Srbija se svrstava u red zemalja sa izra¬ženo visokom percepcijom korupcije, dok sama korupcija za građane predstavlja jedan od tri ključna problema sa kojima se Srbija suočava. Prema globalnom in¬deksu percepcije korupcije, Srbija i u 2018. godini beleži rast percepcije na skali na čijem kraju je ocena “veoma korumpira¬no” (eng. Highly Corrupt). Korupcija u Srbiji je prisutna u svakod¬nevnoj interakciji institucija i građana, pružanju i korišćenju javnih usluga, od-nosno u radu javnog sektora, i to počevši od njegovog najnižeg, korisničkog nivoa. Različita istraživanja, kako ona u zemlji, tako i ona koja sprovode globalno mere¬nje percepcije korupcije, pokazuju da je za građane korupcija najvidljivija u zdrav¬stvenom sistemu. Prepoznavanje korupcije kao jednog od sistemskih problema društva, ide korak uz korak sa priznanjem da se u njoj učestvuje kada se radi o pitanjima egzistencije.
U slučaju šovinističkog napada Televizije Happy na profesora Danijela Sinanija, ponovo smo suočeni sa situacijom u kojoj institucije ne rade svoj posao, ne štite prava građana i ne reaguju na očigledan primer nezakonitog ponašanja.
Ukoliko želite oko sebe kvalitetnije okruženje, lepši komšiluk, srećniju zajednicu – kreirajte je! Taj put smo vam olakšali jer je platforma PROMENI sada na usluzi građanima širom Srbije. Ona je namenjena svima koji žele da se pokrenu kako bi stvorili pozitivnu promenu u svojoj lokalnoj sredini.
Rezultati sprovedenog istraživanja ukazuju na to da je otvorenost parlamenata u regionu u 2018. godini porasla u odnosu na 2017. i 2016. godinu. Regionalni prosek u poslednjem krugu merenja iznosio je 65%, što je za 4% više nego prethodne godine (61%).
Međutim, ovogodišnje istraživanje takođe ukazuje i na značajne regionalne razlike u pogledu otvorenosti parlamenata. Primetan je neujednačen napredak u otvorenosti parlamenata u regionu, sa značajnim razlikama u otvorenosti nacionalnih parlamenata koje variraju od 79%, zabeleženih u Crnoj Gori do 46% u Bosni i Hercegovini. Manje značajan napredak, od 3% do 4%, je ostvaren u Srbiji i Severnoj Makedoniji, sa 58% odnosno 62% ispunjenosti indikatora u 2018. godini. Međutim, i pored određenih napredaka, može se izvesti opšti zaključak da je otvorenost parlamenata na nezadovoljavajućem nivou.
Ulična akcija „Imamo pravo da znamo: Gde nas sve nadziru?“ u okviru kampanje „Srbija do informacija“, održana je u sredu 25.septembra na Trgu Republike u Beogradu.
Povodom Nedelje prava javnosti da zna, CRTA organizuje uličnu akciju u Beogradu u sredu, 25. septembra, kojom želi da podstakne građane da pitaju nadležnu instituciju (MUP) da li je uvođenjem sistema automatskog prepoznavanja identiteta ugrožena privatnost građana.
„U cilju ispunjavanja zahteva opozicije i zahteva građana za održavanje slobodnih i fer izbora jedna od opcija svakako jeste bojkot, koji nije krajnji cilj već samo sredstvo do ispunjenja demokratskih vrednosti“, zaključak je debate „Srbija, dan posle“ koju je organizovala CRTA u okviru Festivala demokratije.
„Sve veći jaz između siromašnih i bogatih jedan je od glavnih uporišta nepoverenja u demokratiju. Ali najveći problem se trenutno dešava sa srednjom i srednje nižom klasom, koje se bune jer su imali razloga da očekuju više u odnosu od onoga što se sada ostvaruje“, zaključak je debate „Da li je i gladan čovek građanin?“ koju je organizovala CRTA u okviru Festivala demokratije.
„Građani sve manje imaju poverenja u ažurnost i tačnost biračkog spiska, mada spisak nije najveći problem izbora svakako predstavlja jedan od mnogobrojnih segmenata koji čine izbore slobodnim i fer. Gubljenje poverenja građana negativno utiče na sve uslove izbornog procesa“, zaključak je debate „Sve po spisku?“ koju je organizovala CRTA u okviru Festivala demokratije.
Naše teme
Demokratska kultura
Jer politika nije samo za političare. Naše je ljudsko i građansko pravo da učestvujemo u procesima u kojima se donose odluke koje utiču na naše živote. Dijalog nema alternativu.
Slobodni i fer izbori
Jer su izbori osnovni stub demokratije. Pravo svakog građanina je da u slobodnim i fer uslovima donese odluku kome želi da poveri svoj glas. Svaki glas podjednako vredi. Za to se bore Građani na straži.
Otvorene institucije
Jer su institucije servis građana. Potrebne su nam jake institucije sa integitetom koje štite javni interes.
Slobodni mediji
Jer mediji treba da postavljaju pitanja i kritički sagledavaju stvarnost. Potrebni su nam mediji koji štite javni interes i bave se potrebama građana.
