NAŠE INICIJATIVE

Država ima obavezu da zaštiti izborno pravo svakog birača

Ustav Republike Srbije garantuje da su izbori slobodni, glasanje tajno, a izborno pravo opšte i jednako. Ipak, proteklih godina sve je više navoda o pritiscima na birače, bez obzira što međunarodni dokumenti na čije se poštovanje Srbija obavezala predviđaju da zakoni i vlast moraju da omoguće biračima da glasaju bez straha od odmazde. 

Vujo Ilić, savetnik za javne politike i istraživanja Crte, kaže da je zakonom zagarantovano pravo da je glasanje tajno i slobodno i da kad se na bilo koji način ta tajnost oduzima i utiče na slobodu izbora onda govorimo o pritiscima na birače.

„Pritisci na birače su već sada ozbiljan i kompleksan problem i Crta u svojih pet predloga za poštene i slobodne izbore predlaže načine kako ovaj problem može da bude rešen. To neće biti lako. To su ukorenjene prakse koje se ponavljaju toliko dugo da građani misle da se većina glasača ponaša na taj način da su svi ili većina na neki način kupljeni i uslovljeni.“

 

Kako se ti pritisci manifestuju? 

To se radi kroz pritiske i zastrašivanje, ali mnogo češće kroz jednu vrstu razmene materijalnog dobra ili usluge za glasanje za određenu političku opciju. Najčešće se to radi tako da se neka pozicija birača, neki posao u javnom sektoru ili privilegija uslovljava njihovim ponašanjem na izborima. Crta je u svom posmatranju izbora videla takve slučajeve, ali pokušavamo da vidimo i koliko su oni učestali. Zato ne posmatramo samo izborni dan već i period pre. Tu su ključni problemi, ne samo u danu kad se glasa. Postoji više načina kako mogu da se spreče pritisci na birače.

 

Kako sprečiti te pritisike?

U periodu pre samog izbornog dana trebalo bi sprečiti pritiske na zaposlene u javnom sektoru i upravi. Iako je Zakon o javnim preduzećima dopunjen tako što se precizira šta se sve podrazumeva pod nesavesnim ponašnjem direktora i pritiscima na zaposlene, mislimo da nisu dovoljno regulisani drugi oblici pritisaka. To zakonski treba bolje precizirati. Druga stvar za koju se zalažemo jeste da se unapredi zaštita ličnih podataka građana. Sve više građana javlja da su uznemireni time što ih stranke direktno kontaktiraju. Birački spiskovi i lični podaci građana se u sve većoj meri zloupotrebljavaju i potrebno je da takvi slučajevi budu sankcionisani već tokom izbornog procesa. Mi imamo nadležne organe koji bi trebalo da deluju i kažnjavaju takve zloupotrebe i time bi poslali poruku da je takva vrsta aktivnosti u izbornom procesu nedozvoljena.

 

Pored pritisaka, već nekoliko izbornih procesa kao problem se javlja i vođenje duple evidencije birača. Kako to može da se spreči?

Crta predlaže da se zakonom zabrani vođenje duple evidencije, jer sada to nije zakonom zabranjeno. Postoji ono što se zove “sigurni glasovi” – baze podataka koje stranke prave kad im njihovi simpatizeri kažu da će glasati za njih i stranke ih onda posebno stimulišu da izađu na izbore. Ta praksa ne bi trebalo da bude problematična, ali paralelne evidencije jesu. Ukoliko je na biračkom mestu osoba koja ima paralelnu evidenciju sa identitetom birača i vodi računa ko je došao na biračko mesto, to znači da je deo tih birača siguran glas, ali je vrlo verovatno da je jedan deo tih birača uslovljen. To bi trebalo da bude zabranjeno, da se predvide novčane kazne za osobe koje ih krše. Kad državni organi ne rade dovoljno da se prava zašite onda se ne može očekivati previše ni od birača. Država je odgovorna i dužna da obezbedi slobodne izbore.

 

Crta predlaže i aktivniju ulogu javnog tužilaštva u izbornom procesu. Šta bi konkretno bio zadatak javnog tužioca?

Kao što sam naveo, država treba da obezbedi slobodne izbore. Kroz aktivniju ulogu javnog tužioca država bi slala signale da su izborne krađe, nepravilnosti i pritisci na birače nedozvoljeni. Ukoliko do toga dođe, tužilaštvo mora da ih procesuira i javno obzani da se država aktivno bavi tim slučajevima u toku izbornog procesa. Trebalo bi formirati posebno koordinaciono telo unutar tužilaštva, po ugledu na neke druge oblasti u kojima se tužilaštva ozbiljno bave određenim problemima. Republičko tužilaštvo bi trebalo da donese opšte obavezno upustvo kojim bi bili određeni kratki rokovi, nivoi na kojem se odlučuje o ovim slučajevima i dostupnost javnih tužilaca, kao i da javnost bude obaveštena o postupcima koji su pokrenuti. Crta smatra da bi trebalo krenuti u tom pravcu i da je to jedini način da država pokaže da se zloupotrebe izbornih prava i sloboda kažnjavaju.

 

Zašto je među biračima prisutno toliko nepoverenje u validnost biračkog spiska?

Možemo reći da je veći problem sa biračkim spiskom u percepciji nego što je zapravo problem u samom izbornom procesu. Izborni dan je uređen na takav način da ukoliko se ispoštuju sve procedure, pre svega utvrđivanja identiteta, gotovo je nemoguće manipulisati sa biračkim spiskom. Morale bi da se dese velike manipulacije da bi došlo do zloupotrebe. Kad govorimo o biračkom spisku, postoji puno nepoznanica i nepoverenja i to uglavnom zbog toga što su nasleđeni mnogi problemi. Kod nas je biračko pravo vezano za prebivalište, a kroz decenije unazad došlo je do velikih migracija. Svi znamo bar nekoga ko se odselio, a nije odjavio prebivalište. Problem nastaje kada na osnovu nekih drugih baza podataka kao što su popisi, istraživanja javnog mnenja, mi vidimo da u biračkom spisku ima više ljudi nego što bi trebalo.

 

Kako može da se reši taj problem nepoverenja u birački spisak?

Neophodno je da utvrdimo šta to zapravo nije u redu sa biračkim spiskom. S jedne strane imamo problem transparentnosti i ažurnosti, a s druge, problem verifikacije biračkog spiska. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu bi trebalo da bude više transparentno. Trebalo bi da imamo mogućnost da vidimo kako se kontinuirano kreću brojevi u biračkom spisku, iz meseca u mesec, a ne da imamo sumnje da je upisano ili ispisano stotine hiljada birača. Na primer, svaki građanin može da proveri da li je upisan u birački spisak, ali ne može da proveri da li je još neko upisan u birački spisak na adresi na kojoj živite. To je nešto što i OEBS preporučuje – da bi neki podaci iz biračkog spiska trebalo da budu javni. Pored transparentnosti, potrebna je i verifikacija biračkog spiska koja bi značila da se u jednom procesu koji je nezavistan od konkrenih izbora, zajedničkim anganžmanom Ministarstva, lokalne samouprave i civilnog društva utvrdi koliki je stepen odstupanja biračkog spiska od stvarnog stanja na terenu.

 

Sve Crtine preporuke možete pogledati ovde.