„Zaštita izbornog prava veoma je bitna kako bismo na kraju mogli da utvrdimo prave rezultate izbora, pravu izbornu volju građana. Međutim, ako ne možemo kvalitetno da zaštitimo izborno pravo građana, onda je ono samo mrtvo slovo na papiru“, navodi Vladimir Tupanjac, pravni ekspert Crte koja je među predloženih pet ključnih promena za poštene i slobodne izbore navela i da je potrebno da se odrede zakonski rokovi koji bi omogućili efektivnu zaštitu izbornih prava i da se prošire nadležnosti izborne administracije u zaštiti ovih prava.
Aktuelnosti
Da bi birači u potpunosti ostvarili svoje pravo na poštene izbore neophodno je da budu upoznati sa idejama i programima svih učesnika u izbornoj trci i da na osnovu toga odluče kome će dati svoj glas. Međutim, takva jednaka zastupljenost političkih aktera u medijima kod nas izostaje, kaže Vladana Jaraković, koordinatorka pravnog tima Crte. Zbog toga se, kako navodi, u Crtinom predlogu pet ključnih promena za poštene i slobodne izbore našla i neophodnost ravnomerne medijske zastupljenosti.
Ustav Republike Srbije garantuje da su izbori slobodni, glasanje tajno, a izborno pravo opšte i jednako. Ipak, proteklih godina sve je više navoda o pritiscima na birače, bez obzira što međunarodni dokumenti na čije se poštovanje Srbija obavezala predviđaju da zakoni i vlast moraju da omoguće biračima da glasaju bez straha od odmazde. Vujo Ilić, savetnik za javne politike i istraživanja Crte, kaže da je zakonom zagarantovano pravo da je glasanje tajno i slobodno i da kad se na bilo koji način ta tajnost oduzima i utiče na slobodu izbora onda govorimo o pritiscima na birače.
Crta je krajem prošle godine predstavila pet ključnih promena koje je neophodno preduzeti kako bi izbori u Srbiji postali suštinski, a ne samo formalno, demokratski. Povodom početka međustranačkog dijaloga o unapređenju izbornog procesa, Crta će na svom sajtu naredih dana objaviti intervjue sa stručnjacima naše organizacije kroz koje ćemo predstaviti ovih pet preoporuka za koje verujemo da bi doprinele održavanju poštenih i slobodnih izbora u Srbiji.
Jedna od pet ključnih promena koje Crta predlaže da bi izbori u Srbiji postali suštinski demokratski, a ne samo formalno je ravnopravnost učesnika u kompletnom izbornom procesu. „Ravnopravnost učesnika mora da bude obezbeđena u procesu kandidovanja, kroz sprečavanje zloupotreba u finansiranju izborne kampanje i zloupotreba javnih resursa. To je jedan od preduslova da bi izbori bili pošteni“, navodi Tamara Branković, koja vodi istraživački tim Crte.
Mišljenje Radne grupe Vlade Srbije za saradnju sa OEBS/ODIHR o merama koje treba preduzeti radi unapređenja izbornog procesa, predstavljeno na sastanku 1. marta koji je Crta pratila u svojstvu posmatrača, neće doprineti otklanjanju ključnih problema izbora u Srbiji.
Ukoliko sutra poslanici u Narodnoj skupštini usvoje predloženo tumačenje pojma “javni funkcioner”, biće smanjen krug funkcionera na koje će se odnositi Zakon o sprečavanju korupcije, a time i otvoren prostor za širenje korupcije. Takvo rešenje doprinelo bi i daljem urušavanju kvaliteta izbora, zato što za značajan broj funkcionera više neće biti prepreka da zloupotrebljavaju javnu funkciju u izbornoj kampanji pošto Agencija za sprečavanje korupcije neće moći da postupa protiv njih.
Srbija nije preskočila lestvicu za poštene i slobodne izbore i zato je neophodno odmah pokrenuti javni dijalog i preduzeti korake koji će u praksi omogućiti građanima da ostvare svoje pravo na poštene i slobodne izbore – zaključak je međunarodne konferencije o uslovima za poštene i slobodne izbore ”Izbori su iza ugla – šta da se radi”. Crta je organizovala ovu konferenciju u okviru obeležavanja 30 godina od prvih višestranačkih izbora, a manje od godinu i po dana do redovnih predsedničkih, beogradskih i najavljenih vanrednih parlamentarnih izbora.
Uoči obeležavanja 30 godina od prvih višestranačkih izbora, a manje od godinu i po dana do redovnih predsedničkih, beogradskih i najavljenih vanrednih parlamentarnih izbora, Crta predstavlja predlog pet ključnih promena koje je neophodno preduzeti kako kako bi izbori u Srbiji postali suštinski, a ne samo formalno, demokratski.