NAŠE INICIJATIVE

Građanski aktivizam u digitalnom prostoru

Internet, digitalne tehnologije i društvene mreže sve su značajnije u radu građanskih inicijativa. Pomoću njih pokušavaju da utiču na rad institucija, povezuju se sa građanima i motivišu ih da se uključe u procese odlučivanja, prijave korupciju i kršenje zakona.

Sve ovo ne bi trebalo da iznenađuje. Više od 80 odsto domaćinstava u Srbiji ima pristup internetu, a od onih koji ga redovno koriste čak 95 odsto ima nalog na nekoj od društvenih mreža. 

Gotovo da ne postoji udruženje građana, bilo da je formalno ili neformalno, koje nema nalog na društvenim mrežama, ali je i sve više onih koji osmišljavaju posebne aplikacije kako bi izvršili pritisak na institucije i primorali ih da rade u interesu građana i rešavaju probleme sa kojima se oni suočavaju. 

Prijavi problem  

Jedno takvo rešenje je od početka maja dostupno na sajtu zrenjaninskog udruženja “Građanski preokret”. Preko aplikacije “Prijavi problem” građani mogu da prijave komunalne i druge probleme u svom okruženju ili ukažu na nezakonito ili nesavesno ponašanje organa vlasti. Njeni tvorci objašnjavaju da se svaki problem detaljno analizira, a zatim prosleđuje na rešavanje gradskim vlastima.

 „Ovo je u stvari unapređena verzija naše ranije aplikacije. Primetili smo da ljudima nije dovoljno da samo prijave problem već žele da on bude i rešen. Osim što će problem biti evidentiran, sada mogu da prate šta se sa njim dešava, u kojoj je fazi rešavanja“, kaže Miodrag Bogunović iz udruženja „Građanski preokret“ čiji rad je pomogla Crta kroz inicijativu „Građani imaju moć“ koju sprovodi uz podršku USAID.

Bogunović objašnjava i da za razliku od SISTEM 48, zvaničnog sitema gradske uprave za prijavu problema, kroz njihovu aplikaciju građani mogu da ostanu anonimni.

„Kad nam se jave građani koji ne žele da se direktno obrate gradskoj upravi ili nekoj instituciji, mi to učinimo umesto njih. Podnosimo prijavu inspekciji ili nekoj drugoj instituciji koja je nadležna za njegovo rešavanje. Kroz aplikaciju ‘Prijavi problem’ na neki način zaokružili smo priču jer ne samo da će problem biti prijavljen, već će se i pratiti da li se on rešava“, kaže Bogunović i dodaje da će oni kao udruženje preuzeti na sebe obavezu da izvrše dodatni pritisak tamo gde bude bilo potrebno, odnosno ako se ne reaguje i problem ne rešava.

Da su građani spremni da se na ovaj način uključe i ukažu na probleme pokazuje i primer organizacije „Protok21“ koja je napravila mobilnu aplikaciju za mapiranje divljih deponija u Smederevu i okolini. Na ovaj korak su se odlučili kako bi građanima dali što jednostavniji način da se uključe i iskažu svoju podršku.

„Svako ima neki svoj način na koji želi da vas podrži. Mi smo napravili aplikaciju za prijavljivanje deponija i u kratkom roku je preuzeta oko 2.000 puta. Ljudi su javljali gde su one i tako se uključili. Osetili su da su tako korisni i posle su se interesovali šta je sa tim bilo. I to je podrška“, kaže Nataša Rašković iz ove organizacije koja se kroz inicijativu „Crveni bedževi“ izborila da Smederevo dobije prvi „semafor zagađenja“.

Dovoljna je i fejsbuk grupa

Nekada nisu neophodne posebne aplikacije, već se u tu svrhu mogu iskoristiti društvene mreže, pre svega fejsbuk koji je u Srbiji i dalje društvena mreža broj jedan. Kragujevačko udruženje “Ekomar” upravo je na fejsbuku napravilo grupu „Digitalni registar zagađivača na teritoriji grada Kragujevca“ čija je namena prijavljivanje ekoloških problema.

„Naša ideja je bila da napravimo jedan jednostavan i svima dostupan način da prijave ekološke probleme. Na društvenim mrežama je mnogo veći broj ljudi nego što će ih skinuti aplikaciju. Hteli smo da osmislimo što jednostavniji način. Imali smo veliki broj prijava i sve prosleđujemo nadležnima. Mogu da kažem da je ovo nešto što je zainteresovalo građane, a da su u nekih 10 odsto slučajeva institucije i reagovale“, kaže Marija Simić Savić, predsednica Upravnog odbora udruženja “Ekomar”.

Među onima koji su odlučili da digitalne tehnologije iskoriste kako bi građane uključili u proces odlučivanja su „Inženjeri zaštite životne sredine“. Još 2017. godine pokrenuli su inicijativu nsekodinar.rs kroz koju žele da informišu građane o trošenju sredstava iz gradskog budžeta za zaštitu životene sredine. 

Osim što građani mogu da prate kako se koriste sredstva budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada, kreirana je i interaktivna mapa koja Novosađanima i Novosađankama daje priliku da konkretne predloge dostave Gradskoj upravi i na taj način iskažu svoje mišljenje o načinu na koji novac iz fonda treba da se troši.

Miodrag Bogunović navodi da su građani zainteresovani da se na ovaj način uključe u rad udruženja, ali da smo još na početku.

„Važno je da se i u građanskom aktivizmu koriste digitalne tehnologije, ali moram da napomenem da ljudi kod nas još nisu dovoljno digitalno pismeni, bar ne u meri u kojoj možda to svi mi očekujemo. Potrebno je da svi radimo na edukaciji građana“, smatra Bogunović. 

Mogućnosti koje nove tehnologije pružaju građanskim aktivistima su velike, a na njima je da osmisle kako to mogu da iskorste u svojoj borbi za pritisak na institucije kako bi radile u interesu građana.