NAŠE INICIJATIVE

Dve pobede – dokaz da građani imaju moć

Čak dve trećine građana u toku prošle godine nije učestvovalo u lokalnim akcijama, a među njima je najviše onih koji ne veruju da se time može nešto postići, pokazuje istraživanje javnog mnjenja „Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2020“ koje je sprovela Crta.

Da je upravo motivisanje ljudi najveća prepreka za građanski aktivizam, čućete i od najvećeg broja onih koji se svakodnevno bore da nešto promene, bilo da se radi o onima koji žele da sačuvaju zelenilo u svom naselju, bilo da se radi o onima koji se bore da sačuvaju reke ili se protive otvaranju rudnika koji bi mogao zauvek da uništi prirodu koja nas okružuje.

Međutim, od istih tih aktivista čućete i da svakom njihovom pobedom spremnost građana na akciju raste. 

Dokaz da građani zaista nešto mogu da promene proteklih dana pokazala su dva udruženja čiji rad je podržala i Crta kroz inicijativu “Građani imaju moć”.

Beogradska organizacija RERI (Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu), bar za sada, sačuvala je Kalemegdan od izgradnje gondole, dok je užički Libergraf izdejstvovao da se poništi nezakonito izdata dozvola za radove na staroj hidrocentrali na reci Đetinji, napravljenoj još 1900. godine.

 

Kako je RERI sačuvao Kalemegdan ?

„Dogodila se vladavina prava, verovali ili ne, u zemlji Srbiji“, rečenica je iz saopštenja RERI kojim su nas 23.marta obavestili da je Upravni sud doneo presudu kojom se uvažava njihova tužba i poništava građevinska dozvola za izgradnju gondole na Kalemegdanu, izdata od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture od 1. aprila 2019. godine.

Borba za očuvanje Beogradske tvrđave počela je još proleća 2019. godine.

Na mestima gde bi trebalo da se nalaze stanice za prijem putnika gondole, tada su u okviru pripremnih radova posečena prva stabla na tvrđavi i u parku Ušće. 

Nakon što je RERI podneo tužbu protiv Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture tražeći poništavanje građevinske dozvole za radove na izgradnji gondole jer nije izdata po zakonu, Upravni sud u Beogradu doneo je rešenje o privremenom obustavljanju radova do konačne odluke po ovoj tužbi. 

U međuvremenu, zbog projekta gondole Beogradska tvrđava našla se na listi „Sedam najugroženijih spomenika Evrope“ – najreferentnijoj listi ugroženih spomenika kulture koju Evropska unija podržava kroz program Kreativna Evropa.

Nakon toga, sve do početka 2021. godine, gotovo se ništa nije dešavalo.

Za početak februara bilo je zakazano ročište pred Upravnim sudom, a neposredno pre toga ponovo se od državnih i gradskih funkcionera moglo čuti kako se od projekta gondole nije odustalo.

Čak je Suzana Vasiljević, savetnica za medije predsednika Republike Srbije, izjavila da će gondola na Beogradskoj tvrđavi biti izgrađena jer to tako želi predsednik.

“Niko ga neće sprečiti da i taj projekat završi. Poznajem čoveka”, rekla je ona tada.

Jovan Rajić iz RERI-ja tada je u razgovoru za Crtu naveo da ovakve izjave nisu ništa drugo nego pritisak na sud.

 

Spasavanje simbola Užica

Ne pobeđuju samo beogradske organizacije i to u slučajevima koji u velikoj meri zaokupljaju pažnju javnosti i medija. Do pobeda dolaze i organizacije u manjim mestima, poput užičkog Libergrafa. 

Na njihovu inicijativu, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture poništilo je građevinsku dozvolu koju je Grad Užice izdao “Elektroprivredi Srbije” na osnovu koje je ovo javno preduzeće već rekonstruisalo hidrocentralu “Pod gradom” u ovom gradu.

Inače, hidrocentrala na reci Đetinji napravljena je još 1900. godine samo pet godina nakon što je otvorena ona na reci Nijagara, takođe napravljenja po Teslinim principima. Bila je u funkciji sve do 70-ih godina prošlog veka, da bi ponovo proradila 2000. godine. EPS je počeo revitalizaciju starih hidrocentrala po Srbiji, a 2018. godine počelo je narušavanje izgleda hidrocentrale na Đetinji i njene okoline koja sa starom užičkom tvrđavom čini jednu ambijentalnu celinu.

Foto: Libergraf

Prijava Ministarstvu usledila je nakon što je Libergraf na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja od Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu dobio potvrdu da EPS nije pribavio saglasnost za projekat i dokumentaciju za izvođenje radova na rekonstrukciji i revitalizaciji ove stare hidrocentrale. 

Foto: Libergraf

Kako je u razgovoru za Crtu objasnio Vladan Sinđić iz Libergrafa, samim tim i građevinska dozvola koju je Grad izdao nije zakonita.

Pošto i EPS ima pravo žalbe ili da pokrene ceo postupak pribavljanja saglasnosti ispočetka, Sinđić dodaje da još nije sve gotovo i da Libergraf nastavlja borbu za očuvanje simbola Užica.

„Prema Zakonu o kulturnim dobrima trebalo bi da se zabrani dalje izvođenje radova i da se sve vrati u prvobitno stanje o trošku investitora, a to je EPS. Mi smo Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu već podneli takav zahtev. Sad pratimo da vidimo da li će Zavod postupiti po slovu zakona“, kaže Sinđić.