Nezavisne institucije koje su predmet razmatranja ovog Izveštaja preuzete su u pravni sistem Srbije iz zemalja tzv. stabilne demokratije. Prvi korak ka njihovom uvođenju bio je normiranje njihove: pravne prirode, uloge, misije i načina rada. To je učinjeno tako da se on u Srbiji, izuzev manjih odstupanja, ne razlikuje bitnije od bilo kog pravnog okvira za rad tih institucija u zemljama EU. Zbog toga zakoni kojima su one uvedene u naš pravni sistem ne mogu biti krivi za činjenicu da su navedene nezavisne institucije svakim danom sve dalje od svog uzora i izvora. Naprotiv, svakog dana je sve očiglednije da glavni razlog takvog stanja ne treba tražiti u propisima već da je glavni problem u njihovoj (ne)primeni.
Na 24. sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine Republike Srbije po prvi put su razmatrane prijave podnete na osnovu nedavno usvojenog Kodeksa ponašanja narodnih poslanika za kršenje njegovih odredbi. Odbor je odbio kao neosnovane svih pet prijava koje su danas bile na dnevnom redu.
Cilj poziva:
Crta traži eksperta za izradu studija slučaja o radu aktivističkih grupa.
Srbija je formalno demokratska država i polarizovano društvo u kojem se ključne demokratske institucije, poput parlamenta ili izbora, već godinama urušavaju, kritička misao sputava, a građani obeshrabruju i odvraćaju od učestvovanja u demokratskim procesima, zaključak je konferencije na kojoj su predstavljeni nalazi istraživanja javnog mnjenja “Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2020“ koje je sprovela Crta.
Crta je sprovela istraživanje “Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2020” tokom novembra 2020. godine. Cilj istraživanja je da utvrdi stepen spremnosti građana i građanki Srbije da učestvuju u demokratskim procesima koji podrazumevaju niz različitih oblika građanske participacije – od glasanja na izborima do pokretanja i učešća u konkretnim akcijama, i da prati…
Republičkom javnom tužilaštvu Crta je uputila podnesak za pokretanje postupka u kojem će se ispitati navodi o umešanosti Crte u pokušaj državnog udara i ubistva predsednika države, koje su u Narodnoj skupštini izneli poslanici Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović i Vladimir Orlić. Crta poziva tužilaštvo da u svojstvu svedoka pozove narodne poslanike da objasne optužbe koje su izneli i kojima su direktno označili Crtu kao saučesnika u zaveri protiv držvanog poretka.
Reforma celokupne izborne administracije i njena profesionalizacija jedna je od pet ključnih promena koje je predložila Crta kao preduslov za održavanje poštenih i slobodnih izbora u Srbiji. Kako kaže Pavle Dimitrijević, zamenik programskog direktora Crte, formiranje takvog profesionalnog tela ne bi bio samo važan doprinos održavanju poštenih i slobodnih izbora, već bi doprinelo i vraćanju poverenja građana u izborni proces koje je poslednjih nekoliko godina značajno poljuljano.
„Zaštita izbornog prava veoma je bitna kako bismo na kraju mogli da utvrdimo prave rezultate izbora, pravu izbornu volju građana. Međutim, ako ne možemo kvalitetno da zaštitimo izborno pravo građana, onda je ono samo mrtvo slovo na papiru“, navodi Vladimir Tupanjac, pravni ekspert Crte koja je među predloženih pet ključnih promena za poštene i slobodne izbore navela i da je potrebno da se odrede zakonski rokovi koji bi omogućili efektivnu zaštitu izbornih prava i da se prošire nadležnosti izborne administracije u zaštiti ovih prava.
Ustav Republike Srbije garantuje da su izbori slobodni, glasanje tajno, a izborno pravo opšte i jednako. Ipak, proteklih godina sve je više navoda o pritiscima na birače, bez obzira što međunarodni dokumenti na čije se poštovanje Srbija obavezala predviđaju da zakoni i vlast moraju da omoguće biračima da glasaju bez straha od odmazde. Vujo Ilić, savetnik za javne politike i istraživanja Crte, kaže da je zakonom zagarantovano pravo da je glasanje tajno i slobodno i da kad se na bilo koji način ta tajnost oduzima i utiče na slobodu izbora onda govorimo o pritiscima na birače.
Naše teme
Demokratska kultura
Jer politika nije samo za političare. Naše je ljudsko i građansko pravo da učestvujemo u procesima u kojima se donose odluke koje utiču na naše živote. Dijalog nema alternativu.
Slobodni i fer izbori
Jer su izbori osnovni stub demokratije. Pravo svakog građanina je da u slobodnim i fer uslovima donese odluku kome želi da poveri svoj glas. Svaki glas podjednako vredi. Za to se bore Građani na straži.
Otvorene institucije
Jer su institucije servis građana. Potrebne su nam jake institucije sa integitetom koje štite javni interes.
Slobodni mediji
Jer mediji treba da postavljaju pitanja i kritički sagledavaju stvarnost. Potrebni su nam mediji koji štite javni interes i bave se potrebama građana.
