„Osnovni problem ove države i društva je u tome što na ostvarivanje socijalnih prava gledaju kao na trošak, a ne na način da se pomogne ljudima da izađu iz siromaštva“, kaže u razgovoru za Crtu Danilo Ćurčić, programski koordinator organizacije A11 – inicijative za ekonomska i socijalna prava, povodom 20. februara Svetskog dana socijalne pravde. Kako navodi, već godinama unazad se gotovo ništa ne menja. Podaci govore da je u Srbiji svaki četvrti stanovnik u riziku od siromaštva, 350.000 građana radi za minimalac, a oko 110.000 prima socijalnu pomoć od 8.626 dinara.

Od viber poruke do nagrade „Pokretač promena“. Ovako bi se ukratko mogao opisati razvojni put grupe Pančevaca okupljenih u neformalno udruženje građana „Odbranimo Teslu“. U jeku pandemije korona virusa, saznali su za plan grada da se na zelenim površinama u njihovom naselju Tesla zidaju nove zgrade i to prvi put još od 1985. godine. Plan je bio i da se poseče drvored platana star pola veka. 

Kad živite u gradu u kojem se 20. januara “proslavilo” 17. godina od kada je rešenjem sanitarnog inspektora naloženo da se voda iz gradskog vodovoda u Zrenjaninu proglasi zabranjenom za piće i za pripremu hrane, onda se postavlja pitanje kako motivisati građane i uveriti ih u to da imaju moć da nešto promene.  U zrenjaninskoj organizaciji “Građanski preokret” kažu da to nije lako, ali da ne odustaju.

Kad gradski i opštinski šalteri i servisi ne rade kako treba, a često je tako, tu nastupa “Urbana gerila Niš”. Već nekoliko godina unazad dokazuju da se i kroz kreativne akcije može pokazati da građani imaju moć da nešto promene i nateraju niške funkcionere da reše problem.

Ako bi vas neko stavio u poziciju da izaberete samo jedan tekst iz 2020. godine koji bi bio sačuvan, vrlo verovatno da bi to bio tekst Natalije Jovanović, novinarke BIRN-a, o lažiranju broja žrtava korona virusa u Srbiji.     Kako sama kaže, pravila igre su trenutno takva da je sve usmereno na to da vas odvrate…

Izgradnja gondole na Kalemegdanu ponovo je tema koja je dospela u žižu javnosti. Međutim, ne na način koji bi bio svojstven društvima jakih institucija. Umesto da vest glasi da je Upravni sud, posle gotovo dve godine, za 9. februar zakazao ročište po tužbi koju je podnela organizacija RERI za nezakonito izdavanje dozvole za pripremne radove na Kalemegdanu, vest je bila da je Suzana Vasiljević, savetnica za medije predsednika Republike Srbije, izjavila da će gondola na Beogradskoj tvrđavi biti izgrađena jer to tako želi predsednik. 

Danas kao ne samo da nema političke volje, već se čini da se među građanima raširi apatija, osećaj da su nemoći, stav da ni pojedinačno ni zajedno ništa ne mogu da promene.  Ali da su građani ipak spremni, pokazuju sve brojnije pojedničane građanske akcije širom Srbije. Spremni su da se aktiviraju kad ih nešto ugrožava, spremni da ustanu da pomognu kad je neko ugrožen, kada je javni interes ugrožen.

Odlukom Potkomiteta za akreditaciju Globalne alijanse nacionalnih institucija za ljudska prava (GANHRI), Zaštitniku građana – kao nacionalnoj instituciji za ljudska prava u Republici Srbiji, po prvi put je odložena potvrda najvišeg „A” statusa u pogledu pridržavanja Pariskih principa,  saopštili su Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava i Crta.