Izborni ciklusi

Izbori za odbornike Skupštine grada Beograda, održani 2. juna 2024. godine, protekli su u znaku poraza izbornog integriteta i kvaliteta, vladavine prava i demokratskog kapaciteta društva. Ne samo zbog bojkota dela opozicije i rekordno niske izlaznosti, najniže u proteklih 16 godina, uz 200 hiljada birača izašlih na birališta manje nego u decembru 2023, legitimitet ishoda ovih izbora ostaće upitan uprkos ubedljivoj većini iz koje je formirana beogradska vlast. Rezultati su proizašli iz izbornog procesa koji je bio daleko ispod demokratskih standarda.  Zakonski okvir za sprovođenje izbora može da se oceni kao usklađen sa zahtevima demokratski uređenih društava, što jeste potreban, ali ne i dovoljan uslov za dobar izborni proces. Međustranački dijalog o unapređenju izbornih uslova, koji se odvijao – što je samo po sebi teško shvatljivo – paralelno s kampanjom, nije urodio poboljšanjem izbornih uslova za junske izbore.  Posmatračka misija Crte uvidela je širenje praksi, poznatih i iz ranijih izbornih ciklusa, kojima se sistematski uticalo na volju birača, stvarao privid pluralizma ponude i uzurpirala izborna infrastruktura u korist vladajućih stranaka, čime se još jednom potvrđuje da je gotovo izbrisana granica između države i stranaka na vlasti. Na delu je ponovo viđen izborni inženjering kojim se zloupotrebljavaju i obesmišljavaju izborna pravila i zbog kojeg se, u kombinaciji sa izostankom kažnjivosti, izbori ne mogu smatrati slobodnim i poštenim. Od raspisivanja ovih izbora, Crta je ukazivala na neophodnost da se oni ne posmatraju izolovano, nego kao svojevrstan nastavak beogradskih izbora iz decembra, koji su teško kompromitovani dokazanim prekrajanjem izborne volje građana Beograda, pre svega nelegalnim i nelegitimnim izbornim inženjeringom.

U drugoj polovini kampanje za izbore za odbornike Skupštine grada Beograda pojačan je intenzitet predizbornih aktivnosti, ali i trend utapanja pitanja lokalnih politika u nacionalne teme, plasirane sa vrha države. Izneverena su očekivanja dela javnosti da će međustranački dijalog o unapređenju izbornih uslova, koji se odvijao paralelno s kampanjom, imati efekta na kvalitet uslova za beogradske izbore.  

Kampanja za beogradske izbore zvanično je započela praktično u isto vreme kada i politički dijalog o unapređenju izbornih uslova. U vezi s dijalogom koji se vodi pod okriljem parlamenta, i dalje je nejasno da li će se rešenja odnositi i na beogradske izbore 2. juna ili su započeti razgovori tek zalog za neku dalju budućnost, a možda i ništa više nego dimna zavesa koja prikriva činjenicu da nadležne institucije nisu učinile ništa na utvrđivanju odgovornosti za nezakonite postupke kojima su kompromitovani decembarski izbori.  Posmatračka misija Crte nije zabeležila da su institucije Srbije u periodu pre raspisivanja beogradskih izbora, preduzele bilo kakve mere u odnosu na hronične izborne probleme i pozivanje na odgovornost za kršenja zakona u prethodnom izbornom procesu.  

U procesu implementacije preporuka ODIHR-a za unapređenje izbornog procesa u Republici Srbiji, u koji su organizacije civilnog društva uključene praktično istovremeno sa raspisivanjem izbora za odbornike u Skupštini grada Beograda, Crta je Narodnoj skupštini ranije dostavila svoj pisani doprinos kao i predloge o načinu daljeg rada na primeni preporuka ODIHR-a. Putem ta dva dokumenta, Crta je obavestila Narodnu skupštinu kako o preporukama koje proizlaze iz posmatranja izbornog procesa 2023. godine tako i o preduslovima koje je posmatračka misija izdvojila kao one bez čijeg ispunjenja se ne može govoriti o slobodnim i poštenim izborima u Republici Srbiji. Crta ne odustaje ni od jedne svoje preporuke i ističe da će rad Radne grupe za unapređenje izbornih uslova imati smisao isključivo ukoliko ne bude prekinut nakon lokalnih izbora 2. juna 2024. godine.