Republika Srbija je Ustavom iz 2006. godine definisana kao država zasnovana na vladavini prava i načelima građanske demokratije, s Narodnom skupštinom kao najvišim predstavničkim telom i nosiocem ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji, preko koga građani ostvaruju svoju suverenost. Ustav među svojim načelima ističe vladavinu prava, koja se ostvaruju podelom vlasti na zakonodavnu, izvršnu…
Pravo na slobodan pristup informacijama kao posebno pravo, koje se vremenom izdvojilo iz slobode izražavanja, prava na privatnost (privatni i porodični život) i prava na pravično suđenje kao fundamentalnih ljudskih prava, nastalo je kao rezultat razvoja savremene pravne države i participativne demokratije, u kojoj građanin postaje „četvrta vlast” i aktivni učesnik u društvenim procesima.
Važeći ustav u Načelima određuje nosioce suverenosti i navodi da suverenost potiče od građana, koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Interesantno je pomenuti kako je tekla procedura usvajanja važećeg ustava.
Ne umanjujući značaj drugih nezavisnih institucija, građani su najviše upućeni na Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u zaštiti svojih ljudskih prava. To je, sa jedne strane, tako usled delokruga rada ovih institucija, a sa druge, usled toga što su postupci pred ovim organima besplatni za građane i lišeni strogih formalnih zahteva, koji po…
Usvajanjem Strategije razvoja sistema javnog informisanja (Medijska strategija) u septembru 2011. godine, Republika Srbija je započela medijsku reformu i odredila osnovne „informisanja u Republici Srbiji i delova tog sistema da bi razvoj slobode medija i medijskog tržišta doprineo daljem jačanju demokratskih odnosa u društvu”.
Jedino ako cela medijska zajednica Kragujevca udruženim snagama temeljno obnovi svoje osnovne uloge u vidu objektivnog i pravovremenog informisanja, na taj način uspeće da povrati poverenje građana u medije i održi medijsko okruženje živim, zaključak je Istinomer foruma pod nazivom “Lokalni mediji – u službi građana ili vlasti?“ održanom večeras u Kragujevcu u organizaciji Istinomera.
I tako je pravo na slobodan pristup informacijama zaživelo u Srbiji. Traje i širi se. Zašto? Između ostalog i zbog toga što je institucija Poverenika radila ono što je u Srbiji najveća retkost – svoj posao. I to u okviru zakona, redovno i stalno.
Odbor za kulturu i informisanje nije pokrenuo postupak izbora Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i nije primio ni jedan predlog kandidata za izbor Poverenika, navodi se u odgovoru koji je Narodna skupština dostavila na zahtev Jukoma.
Istraživanja pokazuju da preko 80% građana nema poverenje u pravosuđe. Građani se sa posledicama reforme pravosuđa suočavaju svakodnevno. Ostvarivanje pravde u Srbiji se čeka dugo, sudska praksa je nepredvidiva a u sudovima stoji više od milion nerešenih predmeta. Sudije sude na osnovu međusobno neusklađenih propisa koji se često menjaju. Reforme koje su i formalno započele…
Naše teme
Demokratska kultura
Jer politika nije samo za političare. Naše je ljudsko i građansko pravo da učestvujemo u procesima u kojima se donose odluke koje utiču na naše živote. Dijalog nema alternativu.
Slobodni i fer izbori
Jer su izbori osnovni stub demokratije. Pravo svakog građanina je da u slobodnim i fer uslovima donese odluku kome želi da poveri svoj glas. Svaki glas podjednako vredi. Za to se bore Građani na straži.
Otvorene institucije
Jer su institucije servis građana. Potrebne su nam jake institucije sa integitetom koje štite javni interes.
Slobodni mediji
Jer mediji treba da postavljaju pitanja i kritički sagledavaju stvarnost. Potrebni su nam mediji koji štite javni interes i bave se potrebama građana.
