NAŠE INICIJATIVE

“Referendum o Rio Tintu nepotreban, nauka već rekla da nam taj rudnik ne treba”

Foto: Medija Centar

“Rio Tinto” i najavljeni rudnik litijuma u dolini reke Jadar ponovo su udarna vest u medijima. Prvo je predsednik Aleksandar Vučić izjavio kako je moguće da bude raspisan referendum oko toga da li bi trebalo početi eksploataciju litijuma, da bi isto ponovila i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović. 

U Podrinjskom antikorupcijskom timu (PAKT), jednoj od organizacija koje se protive otvaranju ovog rudnika, smatraju da za ovakvim referendumom nema nikakve potrebe. 

“Generalno smo protiv takvog referenduma. Mi imamo Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi koji je donet još devedesetih godina prošlog veka. Od tada je primenjen samo kad je donošen Ustav Srbije 2006. Dakle, ni o jednoj lokalnoj inicijativi se nije glasalo po tom Zakonu. Kako bi sve to izgledalo? Ko bi određivao referendumsko pitanje? Ko bi nadgledao ceo proces? I takođe, ono što nismo čuli, da li se namerava da referendum bude spojen sa izborima. Ukoliko bi se to uradilo, došli bismo do narativa da se bira između SNS-a i opozicije, a ne o tome da li je taj rudnik štetan ili ne. U takvim okolnostima, mi ne bismo imali šta da tražimo na tom referendumu. Uz sve to, smatramo da nema nikakve potrebe za referendumom jer je upravo na inicijativu PAKT-a bio održan naučni skup u SANU na kojem se nauka jasno izjasnila da je taj rudnik štetan i da on ne može doneti nikakvo dobro ni lokalnoj zajednici ni čitavoj Srbiji”, kaže Miroslav Mijatović iz PAKT-a, organizacije čiji rad podržava Crta kroz inicijativu „Građani imaju moć“, koju sprovodi u saradnji sa USAID.

Pod kojim uslovima bi bilo prihvatljivo održavanje referenduma?

Neophodno je da građanima prvo budu saopštene sve relevantne činjenice vezane za projekat rudnika. Od toga kakav uticaj ima, do toga kakva je korist od njega. Mi takvu situaciju nemamo. Od premijerke Ane Brnabić tražili smo da vidimo cost-benefit analizu, a dobili smo je u tri rečenice što je veoma neozbiljno. U studiju opravdanosti čiji je vlasnik “Rio Tinto”, mi ne verujemo. Neophodno je da se uradi prava cost-benefit analiza i studija opravdanosti. Takođe, nemamo ni ravnopravan status u medijima, pogotovo u medijima sa nacionalnom pokrivenošću. U takvim okolnostima sprovođenje referenduma je besmisleno. Građani ne mogu da donesu pravu odluku jer nemaju prave informacije. Prihvatljiv referendum bio bi kad bi nam se pružila šansa da kroz jedan stručan dijalog kažemo građanima šta su prednosti, a šta mane tog rudnika i da na osnovu toga donesu konačnu odluku.

U slučaju referenduma, ko bi sve trebalo da ima pravo glasa na njemu?

Kad bismo imali pravu studiju procene uticaja koju bi uradilo neko nezavisno telo, mi bismo onda znali koliki bi bio uticaj rudnika na životnu sredinu i na koliki broj ljudi bi uticao. S te strane, na referendumu bi trebalo da glasaju građani lozničkog kraja i Mačve jer će oni biti najugroženiji. Pogotovo Mačve gde je poljoprivreda dosta zastupljena. Sve češće čujemo da se ovo proglašava javnim interesom, a ako je u pitanju javni interes, onda je u pitanju cela Srbija. Moje mišljenje da što se više povećava prostor na kojem bi bio održan referendum naše šanse bile bi sve manje, ali ostaje da to i dalje analiziramo.

Koliko su građani u dolini Jadra podeljeni po pitanju „Rio Tinta“ i otvaranja rudnika?

Podeljeni su. Rekao bih da su neinformisani, da imamo ljude koji vide tu neki kratkoročan novčani interes. Žele da prodaju svoje imanje i čekaju neko proširenje površine koja će obuhvatiti rudnik. Većina donosi odluke, a nisu adekvatno informisani o tome. Ima dosta ljudi koji nam daju podršku, dolaze na protest koje organizujemo, ali imamo i organizacija koje su se pojavile i koje su bukvalno osnovane od „Rio Tinta“.

Da li osim medijskih susreta imate kontakt sa kompanijom koja često govori da će sve biti dostupno javnosti?

Mi od oktobra bojkotujemo sastanke sa „Rio Tintom“ jer na njima ne možemo da čujemo nikakve relevantne informacije. Posedujemo gotovo svu dokumentaciju, osim studija koje su fakulteti i Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ radili za njih. Posedujemo ugovore, memorandume. Ali od „Rio Tinta“ ne dobijamo nikakve informacije. A onda su oni napravili svoje organizacije kako bi pokazali da imaju komunikaciju sa loklanim stanovništvom i da sve sprovode transparentno.

Vi ste ranije podneli zahtev za ocenu ustavnosti Uredbe Vlade Srbije kojom je utvrdila Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit – „Jadar“. Da li ste dobili neku povratnu informaciju?

To je naša prva inicijativa koja se odnosi na pravne propuste koji su napravljeni. Ustavni sud je uputio dopis Vladi Srbije da se izjasni o našoj inicijativi i to je to. Nedavno smo uradili dopunu te inicijative u kojoj smo pobrojali sve prekršene članove zakona koji se tiču zaštite životne sredine, ali i prekršene ratifikovane međunarodne konvencije. I ovo je svojim potpisima podržalo 1.600 građana.

Šta su dalji koraci?

Sigurni smo da rudnika neće biti. Ono što smo tvrdili od početka, a praktično smo dobili potvrdu na naučnom skupu u SANU jeste da su i naučnici protiv litijumskih baterija i da će litijum biti aktuelan još nekih desetak godina. Imamo i vest da je kompanija „Tesla“ potpisala ugovor sa Panasonikom o proizvodnji natrijum-jonskih baterija za automobile. Već kreće njihova primena tako da nema nikakve potrebe da ulazimo u ovakav rizik. I ono što napominjemo jeste da je Srbija mala zemlja da bi mogla da trpi takve ekološke zagađivače.

Da li bi Srbija pretrpela neku štetu ako posle toliko godina ne bi „Rio Tintu“ dozvolila otvaranje rudnika?

Nikakav ugovor sa „Rio Tintom“ nije potpisan. Ti memorandumi koji su potpisani ne proizvode nikakve obligacione odnose i nemamo nikakvih obaveza prima njima. Možda bismo u medijskom smislu imali štetu da Srbija tera strane investirore, ali Srbija ne tera strane investirore, već samo one koji ne poštuju zakone Srbije.