Građani imaju moć

Vest iz bliske budućnosti, za 20. januar 2022. godine mogla bi da glasi: Veliki broj građana Zrenjanina okupio se na gradskom trgu kako bi obeležio punoletstvo odluke o zabrani upotrebe vode iz gradskog vodovoda za piće i pripremu hrane. Tom prilikom svi mladi Zrenjaninci koji su pre 18 godina rođeni baš na ovaj dan dobili su pravo doživotnog besplatnog korišćenja vode iz vodovoda čim ona poteče. Da li će se Zrenjaninci okupiti i da li će neko dobiti besplatno korišćenje vode iz vodovoda, kad je bude, teško da će se dogoditi, ali ako se osvrnemo na proteklih 17 godina, vrlo je izvesno da će stanovnici ovog banatskog grada dočekati punih 18 godina kako im iz česmi ne teče pijaća voda.

“Mislimo da je ovo jedini slučaj u Srbiji da je građevinska inspekcija naložila nekoj Opštini da poruši objekat koji je ona izgradila zbog kršenja zakona”, kažu u udruženju „SOS – Sposobnost, odgovornost, solidarnost“ iz Bačke Palanke. Objekat za koji postoji nalog za rušenje, a do kojeg je udruženje “SOS” došlo na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, je fudbalski teren sa veštačkom travom koji je izgrađen na mestu gde je nekada postojao pravi – teren sa prirodnom travom. 

Više od 100 napada i pritisaka zabeleženo je u proteklih godinu dana na organizacije, neformalne grupe i pojedince u Srbiji koji se bave aktivizmom, bore se za ljudska prava, ukazuju na korupciju, upiru prstom u institucije koje ne rade u interesu građana. A upravo te institucije trebalo bi da rade u interesu građana. I ti pritisci su najrazličitiji, od onog što bi se nazvalo „dobronamernim savetom“, preko uvreda i pretnji fizičkim obračunom, do toga da baš te institucije koje bi trebalo da štite građane postaju deo ovog problema i mehanizam kojim se pokušavaju zastrašiti oni koji su odlučili da deo svog vremena posvete rešavanju društvenih problema, borbi za bolje društvo, protiv zarobljene države.

Da li su građani ti koji imaju moć ili je moć u rukama jednog čoveka? Da li su samo stranke te koje mogu da donesu promene u društvu u kojem živimo ili to mogu i građani? Sve je više onih koji brane reke, šume, bore se se za čistiji vazduh, za zelenilo, a ne beton u svom komšiluku. Od Niša do Novog Sada, preko Pančeva, Užica, Valjeva, Loznice sve je više građana koji su se ujedinili i tako ujedinjeni uspeli da promene stvari i nateraju institucije da rade u njihovu korist. Svi ti primeri daju jasan odgovor – građani su ti koji imaju moć.

Tek 11 odsto građana u proteklih godinu dana odvažilo se da pokrene neku akciju kako bi rešilo problem u svojoj lokalnoj zajednici. I dok bi za razvoj demokratskog društva svakako bilo dobro da je ovaj procenat veći, mnogo više zabrinjava podatak da se tek petina njih uključilo i dalo podršku akcijama koje su drugi pokrenuli….

Prema zvaničnim podacima, Srbija trenutno ima oko 30 odsto površine pod šumom, a plan je da do 2050. godine taj procenat bude povećan na oko 42 odsto. To su zvanični podaci i planovi Republike Srbije. Međutim, sudeći prema sve glasnijim ekološkim udruženjima i fotografijama velikog broja posečenih stabala koje se pojavljuju na društvenim mrežama, malo ko bi rekao da će ovaj plan biti i ostvaren.

Da je upravo motivisanje ljudi najveća prepreka za građanski aktivizam, čućete i od najvećeg broja onih koji se svakodnevno bore da nešto promene, bilo da se radi o onima koji žele da sačuvaju zelenilo u svom naselju, bilo da se radi o onima koji se bore da sačuvaju reke ili se protive otvaranju rudnika koji bi mogao zauvek da uništi prirodu koja nas okružuje.

„Nedostaje nam solidarnost. U suštini, to je najvažniji deo građanskog aktivizma. Svi će se pobuniti kad se seče drvo ispred njihove kuće, ali puno manje njih ako je to drvo tri ulaza dalje“, kaže u razgovoru za Crtu Igor Jezdimirović iz novosadskog udruženja Inženjeri zaštite životne sredine.

Sumnja da neka institucija ili javno preduzeće nešto radi mimo zakona i propisa uvek postoji.  Čak i kad je na oko očigledno da nešto nije kako treba, bez konkretnog dokaza sve ostaje na nivou sumnje. A suština građanske akcije jeste da se od sumnje dođe do dokaza koji treba da ukažu, spreče ili bar ublaže…