Ublažen disbalans u medijskoj zastupljenosti političkih aktera, osam prijava Agenciji za borbu protiv korupcije zbog funkcionerske kampanje, zloupotrebe javnih resursa i kršenja propisa o finansiranju, sedam prijava REM-u protiv medijskih kuća i 38 zabeleženih navoda o pritiscima na birače – to su, po nalazima Posmatračke misije Crte, glavna obeležja perioda od 4. marta do 24. maja, tokom kojeg se predizborna kampanja zvanično vodila u dva dela, s pauzom izazvanom epidemijom i vanrednim stanjem.
Po ukidanju vanrednog stanja, u susret ponovnom pokretanju izbornog procesa, usvojene su izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima. Podnosiocima izbornih lista u “drugom poluvremenu” izbora omogućen je pristup širem krugu institucija za overu prikupljenih potpisa podrške birača, nego podnosiocima izbornih lista pre vanrednog stanja. Ovo je ujedno i jedina novina uslovljena situacijom oko korona virusa koja se tiče izbornog procesa zabeležena u ovom periodu. Iako se u sprovođenju kampanje prate i primenjuju mere društvenog distanciranja, Republička izborna komisija (RIK) u ovom izveštajnom periodu nije razmatrala uvođenje posebnih pravila ponašanja i mera predostrožnosti na izborni dan, jer Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 nije izdao posebna uputstva u tom pogledu.
Mandat XI skupštinskog saziva, formiranog na današnji dan pre 4 godine, obeležili su nedostatak kvalitetne debate, zapaljiva retorika, nedolično ponašanje poslanika, zloupotrebe procedura i bojkot rada parlamenta u koji je stupio deo poslanika opozicije. U ovom sazivu, tek drugom koji je trajao pun mandat od 2000. godine, poslanici su radili 370 dana u plenumu, pokazuje analiza inicijative Otvoreni parlament.
Raša Nedeljkov, šef Crta posmatračke misije, za N1 govori o situaciji tokom vanrednog stanja gde je ustanovljeno da su korišćeni položaji najviših činovnika za organizovanje skupova, koji bi, da je u toku kampanja, podsećali na fenomen funkcionerske kampanje. Ističe da je Crta za dve nedelje nastavka kampanje izbrojala 250 događaja koji svedoče da funkcioneri koriste funkciju da promovišu svoju partiju.
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je poslednji put objavilo rezultate monitoringa tokom parlamentarnih izbora 2014. godine. Od tada se domaći i međunarodni posmatrači izbora zalažu da REM povrati svoju institucionalnu ulogu i u medijima obezbedi jednaku zastupljenost bez diskriminacije. Međutim, prvi rezultati izbornog monitoringa REM-a u 2020. godini su u suprotnosti sa verodostojnim rezultatima do kojih su došli predstavnici civilnog društva, te su naišli na nepoverenje javnosti.
Umesto svih kablovskih operatera, REM je odlučio da pod nadzor stavi samo televizije N1 i Nova S, i na kraju zaključio da je na te dve televizije vladajuća partija tek na petom mestu po zastupljenosti, ne uzimajući u obzir da i najviši funkcioneri SNS-a i države javno targetiraju te dve televizije, odbijajući da gostuju u emisijama.
Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost ocenjuje da je izveštaj REM-a prema kome je tokom ukupno 20 dana predizborne kampanje u martu i maju, Savez za Srbiju imao više vremena u medijima od Srpske napredne stranke, apsurdan i da iskrivljuje stvarnu sliku medija u Srbiji. Tome je dodatno doprinela činjenica da je REM izjednačio sekunde na televizijama sa nacionalnom frekvencijom sa onim koje se emituju na kablu, kaže za Insajder programski direktor CRTE Raša Nedeljkov.
Priče o uzbunjivačima su priče o ljudima kojima entuzijazam i požrtvovanost da rade svoj posao, najbolje što mogu i umeju, ne jenjava, kao i ni hrabrost da se suočavaju sa onima sa druge strane zakona. Ova studija slučaja govori o uzbunjivaču koji je dokazao da ima smisla podići glas. Oliver Adžić, ribočuvar iz Pančeva, doprineo…
Prema poslednjem izveštaju koji Transparency International objavljuje na godišnjem nivou, Srbija je pala za četiri mesta na indeksu percepcije korupcije (Corruption Perception Index) u odnosu na prethodnu godinu. Činjenica da Srbija nazaduje u ovakvim izveštajima ne iznenađuje, s obzirom da se na glavna strateška dokumenta često “zaboravlja”, zakoni se donose kako bi se ispunili zahtevi međunarodne zajednice dok se oni u praksi ne poštuju i ne primenjuju. Uzbunjivači koji igraju važnu ulogu u prijavljivanju korupcije nisu zaštićeni, već često trpe pritiske institucija. Korupcijom pogođena oblast je i nedovoljna kontrola finansiranja političkih partija, a politički pritisci su i dalje primetni na svim institucionalnim nivoima, počevši od rada nezavisnih organa poput Agencije za borbu protiv korupcije pa sve do policije i tužilaštva.
Naše teme
Demokratska kultura
Jer politika nije samo za političare. Naše je ljudsko i građansko pravo da učestvujemo u procesima u kojima se donose odluke koje utiču na naše živote. Dijalog nema alternativu.
Slobodni i fer izbori
Jer su izbori osnovni stub demokratije. Pravo svakog građanina je da u slobodnim i fer uslovima donese odluku kome želi da poveri svoj glas. Svaki glas podjednako vredi. Za to se bore Građani na straži.
Otvorene institucije
Jer su institucije servis građana. Potrebne su nam jake institucije sa integitetom koje štite javni interes.
Slobodni mediji
Jer mediji treba da postavljaju pitanja i kritički sagledavaju stvarnost. Potrebni su nam mediji koji štite javni interes i bave se potrebama građana.
