Uloga nezavisnih institucija se poslednjih godina, u skladu sa stanjem demokratije u društvu, polako urušava. Iako su uspostavljene sa svrhom kontrole organa izvšne vlasti, njihova funkcija je često blokirana nečinjenjem drugih.
Nezavisne institucije ne ispunjavaju u potpunosti svoju svrhu da štite prava građana, jačaju integritet vlasti i doprinose suzbijanju korupcije, jer se zakoni i propisi koji se odnose na njih ne primenjuju dosledno. Ovakvom stanju dodatno doprinosi i nemaran odnos Narodne skupštine prema njihovom radu, pre svega nalazima i preporukama iz godišnjih izveštaja. Ovo su zaključci “Analize izveštaja nezavisnih institucija i njihovih preporuka za 2019. godinu” koju je uradila Crta, a koji se odnose na četiri nezavisne institucije: Agenciju za sprečavanje korupcije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Nezavisne institucije koje su predmet razmatranja ovog Izveštaja preuzete su u pravni sistem Srbije iz zemalja tzv. stabilne demokratije. Prvi korak ka njihovom uvođenju bio je normiranje njihove: pravne prirode, uloge, misije i načina rada. To je učinjeno tako da se on u Srbiji, izuzev manjih odstupanja, ne razlikuje bitnije od bilo kog pravnog okvira za rad tih institucija u zemljama EU. Zbog toga zakoni kojima su one uvedene u naš pravni sistem ne mogu biti krivi za činjenicu da su navedene nezavisne institucije svakim danom sve dalje od svog uzora i izvora. Naprotiv, svakog dana je sve očiglednije da glavni razlog takvog stanja ne treba tražiti u propisima već da je glavni problem u njihovoj (ne)primeni.
Na 24. sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine Republike Srbije po prvi put su razmatrane prijave podnete na osnovu nedavno usvojenog Kodeksa ponašanja narodnih poslanika za kršenje njegovih odredbi. Odbor je odbio kao neosnovane svih pet prijava koje su danas bile na dnevnom redu.
Cilj poziva:
Crta traži eksperta za izradu studija slučaja o radu aktivističkih grupa.
Srbija je formalno demokratska država i polarizovano društvo u kojem se ključne demokratske institucije, poput parlamenta ili izbora, već godinama urušavaju, kritička misao sputava, a građani obeshrabruju i odvraćaju od učestvovanja u demokratskim procesima, zaključak je konferencije na kojoj su predstavljeni nalazi istraživanja javnog mnjenja “Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2020“ koje je sprovela Crta.
Crta je sprovela istraživanje “Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2020” tokom novembra 2020. godine. Cilj istraživanja je da utvrdi stepen spremnosti građana i građanki Srbije da učestvuju u demokratskim procesima koji podrazumevaju niz različitih oblika građanske participacije – od glasanja na izborima do pokretanja i učešća u konkretnim akcijama, i da prati…
Republičkom javnom tužilaštvu Crta je uputila podnesak za pokretanje postupka u kojem će se ispitati navodi o umešanosti Crte u pokušaj državnog udara i ubistva predsednika države, koje su u Narodnoj skupštini izneli poslanici Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović i Vladimir Orlić. Crta poziva tužilaštvo da u svojstvu svedoka pozove narodne poslanike da objasne optužbe koje su izneli i kojima su direktno označili Crtu kao saučesnika u zaveri protiv držvanog poretka.
Reforma celokupne izborne administracije i njena profesionalizacija jedna je od pet ključnih promena koje je predložila Crta kao preduslov za održavanje poštenih i slobodnih izbora u Srbiji. Kako kaže Pavle Dimitrijević, zamenik programskog direktora Crte, formiranje takvog profesionalnog tela ne bi bio samo važan doprinos održavanju poštenih i slobodnih izbora, već bi doprinelo i vraćanju poverenja građana u izborni proces koje je poslednjih nekoliko godina značajno poljuljano.
Naše teme
Demokratska kultura
Jer politika nije samo za političare. Naše je ljudsko i građansko pravo da učestvujemo u procesima u kojima se donose odluke koje utiču na naše živote. Dijalog nema alternativu.
Slobodni i fer izbori
Jer su izbori osnovni stub demokratije. Pravo svakog građanina je da u slobodnim i fer uslovima donese odluku kome želi da poveri svoj glas. Svaki glas podjednako vredi. Za to se bore Građani na straži.
Otvorene institucije
Jer su institucije servis građana. Potrebne su nam jake institucije sa integitetom koje štite javni interes.
Slobodni mediji
Jer mediji treba da postavljaju pitanja i kritički sagledavaju stvarnost. Potrebni su nam mediji koji štite javni interes i bave se potrebama građana.
