Bez dobre zaštite izbornog prava ne znamo pravu volju građana

„Zaštita izbornog prava veoma je bitna kako bismo na kraju mogli da utvrdimo prave rezultate izbora, pravu izbornu volju građana. Međutim, ako ne možemo kvalitetno da zaštitimo izborno pravo građana, onda je ono samo mrtvo slovo na papiru“, navodi Vladimir Tupanjac, pravni ekspert Crte koja je među predloženih pet ključnih promena za poštene i slobodne izbore navela i da je potrebno da se odrede zakonski rokovi koji bi omogućili efektivnu zaštitu izbornih prava i da se prošire nadležnosti izborne administracije u zaštiti ovih prava.

 Kako navodi Tupanjac, Crta je u tom smislu predložila da se produže rokovi za podnošenje prigovora.

“Trenutni rokovi u kojima građani, birači, kandidati za poslanike ili odbornike, podnosioci izbornih lista mogu da podnesu prigovor izbornoj komisiji je 24 sata. Taj rok je prekratak jer za 24 sata vi morate da pribavite infomacije, da pregledate objavljeni primerak zapisnika o radu biračkog odbora, da sve to sastavite u prigovor i da ga predate izbornoj komisiji. Takav kratak rok sprečava jednu efikasnu zaštitu izbornog prava. U tom smislu Crta predlaže da se rok za podnošenje prigovora produži na 48 sati. Produženjem roka dobilo bi se vreme da ti prigovori budu kvalitetniji. Rokovi u zaštiti izbornog prava moraju biti pažljivo određeni. Sa jedne strane, postoji potreba da rok za podnošenje prigovora bude duži, a sa druge strane je bitno i da se ceo izborni proces blagovremeno okonča. Zbog toga je i predlog Crte u skladu sa preporukama Venecijanske komisije koja navodi da rokovi za podnošenje žalbi ii odlučivanje po žalbama moraju biti kratki, odnosno da bi trebalo da budu između tri i pet dana u prvostepenom postupku.”

 

Koje nadležnosti bi izborna administracija trebalo da ima, a sada ih nema, kako bi efikasnije štitila izborna prava?

Pre svega da oni koji postupaju po prigovorima birača, a to su izborne komisije, mogu da pored uvida u zapisnik biračkih odbora, preduzmu i još neke radnje. Sada, izborne komisije izvrše uvid u zapisnik i ako u njemu nije konstatovana nikakva povreda, oni odbijaju prigovor i smatraju ga da je neosnovan. Crta predlaže da izborne komisije (republička, gradska, opštinska) dobiju ovlašćenje da mogu da sprovedu i neke druge radnje kako bi pribavile dokazni materijal, uzmu izjave članova biračkih odbora, akreditovanih posmatrača… Na ovaj način omogućilo bi se da se pravilnije i potpunije utvrdi  šta se zaista desilo na nekom biračkom mestu.  

 

Šta bi se dobilo time da izborne komisije mogu da postupe po službenoj dužnosti?

Trenutno, zaštita izbornog prava se ostvaruje samo po prigovorima i žalbama. Međutim, izbornim komisijama bi trebalo omogućiti da postupaju po službenoj dužnosti. Zašto je to bitno? Zato što su oni ti koji dobijaju najviše materijala, do njih dolazi najviše informacija o mogućim povredama zakona. To možemo da uporedimo sa javnim tužilaštvom. Javni tužilac je dužan da pokrene postupak čak i kad do njega dopre samo glasina da je izvršeno krivično delo. Kad je reč o izborima i izbornim komisijama, imamo situaciju da do njih, osim zapisnika, dolazi mnogo više raznih saznanja i informacija na osnovu kojih bi mogli da pokrenu neke postupke. Ako bi im se dala mogućnost da postupaju po službenoj dužnosti, izborne komisije bi mogle, bez čekanja da neko prijavi nepravilnost, da pokrenu postupak kad postoji sumnja da je došlo do povrede zakona.

 

Pored produženja roka, proširenja nadležnosti i mogućnosti postupanja po službenoj dužnosti, šta je još potrebno kako bi se efikasnije zaštitilo izborno pravo?

Da bi sve ovo imalo efekta i dovelo do bolje zaštite izbornog prava, neophodna je profesionalna izborna administracija. Crta se zalaže za jedan nezavisan i samostalan stručni organ koji bi se bavio sprovođenjem izbora. Tek u kombinaciji sa tim, kad bismo imali profesionalnu izbornu administraciju, gde bi sedeli profesionalci, tek tada bi sve ovo moglo da ima pun efekat. I produženje roka za prigovor, i proširenja nadležnosti i mogućnosti postupanja po službenoj dužnosti.

 

Imali smo, pogotovu na izborima 2012. da su donošene vreće sa izbornim materijalima ispred skupštine. Kako bi zakonom trebalo da bude uređen uvid u vreće sa izbornim materijalom?

Važećim propisima je precizno uređeno kako se postupa sa izbornim materijalom, međutim u praksi su se dešavali propusti. Da li je u tim slučajevima posredi bilo neznanje ili loša namera, to ne znamo pouzdano. Verovatno je bilo i jednog i drugog. Kada su u pitanju događaji sa izbornim materijalom iz 2012. godine, u medijima su se pojavile različite informacije. Politički akteri su se međusobno optuživali. Tvrdilo se čak i da se radi o krivičnim delima. U tom smislu, potrebno je aktivnije učešće javnog tužilaštva, kako u procesuiranju, tako i u blagovremenom obaveštavanju javnosti. I to je jedna od Crtinih preporuka. Tek pet meseci kasnije osnovno tužilaštvo u Pančevu je odbacilo prijavu za krađu izbornog materijala u tom gradu. Tužilaštvo je utvrdilo da džak s izbornim materijalom sa biračkog mesta 57 u jednoj školi u Pančevu zaista nije odnet u opštinsku izbornu komisiju, ali da su glasovi pre toga prebrojani i uneti u spiskove, te da nije bilo manipulacija sa glasovima. Ali sve se to deslio pet meseci kasnije. I onda se  postavlja pitanje da li je zakasnela pravda zapravo nepravda. Naročito u situaciji kada bi pravovremeno reagovanje državnih organa moglo uticati i na izbornu volju građana.

 

Sve Crtine preporuke možete pogledati ovde.