. januara 2022. godine, na 8.189 glasačkih mesta na kojima je pravo izjašnjavanja imalo 6,510,323 građana Srbije upisanih u birački spisak. Referendum je organizovan u kratkim rokovima, uz izmene zakona o njegovom sprovođenju svega nekoliko dana pre njegovog raspisivanja, što nije u skladu s međunarodnim demokratskim standardima. Period referendumske kampanje obeležile su rastuće društveno-političke tenzije, kao i činjenica da je referendum organizovan u osvit redovnih predsedničkih i beogradskih, i vanrednih parlamentarnih izbora najavljenih za 3. april 2022. godine.
Nepravilnosti na dan referenduma razlog za brigu pred predstojeće izbore
Referendum o promeni Ustava ostao je u senci drugih političkih tema, kako u izveštavanju medija tako i u radu političkih aktera koji nisu pokazivali veliko interesovanje za referendumsko pitanje.
Izveštaj Posmatračke misije Crte o posmatranju referenduma o izmeni Ustava
Referendum je organizovan u kratkim rokovima, uz izmene zakona o njegovom sprovođenju svega nekoliko dana pre njegovog raspisivanja, što nije u skladu s međunarodnim demokratskim standardima. Period referendumske kampanje obeležile su rastuće društveno-političke tenzije, kao i činjenica da je referendum organizovan u osvit redovnih predsedničkih i beogradskih, i vanrednih parlamentarnih izbora najavljenih za 3. april 2022. godine. Analiza perioda referendumske kampanje ukazuje na to da je referendum o promeni najvišeg pravnog akta Republike Srbije ostao u senci drugih političkih tema, kako u izveštavanju medija tako i u radu političkih aktera koji nisu pokazivali preveliko interesovanje za referendumsko pitanje. Završnica referendumske…
Izlaznost na referendumu 29,6 odsto, građani glasali “za” ustavne izmene
Na osnovu 98 odsto obrađenog uzorka, “za” potvrđivanje Akta o izmenama Ustava Republike Srbije glasalo je 57,4 odsto građana koji su izašli na referendum, dok je “protiv” glasalo 41,6 odsto, saopštila je Posmatračka misija Crte. Statistička greška sa intervalom poverenja od 95% iznosi +/- 2,4 odsto. Nevažećih listića je bilo 1 odsto.
2020
PARLAMENTARNI IZBORI
Izbori za narodne poslanike Republike Srbije 2020.godine
Sorry, we couldn't find any posts. Please try a different search.
Uzimajući u obzir celokupan izborni proces, od momenta raspisivanja izbora, do izbornog dana i nakon izbornog dana do proglašenja konačnih izbornih rezultata, Posmatračka misija Crte ocenjuje da je ovo bio najlošiji od svih izbornih procesa koje je do sada posmatrala, i iako su izbori u celini ispunili minimalne demokratske standarde, oni će imati negativne posledice po kvalitet demokratije u Srbiji. I pored činjenice da su izbori sprovedeni u skladu sa zakonom i da nije bilo zakonskih ograničenja za političke aktere da se predstave i komuniciraju sa javnošću, birači su ostali uskraćeni za ravnomerno i objektivno informisanje o izbornoj ponudi. Umesto obezbeđivanja široke participacije dijalogom, pribeglo se stvaranju prividnog pluralizma, dok su klijentelističke prakse, pritisci i zastrašivanja, nastavljeni iz prethodnih izbornih ciklusa, dodatno umanjili slobodu izbora.
Preliminarni izveštaj o izbornom danu Posmatračke misije Crta odnosi se pre svega na kvalitet procesa tokom izbornog dana i zasniva se na informacijama prikupljenim od više od 1.700 akreditovanih i obučenih kratkoročnih posmatrača, koji su bili raspoređeni na slučajnom i reprezentativnom uzorku od 500 biračkih mesta.1 Posmatrači su pratili izborni dan od pripreme i otvaranja biračkih mesta do njihovog zatvaranja i objave rezultata izbora na posmatranim biračkim mestima. Osim posmatranja izbora unutar biračkih mesta, deo posmatrača raspoređenih u 150 mobilnih timova pratio je dešavanja ispred i oko biračkih mesta, dok su specijalno obučeni timovi posmatrača Crte prvi put sistematski na reprezentativnom uzorku posmatrali glasanje van biračkih mesta.
Izveštaj u pdf formatu možete preuzeti ovde.
Drugi preliminarni izveštaj posmatračke misije Crta odnosi se na period od 25. maja do 14. juna, uoči proglašenja izborne tišine pred opšte i lokalne izbore zakazane za 21. jun 2020. godine. Tokom ovog perioda zabeležen je različit učinak institucija zaduženih za sprovođenje izbora. Rad Republičke izborne komisije ulavnom se odvijao u skladu sa nadležnostima i postojećim pravnim okvirom, uz pojačanu edukativno-informativnu aktivnost u odnosu na prethodne godine. Proces kandidovanja listi obeležen je sumnjama u pogledu zakonitosti procesa sakupljanja potpisa podrške birača. Preliminarni podaci o broju birača upisanih u jedinstveni birački spisak ukazuju da je došlo do najvećeg smanjenja u poslednjih nekoliko decenija. Netransparentnost ovih procesa izaziva sumnje u kompetitivni karakter izbora, kao i konačnu procenu izlaznosti na izborni dan.
Parlamentarni izbori 2020. su po kvalitetu i izbornog dana i, u još većoj meri, celokupnog izbornog procesa najlošiji izbori koje je Crta do sada posmatrala – zaključak je Posmatračke misije Crte, koja je izborni dan posmatrala na reprezentativnom i slučajnom uzorku od 500 biračkih mesta, koji omogućava izveštavanje o poštovanju zakona na svim biračkim mestima.
Uzimajući u obzir da se kvalitet izbornog procesa na izborni dan još procenjuje i na osnovu trenutnog obrađenog uzorka od 87 odsto, posmatračka misije Crte zaključuje da su cenzus nedvosmisleno prešle samo tri liste: Aleksandar Vučić – Za našu decu sa preko 58 odsto osvojenih glasova, koalicija Socijalistička partija Srbija – Jedinstvena Srbija između 9 i 11 odsto i lista Aleksandar Šapić – Pobeda za Srbiju između 3,5 i 4,5 odsto.
Do 19 časova na 5 odsto biračkih mesta zabeležene su nepravilnosti što je više nego na parlamentarnim izborima 2016. godine kao i predsedničkim 2017. godine, saopštila je posmatračka misija Crte.
2018
BEOGRADSKI IZBORI
Izbori za odbornike skupštine grada Beograda, održani su 4.marta 2018.godine.
Sorry, we couldn't find any posts. Please try a different search.
Kvalitet izbornog procesa na izborni dan nije bio u skladu sa međunarodnim standardima za slobodne i fer izbore. Na osam odsto biračkih mesta zabeležena su ozbiljnija kršenja izbornih procedura što je veći procenat nepravilnosti od procenta nepravilnosti zabeleženih na predsedničkim izborima 2017. i parlamentarnim 2016. godine.
Kampanja za beogradske izbore, iako su u pitanju lokalni izbori, po nivou uloženih resursa, medijske pažnje nacionalnih medija i angažovanja republičkih funkcionera u kampanji odgovarala je izbornoj atmosferi za nacionalne izbore.
Prvih mesec dana zvanične kampanje za beogradske izbore obeleženo je onemogućavanjem domaćih posmatračkih misija da prate rad Gradske izborne komisije, pojačanom funkcionerskom kampanjom i slučajevima indirektnog potkupa glasova deljenjem humanitarne pomoći ili besplatnih programa u organizaciji opština ili stranaka.
Na osnovu 81 odsto obrađenog uzorka najviše glasova birača osvojila je lista „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“ 44,9 odsto saopštila je CRTA posmatračka misija.
Na tri biračka mesta posmatračima Crte nije bilo dozvoljeno da prisustvuju prebrojavanju glasova, nakon zatvaranja biračkih mesta.
Do 19 časova na glasanje za odbornike za Skupštinu grada Beograda je izašlo ukupno 48,2 odsto građana upisanih u birački spisak saopštila je CRTA posmatračka misija.
2017
PREDSEDNIČKI IZBORI
Izbori za predsednika Republike Srbije, održani su 2.aprila 2017.godine širom Srbije.
Sorry, we couldn't find any posts. Please try a different search.
Predizborni period, tj. predizborna kampanja, je obeležena medijskom neravnopravnošću, funkcionerskom kampanjom i navodima o pritiscima na birače i kupovini glasova. Osim medijske, neravnopravnost u izbornom procesu prouzrokovana pritiscima i korupcijom je izuzetno teška za dokazivanje, pre svega zato što se radi o krivičnim delima.
Tokom izbornog dana zabeleženi su pojedinačni slučajevi nepravilnosti na tri odsto biračkih mesta koje nisu ozbiljno uticale na regularnost procesa tokom izbornog dana, kao ni na rezultate izbora.
Opšti dosadašnji utisak jeste da je ovog puta kampanja mnogo intenzivnija u medijima i po društvenim mrežama nego na terenu. Intezitet kampanja izbornih štabova je veoma različit, te se jedino u kampanji predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića vide gotovo svi načini komuniciranja sa biračima.
Do 16 časova na glasanje za ponovljene predsedničke izbore na još tri biračka mesta je izašlo ukupno 23,9 procenat građana upisanih u birački spisak za ova biračka mesta saopštila je CRTA posmatračka misija «Građani na straži».
Do 13 časova na glasanje za ponovljene predsedničke izbore na još tri biračka mesta je izašlo ukupno 18 procenat građana upisanih u birački spisak za ova biračka mesta saopštila je CRTA posmatračka misija «Građani na straži».
Do 10 časova na glasanje za ponovljene predsedničke izbore na još tri biračkih mesta je izašlo ukupno 6,1 procenat građana upisanih u birački spisak za ova biračka mesta saopštila je CRTA posmatračka misija «Građani na straži».
2016
PARLAMENTARNI IZBORI
Izbori za narodne poslanike Republike Srbije održani su 24. aprila 2016. zajedno sa pokrajinskim i lokalnim izborima.
Sorry, we couldn't find any posts. Please try a different search.
Ovaj preliminarni izveštaj se fokusira na kvalitet procesa tokom izbornog dana, i zasniva se na informacijama prikupljenim od 900 akreditovanih i obučenih posmatrača, raspoređenih na osnovu slučajnog i reprezentativnog uzorka na 450 biračkih mesta.
Izbornu kampanju obeležili su slučajevi falsifikovanja izjava podrške birača. Atmosferu karakterišu i navodi o pritiscima na birače i kupovini glasova.
U prilogu možete pogledate prvi izveštaj naših dugoročnih posmatrača u periodu od 24.marta do 3.aprila.
Do 13 časova na glasanje za ponovljene parlamentarne izbore na 15 biračkih mesta je izašlo ukupno 17,88 odsto (3.510) građana upisanih u birački spisak za ova biračka mesta saopštila je CRTA posmatračka misija «Građani na straži».
Do 10 časova na glasanje za ponovljene parlamentarne izbore na 15 biračkih mesta je izašlo ukupno 7,06 odsto (1.387) građana upisanih u birački spisak za ova biračka mesta saopštila je CRTA posmatračka misija «Građani na straži».
Otvaranje 15 biračkih mesta na kojima se ponavlja glasanje na parlamentarnim izborima proteklo je u skladu sa propisanim procedurama saopštila je CRTA posmatračka misija «Građani na straži». Na ovih 15 biračkih mesta pravo glasa ima ukupno 19.631 građanin.