NAŠE INICIJATIVE

Kako su građani sačuvali jedno jezero od “Kragujevca na vodi”

Ne dešava se često u Srbiji da nosioci vlasti slušaju građane i da javni interes stave ispred privatnog kapitala. Da li će se ovo desiti u Kragujevcu? Kad se krajem prošle godine saznalo da bi na jezeru Bubanj mogao da bude izgrađen osmospratni stambeno poslovni kompleks, koji je vrlo brzo po uzoru na prestonički dobio ime “Kragujevac na vodi”, građani su se organizovali i poslali jasnu poruku da se ne slažu sa tim planom. 

Epilog – Grad Kragujevac pokrenuo je inicijativu za proglašenje zaštićenog područja gradskog parka „Jezero Bubanj“ kao područja od lokalnog značaja. Takođe, najavljena je i izrada novog Plana detaljne regulacije za taj park.

 

Opreza nikad dosta

Ipak, oni koji su među prvima reagovali kad se saznalo šta bi moglo da bude izgrađeno na ovom jezeru nedaleko od centra grada, još su na oprezu.

„Još uvek nismo sigurni kako će to područje biti zaštićeno i tek treba da vidimo taj novi plan detaljne regulacije. Da li će biti potpuno zabranjena gradnja ili će se dozvoliti gradnja nekih objekata?“, kaže u razgovoru za crta.rs Marija Simić Savić, predsednica Upravnog odbora udruženja “Ekomar”.

Kad se u javnosti pojavila informacija o gradnji pomenutog kompleksa, udruženje “Ekomar” je reagovalo i ukazalo koliko bi gradnja takve zgrade mogla biti štetna.

“Naši zahtevi su se odnosili na to da Grad mora da preduzme sve mere kako bismo bili sigurni da čak i ako se gradi da se gradi tako da šteta po jezero bude minimalna. Mi nismo u tom trenutku tražili zabranu gradnje jer se radilo o privatnom placu. Međutim, Komisija za planove je bila protiv tog projekta. Primetili smo i da kod njih preovladava neko generalno mišljenje da bilo kakva gradnja tu nije dobra. Onda je i naša inicijativa i inicijativa drugih građana krenula u tom pravcu da se na tom području zabrani bilo kakva gradnja”, navodi  Simić Savić.

Da li su Kragujevčani odbranili javni interes i bili jači od investitorskog urbanizma? Da li je ovo pobeda? Za Mariju Simić Savić svakako jeste, iako je još puno toga ostalo otvoreno. 

„Ako ništa drugo, konačno je skrenuta pažnja na to jezero o kojem se godinama nije brinulo. Gradskoj vlasti stavljeno je do znanja da je to prostor koji Kragujevčane zanima i za koji Kragujevčani imaju interes da ga očuvaju.“

 

Saradnja koja iznenađuje

Za samo nekoliko meseci gradske vlasti su odustale od spornog projekta, ali to nije jedini slučaj. Prema rečima naše sagovornice, poslednjih nekoliko meseci dosta građanskih inicijativa je dobilo neki odgovor od gradskih vlasti, što ohrabruje. Utisak je da se trenutno sa njima može razgovarati.

„Da li će se to završti samo na obećanjima, to će pokazati vreme. Čini mi se da trenutna vlast prati šta je to što građani traže. Sve je za sada na nivou obećanja i saopštenja, ali ako budu uradili to što su rekli da hoće, to će biti fantastično.“

I po pitanju planirane gradnje na jezeru, prema mišljenju Simić Savić, gradske vlasti su dobro reagovale. U toku su razgovori Grada sa investitorom da mu se pronađe zamenska lokacija.

„S jedne strane, bili su građani koji su po svaku cenu želeli da sačuvaju jezero i nije ih zanimao interes investitora. S druge strane, dobili smo na neki način adekvatnu reakciju gradskih vlasti koja je pokušala da pomiri te dve strane. Ipak, moralo se uzeti u obzir i to da u trenutku kad je investitor kupio to zemljište po prostornom planu tu je bila dozvoljena gradnja.“

 

Korak ka još jednoj pobedi

Udruženje “Ekomar” pokrenulo je inicijativu da Kragujevac, koji važi za jedan od zagađenijih gradova u Srbiji, dobije „Lokalni registar izvora zagađivanja“. Sva privredna društva, pravna lica i preduzetnici, čije aktivnosti dovode do zagađivanja životne sredine, u smislu emisija zagađujućih materija u vazduh, vode i tlo, kao i generisanja otpada su, u obavezi da podatke o zagađujućim materijama koje se emituju u životnu sredinu unose u Lokalni registar izvora zagađivanja.

Do sada ga nije imao, iako je po zakonu obavezan da ga napravi. Važnost ovog dokumenta ogleda se u tome što je on osnov za inspekcijski nadzor i definisanje mera prema zagađivačima. 

Kako ističu u “Ekomaru”, čiji je rad Crta pomogla kroz inicijativu “Građani imaju moć” koju sprovodi uz podršku USAID, bez adekvatnog vođenja „Lokalnog registra izvora zagađivanja“ nema osnove za dobro prostorno i strateško planiranje.

„Ono što je pozitivan rezultat koji je usledio odmah posle prvog meseca naše kampanje na društvenim mrežama jeste da je Grad Kragujevac prvi put objavio javni poziv privrednim subjektima da dostave podatke za ‘Lokalni registar’. Prvi put na sajtu Grada postoji deo koji se zove ‘Lokalni registar izvora zagađivača’ što je veliki pomak u odnosu na prethodno stanje. Međutim, ono što nije dobro jeste da je isti broj privrednih subjekata koji je poslao podatke sada kad je Grad uputio poziv, kao i prethodnih godina kad taj poziv nije bio prosleđen. To praktično znači da i dalje ne postoji ‘Lokalni registar izvora zagađivača’ iako je Grad napravio prvi korak.“

Marija Simić Savić navodi i da su dobili objašnjenje od nadležnih da nemaju kapaciteta da naprave tako nešto. “Ekomar” trenutno radi na izradi spiska privrednih subjekata koji ispunjavaju uslove koji ih obavezuju da proslede izveštaje za lokalni registar zagađivača, što će posle proslediti Gradu i pratiti da li će inspekcije izvršiti nadzor nad njima.

 

Malo inicijativa, ali se građani bude

Grupa „Digitalni registar zagađivača na teritoriji grada Kragujevca“ koju su napravili na fejbuku pokazuje da su ljudi zainteresovani za problem u svojoj sredini. Dobili su veliki broj prijava koje su prosleđene nadležnima, a kako Marija Simić Savić navodi, oko 10 odsto tih problema je i rešeno.

Iako smatra da bi u Kragujevcu trebalo da bude više inicijativa, to se polako menja.

„Svakako da i naši i uspesi drugih doprinose tome. Poslednja dva meseca pokrenuto je nekoliko građanskih inicijativa. Ribolovci su se organizovali kako bi zaštitili jezero Gruža od nelegalne gradnje i ograđivanja prilaza vodi. Za vikend smo imali akciju čišćenja upravo jezera Bubanj u okviru akcije ‘Zavrni rukav’ koje je organizovala ‘Ekostraža’. Mi smo pokrenuli teme vode i jezera, ali nakon toga je pokrenut još jedan broj drugih građanskih inicijativa koje sada takođe rade na tome, što je jako dobro“, ističe Marija Simić Savić.

Foto: Ekomar