NAŠE INICIJATIVE

RIK treba da bude aktivni čuvar, a ne pasivni organizator izbora

Reforma celokupne izborne administracije i njena profesionalizacija jedna je od pet ključnih promena koje je predložila Crta kao preduslov za održavanje poštenih i slobodnih izbora u Srbiji. 

Kako kaže Pavle Dimitrijević, zamenik programskog direktora Crte, formiranje takvog profesionalnog tela ne bi bio samo važan doprinos održavanju poštenih i slobodnih izbora, već bi doprinelo i vraćanju poverenja građana u izborni proces koje je poslednjih nekoliko godina značajno poljuljano. 

 

Koji su trenutni nedostaci izbornih komisija (republičkih, gradskih, opštinskih), a koji bi bili otklonjeni formiranjem nezavisnog tela?

S jedne strane, izbornim komisijama zakon ne daje dovoljno prostora da aktivno sprovode i nadziru izborni proces. Istovremeno, stručne službe koje prate rad izbornih komisija, nemaju dovoljno kapaciteta da kvalitetno isprate ovaj proces. S druge strane, veoma je upitna nezavisnost u odlučivanju ovih tela, zbog postojećeg načina izbora i činjenice da ne postoje kriterijumi za izbor koji bi obezbedili, osigurali elementarnu nezavisnost u radu, ali i integritet u odlučivanju. Izborne komisije nemaju dovoljno vremena da pripreme potrebnu dokumentaciju i da provere sve informacije koje su u njoj navedene. To proizilazi iz toga što se ne radi o profesionalnim telima. Kad kažem profesionalnim, dakle ni u RIK-u, ni u gradskim i opštinskim izbornim komisijama ne sede ljudi koji se isključivo bave tim poslom. To su ljudi koji imaju svoje redovne poslove na drugim mestima, samo se mnogo više bave izborima u toku izbornog procesa. Prave stručne službe u stvari ne postoje. Kada je RIK u pitanju, za potrebe izbornog procesa RIK “pozajmljuje” zaposlene u Narodnoj skupštini koji onda postaju i stručna služba RIK-a. 

 

Gde se konkretno manifestuje njihov problem stručnosti i kapaciteta?

U periodu između izbora Republička izborna komisija kao da ne postoji. Ne bavi  se unapređenjem izbornih procedura kako bi naredni izbori mogli da budu bolji, već se bavi samo formalnim stvarima, kao što je konstatovanje prestanka članstva u RIK itd. RIK bi upravo između izbornih ciklusa trebalo da se bavi utvrđivanjem problema i inicira njihovo rešavanje a ne da se time bavi samo u toku kampanje. Ovaj posao bi nezavisno, profesionalno telo uspešnije radilo jer bi kontinuirano unapređivalo sistem i predlagalo kako da se poboljša, imalo bi svoj plan i program rada. RIK bi postao sagovornik, akter u procesu unapređenja izbornih uslova, što sada nije slučaj. Poseban problem izbornih komisija je što one ne mogu da utiču na otklanjanje izbornih nepravilnosti kad se dese. 

 

Zašto? 

Zato što izborne komisije mogu da reaguju samo po određenom prigovoru. RIK ne može samostalno da pokrene postupak ponavljanja izbora na nekom biračkom mestu čak iako utvrdi nepravilnost ako nema podnetog prigovora. Izuzetak su poslednji parlamentarni izbori kada je RIK dobio ovlašćenje da poništi glasanje na biračkih mestima, ali isključivo ukoliko se radi o slučajevima kao što su višak listića u kutiji, nepotpisani zapisnik i nepostojanje zapisnika o radu biračkog odbora. I to “dobijeno” ovlašćenje je važilo samo za prošlogodišnje parlamentarne izbore, jer je precizirano podzakonskim aktom, nije deo zakona. Nezavisno telo, čije formiranje predlaže Crta, bi imalo pravo da postupa i onda kad prepozna da je na nekom biračkom mestu došlo do nepravilnosti bez obzira da li je podnet ili ne prigovor. I to ne samo na biračkom mestu, već bilo kada i bilo gde tokom izbornog procesa. Sada, RIK nije u potpunosti čuvar regularnosti izbornog procesa, jer isključivo postupa na osnovu prijava odnosno prigovora birača.

 

Ko bi činio to nezavisno, prfesionalno tela i kako bi se birali članovi? 

Crta predlaže da to bude Centralna izborna komisija (CIK) sastavljena od sedam članova. Članovi bi se birali u Skupštini, ali bi oni morali da ispunjavaju određene kriterijume stručnosti, prethodnog iskustva, integriteta. To bi bile nestrančke ličnosti, osobe od integriteta sa mandatom od sedam godina i mogućnošću da dva puta budu birane. Ovo telo bi imalo svoju nezavisnu stručnu službu koja bi imala stalno zaposlene kojima bi posao bio da se bave isključivo izborima. Centralna izborna komisija imala bi mnogo šira ovlašćenja kad je reč o lokalnim izborima. Na primer, ukoliko neki birač koji uloži prigovor lokalnoj izbornoj komisiji nije zadovoljan rešenjem te komisije, mogao bi da pošalje žalbu na to rešenje Centralnoj izbornoj komisiji. Dakle, to bi bio drugostepeni organ za žalbe. Naš predlog je da CIK bude jedna vrsta supervizora i stručna pomoć gradskim i opštinskim izbornim komisijama kako bi izborni proces na lokalu bio bolji.

 

Zašto bi iz ovog tela bile isključene stranke? 

Da bi se obezbedila nezavisnost u odlučivanju, ali stranke ne bi bile u potpunosti isključene iz ovog procesa. One bi i dalje ostale zastupljene kroz biračke odbore. Samo za razliku od sadašnje prakse, birački odbori više ne bi imali stalni i prošireni sastav, već samo stalni. Međutim, ono što je mnogo važnije, članovi biračkih odbora prošli bi obuku koja bi bila seritfikovana i samo oni koji su prošli tu obuku bi mogli da budu u biračkim odborima. Sa tim obukama se već krenulo, ali mi ne znamo koji broj ljudi ih je prošao. Cilj je da 100 odsto članova biračkih odbora prođe obuku i ima sertifikat, dakle da to bude zakonska obaveza da članovi biračkih odbora budu samo ona lica koja su pohađala obuku i završila uspešno završni test. 

 

Kako bi trebalo da izgleda procedura nakon zatvaranja biračkih mesta, a koja bi u što većoj meri garantovala pravi izborni rezultat, odnosno da građani budu sigurni šta je bilo sa njihovim glasom? 

Ključno je da unapredimo kvalitet zapisnika o radu biračkih odbora. Za to su nam potrebni ljudi koji ozbiljno shvataju svoj posao na dan izbora, poznaju propise i znaju kako se popunjava zapisnik. Zato je važno da svi članovi biračkih odbora prođu obuku. Zapisnik o radu biračkih odbora je ključni dokument koji pokazuje  rezultate izbora i kako su oni protekli. Moramo da radimo na tome da zapisnici budu čitki, pismeni, potpisani od svih članova biračkog odbora kako se ne bi ostavio prostor za različita tumačenja. Takođe, predlažemo da akreditovani posmatrači izbora dobiju pravo da se njihov prigovor upiše u zapisnik što sada nije slučaj. Dešavalo se da članovi odbora, za razliku od posmatrača, nisu uočili nepravilnost, ili je namerno ignorišu, i onda ne žele da je stave u zapisnik i na taj način nesavesno rade svoj posao. U tim slučajevima ispada da je sve bilo u redu na biračkom mestu, iako zapravo nije, a nalaz posmatrača nije u zapisniku o radu biračkog odbora koji je glavni dokument, osnov na osnovu koga se procenjuje da li je prigovor osnovan ili nije. Šta nije u zapisniku – kao da se nije ni desilo. To je važno zbog kasnijih postupaka koji bi se eventualno vodili zbog prigovora jer je svedočanstvo da je neko nešto video na tom biračkom mestu. 

 

Trenutno se sedam zakona primenjuje na proces održavanja izbora. Da li je moguće sve to svesti na jedan ili manji broj izbornih zakona? 

Nije moguće da se sedam zakona pretvori u jedan, ali tri zakona se direktno odnose na izbore. To su zakoni o izboru narodnih poslanika, o izboru predsednika i o lokalnim izborima. Crtin predlog je da jedan izborni zakon zameni ova tri. On bi ustanovio novu hijerarhiju odnosa izbornih organa i drugačije bi tretirao zaštitu izbornih prava. Osnovni problem koji imamo jeste da su izbori već duže vreme sporni, da ljudi ne veruju niti u organe za njihovo sprovođenje niti u regularnost izbora. Napravljeni su neki pomaci. Na primer, građani mogu da provere da li je neko glasao umesto njih, ali sve to ide veoma sporo jer sadašnje službe nemaju kapaciteta da na to odgovore. Zato nam je potrebno telo koje će imati i stručnost, i integritet i kapacitete da organizuje i sprovede proces u skladu sa načelima za poštene i slobodne izbore, kao i da aktivno radi na daljem unapređenju izbornog procesa.

 

Sve Crtine preporuke možete pogledati ovde.