Građani gube poverenje u birački spisak

13.09.2019.

„Građani sve manje imaju poverenja u ažurnost i tačnost biračkog spiska, mada spisak nije najveći problem izbora svakako predstavlja jedan od mnogobrojnih segmenata koji čine izbore slobodnim i fer. Gubljenje poverenja građana negativno utiče na sve uslove izbornog procesa“, zaključak je debate „Sve po spisku?“ koju je organizovala CRTA u okviru Festivala demokratije.

Učesnici diskusije Marko Ivković programski direktor za regionalne izbore i osnaživanje političkih procesa iz Nacionalnog demokratskog institute, Raša Nedeljkov programski direktor organizacije CRTA i dr Dušan Spasojević docent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, složili su se da većina uslova u izbornom procesu zahteva potpunu izmenu izbornog zakonodavstva, ali da su ključni problemi zapravo uzrokovani političkom voljom.

„Međunarodna praksa ukazuje da određene fudnamentalne promene nije moguće tražiti da se ostvare za manje od godinu dana. Temeljne promene zahtevaju vreme kako bi rezultati bili efektniji. Zato su preporuke za unapređenje izbornih uslova organizacije CRTA izrađene tako da se mogu realizovati u roku od godinu dana. Takođe, rešenja treba tražiti I kako unaprediti uslove između dva izborna ciklusa“, istakao je Marko Ivković.

Takođe, Ivković je naglasio da cilj i uloga organizacija civilnog društva i međunarodnih organizacija nije menjanje političkih odluka, već u kojoj meri je moguće unaprediti rad institucija, kako bi se odluke koje utiču na život građana donosile transparentno i bile podložne uticaju i promeni.

„Jedan od segmenata izbornih procesa koji je neophodno promeniti jeste poverenja građana u izborni proces i postavlja se pitanje šta je to što država mora da uradi da bi uverila svoje građane da je ono što radi ispravno.  Oko 60 odsto građana smatra da birački spisak nije ažuriran. Ako više od pola stanovnika Srbije msili da nije u redu, šta onda država radi da takav stav promeni. Jedna od naših preporuka je da se uradi revizija biračkog spiska po međunarodnoj metodologiji. Birački spisak je bio u prethodnim decinijama između vlasti i opozicije, uvek je jedna strana optuživala drugu. Mi kao javnost ne znamo da li je spisak ispravan ili nije, jedino možemo da verujemo nosiocima vlasti“, izjavio je Raša Nedeljkov.

Nedeljkov je dodao da je potrebno povećati transparentnost i način na koji država i uprava objavljuje građanima koje poteze povlači kako bi unapredila konkretne stvari u odnosu na koje postoje iskazani strahovi i poblemi.

„Birački spisak jeste važan, ali pre svega iz prespektive poverenja građana. To ne utiče u značajnoj meri na sam izborni rezultat, postoji mnogo više drugih krucijalnih faktora koji utiču negativno. Ja bih izdvojio pitanje javne sfere i medija, koji su ključni problem tokom izbornog procesa. Kada govorimo o medijima, upravo ovde vidimo najmanju spremnost predstavnika vlasti da se radi na poboljšanju cele situacije i to je zabrnjiavajuće. Zaista je teško zagovarati izlazak na izbore u ovakvim uslovima“, rekao je dr Dušan Spasojević.

Spasojević je zaključio da živimo u takvom društvu u kome bojkot privlači više pažnje, nego preporuke za unapređenje izbornih uslova, što je poražavajuće. Ali je to usledilo situacijom da verovatno preporuke više ne mogu ni pomoći.