NAŠE INICIJATIVE

Crtini komentari na nacrte novih izbornih zakona

Najveća zabrinutost u pogledu usvajanja novih izbornih zakona postoji u pogledu kratkog roka u kojem se donose, samo par meseci pre početka izborne kampanje, kao i obima izmena u sprovođenju izbornog procesa koje se njima predlažu, zaključak je Crtinih komentara u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o izboru narodnih poslanika, Nacrtu zakona o izboru predsednika Republike i Nacrtu zakona o lokalnim izborima. 

Crta je uputila komentare i sugestije u okviru javnih rasprava koje je raspisalo nadležno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, u kojima upozorava da kratak rok ne ostavlja ni približno dovoljno vremena da se svi učesnici, a prvenstveno organi za sprovođenje izbora, adekvatno pripreme i obuče. 

Najveća izmena podrazumeva uvođenje srednjeg nivoa izborne administracije u sprovođenju izbora za narodne poslanike i izbora za predsednika Republike, čime se samo nekoliko meseci pre održavanja redovnih predsedničkih i najavljenih vanrednih parlamentarnih izbora menja višedecenijska praksa. Uvođenje srednjeg nivoa izborne administracije na ovaj način otvara prostor kako za dodatne propuste na polju koordinacije i rada izbornih organa, budući da je vreme za upoznavanje sa novim ovlašćenjima i obavezama izuzetno kratko, tako i za neujednačenost i neizvesnost ključnih aspekata izbornog procesa, poput zaštite izbornog prava, odnosno dodatno produbljivanje nepoverenja u rad izborne administracije, a samim tim i u izborni proces. 

Postoji određen broj izmena koje bi mogle da približe sprovođenje izbora u Srbiji međunarodnim standardima, poput zakonskog regulisanja statusa posmatrača izbora, unapređenja transparentnosti izbornog procesa, prvenstveno izborne administracije i zakonske zabrane vođenja paralelnih biračkih spiskova. Međutim, ove promene ostaju u senci naglih izmena važnih elemenata izbora koje imaju potencijal da ugroze integritet izbornog procesa. 

Zabrinjavaju izmene kojima se marginalizuju birači u pogledu pravnih lekova koje imaju na raspolaganju, rokova za njihovo ostvarivanje, te šireg polja zaštite izbornih prava. Nejasno je zbog čega su određene vrste prigovora rezervisane isključivo za podnosioce proglašenih izbornih lista (negde čak i uslovljeno brojem osvojenih glasova na osnovu preliminarnih rezultata), dok se biračima u značajnoj meri ograničava pravo institucionalnog reagovanja na moguće nepravilnosti tokom izbornog procesa, čime se izbori dodatno udaljavaju od građana. 

Odredbe Nacrta koje regulišu status izbornih lista nacionalnih manjina ponavljaju praksu odstupanja od prava koje stranke nacionalnih manjina dobijaju registrovanjem pri Ministarstvu državne uprave i lokalne samoprave po Zakonu o političkim strankama, te dodatno ostavljaju prostor za potencijalne zloupotrebe, zbog čega Crta smatra da je neophodno na drugačiji način regulisati ovo pitanje, uzimajući u obzir i potrebu da se birači ne dovedu u zabludu u pogledu izborne ponude. 

Konačno, dostignuti standardi nezavisnosti narodnih poslanika i odbornika u lokalnim skupštinama ugroženi su predloženim izmenama, budući da se ukidanjem obaveze da ostavke podnose lično, kao i u roku od tri dana od dana overe potpisa na ostavci, praktično ukidaju zakonske prepreke “blanko ostavkama” i otvara prostor za veću kontrolu političkih partija nad predstavnicima građana. 

Kompletnu analizu i detaljne komentare koje je Crta uputila na sva tri nacrta izbornih zakona možete pogledati ovde.