Decembar – mesec parlamentarnih izbora

Decembar nije samo mesec u kojem su se najčešće održavali parlamentarni izbori u Srbiji, već i mesec za koji bi se moglo reći da su se u njemu održali neki od najvažnijih – prvi višestranački, prvi vanredni i prvi nakon petooktobarskih promena i pada Slobodana Miloševića nakon kojih je Srbija dobila prvu demokratsku vladu na čijem čelu je bio Zoran Đinđić.

Aprilski izbori 2022. godine biće trinaesti put da građani biraju narodne poslanike od uvođenja višestranačja. Od prethodnih 12 republičkih izbora, čak pet ih je održano u decembru. 

Rađanje parlamentarizma

Prvim višestranačkim izborima prethodio je referendum održan u julu 1990. Na njemu su se građani izjašnjavali o tome da li žele da prvo bude donet novi Ustav Republike Srbije ili da prvo budu održani parlamentarni izbori. 

Tadašnja, praktično tek u nastajanju demokratska opozicija zahtevala je da se prvo održe prvi slobodni izbori, a da bi tek onda takva skupština donela nekomunistički Ustav Srbije. Na čelu države tada je već bio predsednik Slobodan Milošević koji je svoju veliku popularnost iskoristio za raspisivanje referenduma, izvođenja građana na birališta i praktično da potvrdi svoje već donete odluke.

Građani su glasali za to da se prvo donose novi Ustav. Srbija ga je dobila 28. septembra te godine, a prvi višestranački, kao i drugi predsednički izbori održani su 9. decembra. Milošević je ponovo izabran za predsednika, a Socijalistička partija Srbije odnela je ubedljivu pobedu. Osvojila je 194 od 250 mandata. Srpski pokret obnove 19, Demokratska stranka 7, a manje stranke, grupe građana i stranke nacionalnih manjina 30.

Referendum, pa izbori

I prvim vanrednim parlamentarnim izborima koji su održani 20. decembra 1992. prethodilo je održavanje referenduma. Te godine formirana je zajednička država Srbije i Crne Gore – Savezna Republika Jugoslavija. Zbog ratova na prostoru nekadašnje SFRJ na snagu su stupile sankcije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. 

Opozicija je formirala DEPOS (Demokratski pokret Srbije). U takvim okolnostima sve su bili jači zahtevi za vanrednim izborima i ostavkom Miloševića, ali tadašnja vlast je tvrdila da Ustav ne predviđa mogućnost vanrednih izbora i da je neophodno usvajanje ustavnog amandmana koji bi to omogućio. Referendum je održan oktobra te godine. Iako nije uspeo, odnosno za ustavni amandman nije glasala većina upisanih birača, vanredni parlamentarni i predsednički izbori su ipak raspisani za 20. decembar. 

Milošević je po treći put izabran za predsednika, ali je SPS osvojio 101 mandat, značajno manje nego dve godine ranije. Srpska radikalna stranka 73, DEPOS (Demokratski pokret Srbije) 50, a sve druge stranke 26.  

Koaliciona vlada SPS-SRS nije dugo trajala. Zbog krize u njoj Milošević je već u septembru 1993. raspustio skupštinu, a novi vanredni izbori zakazani su za 19. decembar.

Socijalisti su osvojili 123 madata, a radikali značajno manje nego na prethodnim izborima 39. DEPOS je imao 45 poslanika, ali su na ove izbore samostalno izašli Demokratska stranka koja je osvojila 29 i Demokratska stranka Srbije koja je dobila 7 mandata. Stranke nacionalnih manjina imale su sedam poslanika. SPS je vladu formirao uz pomoć poslanika Nove demokratije koji su u parlament ušli na listi DEPOS-a.

Postpetooktobarski izbori

Ubrzo posle petooktobarskih promena održani su još jedni prevremeni izbori 23. decembra. U parlament su ušle četiri liste. Demokratska opozicija Srbije osvojila je 176 mandata, SPS 37, SRS 23, Stranka srpskog jedinstva 14. Prva demokratska Vlada Republike Srbije na čijem je čelu bio Zoran Đinđić formirana je 25. januara sledeće godine. 

Još jedni vanredni decembarski izbori za narodne poslanike održani su u godini kad je ubijen premijer Zoran Đinđić – 28. decembra. Na tim izborima najviše mandata 82 osvojila je Srpska radikalna stranka čiji je lider Vojislav Šešelj tada već bio u zatvoru Haškog tribunala. Demokratska stranka Srbije Vojislava Koštunice, koji će kasnije postati premijer manjinske vlade koju je podržao SPS, osvojila je 53 poslanička mesta. Demokratska stranka 37, G17 Plus 34, a koalicija SPO-Nova Srbije i SPS po 22.   

Parlamentarni izbori zakazani za 3. april 2022. biće 13 od uvođenja višestranačja u Srbiji i čak osmi vanredni. Ako izuzmemo prve izbore iz 1990. godine, redovni parlamentarni izbori u Srbiji održani su samo tri puta: 1997. 2012. i 2020. godine.