Njeno ime je sada već dobro poznato. I ne samo da se ime Marije Lukić izgovara s velikim poštovanjem, već mnogi veruju da nije bilo nje danas ne bismo čuli za još neke hrabre devojke, poput glumica Milene Radulović i Ive Ilinčić, koje su odlučile da više ne ćute.
Nakon hapšenja, policiji i tužilaštvu je rekao: „Ljudi, meni je pao teret sa leđa. Sad će se valjda svime pozabaviti nadležne institucije.“ Ipak, nadležne institucije nisu se pozabavlile svima, već samo njime – Aleksandrom Obradovićem, uzbunjivačem iz „Krušika“.
Srbija je dočekala vanredno stanje usled pandemije Korona virusa kao država koja je već oslabljena u demokratskim procesima i čije institucije pate od političkih pritisaka i korupcije. Vanredno stanje, način njegovog uvođenja i funkcionisanje institucija, samo je „ogolilo“ probleme sa kojima se sistem podele vlasti suočava u Srbiji. Već skoro deceniju, jača izvršna nad svim ostalim granama vlasti. Iako je Vlada ta koja ima ustavna ovlašćenja da priprema i sprovodi javne politike, a parlament da nadzire i preispituje njen rad, stvarna moć odlučivanja je koncentrisana u rukama predsednika Srbije, koji je istovremeno i predsednik najjače stranke. U ovom dugogodišnjem trendu smanjivanja pluralizma, transparentnosti i odgovornosti i jačanja samovolje, svetska kriza izazvana pandemijom, postaje koristan mehanizam za dodatno širenje autokratskih pretenzija i urušavanje institucija.
Srbija se nalazi na trećem mestu po stepenu otvorenosti zakonodavne i izvršne vlasti u regionu i to iza Crne Gore i Severne Makedonije, a ispred Bosne i Hercegovine, zaključak je istraživanja koje je sprovela Crta 2020. godine u saradnji sa partnerima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE“.
Kako bismo utvrdili u kojoj meri parlamenti na Zapadnom Balkanu čine javno dostupnim informacije iz oblasti svog rada, CRTA je u saradnji sa nevladinim organizacijama iz regionalne mreže ACTION SEE razvila Regionalni indeks otvorenosti. Mreža ACTION SEE na godišnjem nivou meri otvorenosti parlamenata u regionu na osnovu četiri principa: transparentnosti, pristupačnosti, integriteta i delotvornosti. Cilj naših aktivnosti je da pružimo analizu stanja u ovom domenu rada parlamenata, doprinesemo sprovođenju reformi i utičemo na jačanje principa dobrog upravljanja, i time pomognemo institucijama da ih efikasnije primene u svom radu.
Kako bismo utvrdili u kojoj meri vlasti na Zapadnom Balkanu čine javno dostupnim informacije iz oblasti svog rada, CRTA je u saradnji sa nevladinim organizacijama iz regionalne mreže ACTION SEE razvila Regionalni indeks otvorenosti. ACTION SEE na godišnjem nivou meri otvorenosti vlasti na osnovu četiri principa: transparentnost, pristupačnost, integritet i delotvornost. Cilj naših aktivnosti je da pružimo analizu stanja u ovom domenu rada javne uprave, doprinesemo sprovođenju reformi i utičemo na jačanje principa dobrog upravljanja, te u konačnom pomognemo samim institucijama da ih efikasnije primene u svom radu.
Otvoreni parlament zahteva povlačenje predloga Kodeksa ponašanja narodnih poslanika iz procedure jer preti da postane još jedno sredstvo za obračun sa političkim neistomišljenicima, umesto instrument koji bi jačao parlamentarni integritet, vladavinu prava i poverenje građana. Ukoliko ovakav tekst Kodeksa bude usvojen, on neće poslužiti borbi protiv korupcije i zaštiti javnog interesa.
Srbija nije preskočila lestvicu za poštene i slobodne izbore i zato je neophodno odmah pokrenuti javni dijalog i preduzeti korake koji će u praksi omogućiti građanima da ostvare svoje pravo na poštene i slobodne izbore – zaključak je međunarodne konferencije o uslovima za poštene i slobodne izbore ”Izbori su iza ugla – šta da se radi”. Crta je organizovala ovu konferenciju u okviru obeležavanja 30 godina od prvih višestranačkih izbora, a manje od godinu i po dana do redovnih predsedničkih, beogradskih i najavljenih vanrednih parlamentarnih izbora.
Svrha ovih preporuka je da pomognu organima vlasti u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i da približi građanima i političkim organizacijama koje konkretne mere je neophodno preduzeti kako bi izbori u Srbiji postali suštinski, a ne samo formalno, demokratski. Demokratski izbori su naše pravo, a borba za njih je naša obaveza. Put do demokratskih izbora nije…
Naše teme
Demokratska kultura
Jer politika nije samo za političare. Naše je ljudsko i građansko pravo da učestvujemo u procesima u kojima se donose odluke koje utiču na naše živote. Dijalog nema alternativu.
Slobodni i fer izbori
Jer su izbori osnovni stub demokratije. Pravo svakog građanina je da u slobodnim i fer uslovima donese odluku kome želi da poveri svoj glas. Svaki glas podjednako vredi. Za to se bore Građani na straži.
Otvorene institucije
Jer su institucije servis građana. Potrebne su nam jake institucije sa integitetom koje štite javni interes.
Slobodni mediji
Jer mediji treba da postavljaju pitanja i kritički sagledavaju stvarnost. Potrebni su nam mediji koji štite javni interes i bave se potrebama građana.
