Građani imaju moć

Na levoj obali Dunava, na oko pet kilometara od centra Novog Sada nalaze se Ribarac, Šodroš, Dunavac i Kamenička ada ili kako je sve ovo u časopisu Društva arhitekata Novog Sada nazvano jednim imenom – „Novosadski arhipelag na Dunavu“. Ovaj deo grada još nije urbanizovan. Novosađanima služi za odmor i rekreaciju. Stanište je za više od 130 zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta ptica, a ukupno 200 uključujući ribe i biljni svet. Posebno zanimljivo je da se na Šodrošu skućio i dabar. Ali je pitanje da li će tako i ostati. Prvobitno se govorilo da će tu biti sagrađen stambeno poslovni kompleks u javnosti poznat kao “Novi Sad na vodi”. Brojna novosadska udruženja i građani su se tome usprotivili i činilo se u jednom trenutku da su izvojevali pobedu, ali je onda objavljeno da će u ovom dela grada biti izgrađen veliki most preko Dunava. Među onima koji nastavljaju borbu da ovaj deo Novog Sada bude sačuvan od betona i zgrada je i Centar za razvoj demokratskog društva „Europolis“ čiji rad podržava Crta kroz inicijativu „Građani imaju moć“, koju sprovodi u saradnji sa USAID.

“Rio Tinto” i najavljeni rudnik litijuma u dolini reke Jadar ponovo su udarna vest u medijima. Prvo je predsednik Aleksandar Vučić izjavio kako je moguće da bude raspisan referendum oko toga da li bi trebalo početi eksploataciju litijuma, da bi isto ponovila i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.  U Podrinjskom antikorupcijskom timu (PAKT), jednoj…

Ko od marta 2019. godine nije išao u Zrenjanin iz pravca Beograda, kad prođe Ečku dočekaće ga iznenađenje i zapitaće se “Šta je ovo?”. Duž puta s desne strane uzdižu se kranovi i proteže ograda gradilišta buduće fabrike guma “Linglong”. Toliko je veliko da vam je potrebno bar dva minuta automobilom da ga prođete. To je samo ono što se vidi s puta. Da bi ste stekli potpunu sliku o veličini gradilišta potrebno je ili da skrenete sa glavnog puta ili da to vidite iz vazduha. Buduća fabrika pneumatika gradi se na 96 hektara zemljišta, što je više od 100 fudbalskih terena.

Svedoci smo, za neke možda i iznenadnog, bujanja građanskih inicijativa u Srbiji u poslednjih nekoliko godina. Zašto je do toga došlo, otkud baš sada i ko su ti ljudi koji širom Srbije dižu glas protiv korupcije, nelegalnih građevinskih radova, seče šuma i alarmantnog zagađenja životne sredine? Pokazalo se da je odgovornost u Srbiji strana reč…

Internet, digitalne tehnologije i društvene mreže sve su značajnije u radu građanskih inicijativa. Pomoću njih pokušavaju da utiču na rad institucija, povezuju se sa građanima i motivišu ih da se uključe u procese odlučivanja, prijave korupciju i kršenje zakona. Sve ovo ne bi trebalo da iznenađuje. Više od 80 odsto domaćinstava u Srbiji ima pristup…

„Drveće nema ruke da se brani, ni noge da bježi“ napisao je Rambo Amadeus na svojoj fejsbuk stranici i pozvao ljude da potpišu peticiju kojom je pokret “Odbranimo šume Fruške gore” zatražio da se zaustavi seča drveća u najstarijem nacionalnom parku u Srbiji. Peticiju „Šume šume – Sačuvajmo šume Fruške gore“ potpisalo je 12.969 građana i predata je nadležnom ministarstvu avgusta 2020. Zahvaljujući jednoj sociološkinji, jednom penzioneru, arhitektici, programeru, budućem biologu, inženjeru poljoprivrede, ekonomisti… nelegalna seča šuma i nemar nadležnih prema Fruškoj gori, začinjeni korupcijom i klijentelizmom, postali su nacionalna tema.

Ne dešava se često u Srbiji da nosioci vlasti slušaju građane i da javni interes stave ispred privatnog kapitala. Da li će se ovo desiti u Kragujevcu? Kad se krajem prošle godine saznalo da bi na jezeru Bubanj mogao da bude izgrađen osmospratni stambeno poslovni kompleks, koji je vrlo brzo po uzoru na prestonički dobio ime “Kragujevac na vodi”, građani su se organizovali i poslali jasnu poruku da se ne slažu sa tim planom. Epilog – Grad Kragujevac pokrenuo je inicijativu za proglašenje zaštićenog područja gradskog parka „Jezero Bubanj“ kao područja od lokalnog značaja. Takođe, najavljena je i izrada novog Plana detaljne regulacije za taj park.

Građani Smederava od sada u svakom trenutku mogu da saznaju kakav vazduh udišu, ali ne zahvaljujući nadležnim institucijam koje su po zakonu bile obavezne da to omoguće. Jedina zasluga za ovu malu, ali prvu pobedu ka čistomo vazduhu pripada upravo njima – građanima. Nakon višemesečne napora, inicijativa “Crveni bedževi”, zajedno sa građanima Smedereva, uspela je da na trgu postave “semafor zagađenja” koji će svima javljati kakav je vazduh koji udišu. A građani su ih podržali kroz brojne akcije, peticije, prikupljanje novca.

Šta se desi kad oni koji odlučuju ne pitaju građane za mišljenje, a trebalo bi, i donose odluke bez konsultacije sa građanima? Oni se organizuju i počnu da se bore za svoja prava. A šta sve može da posluži u toj borbi? Čak i jedna daska za peglanje. Upravo to što ih niko ništa nije pitao o Nacrtu plana detaljne regulacije za Novo naselje, pokrenulo je stanovnike ovog dela Novog Sada. Ogranizovali su se i započeli borbu ne bi li sačuvali, kako kažu, jedan od retkih preostalih delova grada gde se još uvek humano stanuje.