Aktuelnosti

„Zaštita izbornog prava veoma je bitna kako bismo na kraju mogli da utvrdimo prave rezultate izbora, pravu izbornu volju građana. Međutim, ako ne možemo kvalitetno da zaštitimo izborno pravo građana, onda je ono samo mrtvo slovo na papiru“, navodi Vladimir Tupanjac, pravni ekspert Crte koja je među predloženih pet ključnih promena za poštene i slobodne izbore navela i da je potrebno da se odrede zakonski rokovi koji bi omogućili efektivnu zaštitu izbornih prava i da se prošire nadležnosti izborne administracije u zaštiti ovih prava.

Da bi birači u potpunosti ostvarili svoje pravo na poštene izbore neophodno je da budu upoznati sa idejama i programima svih učesnika u izbornoj trci i da na osnovu toga odluče kome će dati svoj glas. Međutim, takva jednaka zastupljenost političkih aktera u medijima kod nas izostaje, kaže Vladana Jaraković, koordinatorka pravnog tima Crte. Zbog toga se, kako navodi, u Crtinom predlogu pet ključnih promena za poštene i slobodne izbore našla i neophodnost ravnomerne medijske zastupljenosti.

Ustav Republike Srbije garantuje da su izbori slobodni, glasanje tajno, a izborno pravo opšte i jednako. Ipak, proteklih godina sve je više navoda o pritiscima na birače, bez obzira što međunarodni dokumenti na čije se poštovanje Srbija obavezala predviđaju da zakoni i vlast moraju da omoguće biračima da glasaju bez straha od odmazde. Vujo Ilić, savetnik za javne politike i istraživanja Crte, kaže da je zakonom zagarantovano pravo da je glasanje tajno i slobodno i da kad se na bilo koji način ta tajnost oduzima i utiče na slobodu izbora onda govorimo o pritiscima na birače.

Crta je krajem prošle godine predstavila pet ključnih promena koje je neophodno preduzeti kako bi izbori u Srbiji postali suštinski, a ne samo formalno, demokratski. Povodom početka međustranačkog dijaloga o unapređenju izbornog procesa, Crta će na svom sajtu naredih dana objaviti intervjue sa stručnjacima naše organizacije kroz koje ćemo predstaviti ovih pet preoporuka za koje verujemo da bi doprinele održavanju poštenih i slobodnih izbora u Srbiji.

Jedna od pet ključnih promena koje Crta predlaže da bi izbori u Srbiji postali suštinski demokratski, a ne samo formalno je ravnopravnost učesnika u kompletnom izbornom procesu.  „Ravnopravnost učesnika mora da bude obezbeđena u procesu kandidovanja, kroz sprečavanje zloupotreba u finansiranju izborne kampanje i zloupotreba javnih resursa. To je jedan od preduslova da bi izbori bili pošteni“, navodi Tamara Branković, koja vodi istraživački tim Crte.

U poslednjih sedam meseci, od kada su proglašeni zvanični rezultati parlamentarnih izbora u julu 2020. godine do početka međustranačkog dijaloga 1. marta 2021. godine, stranke u vlasti su bile ubedljivo najzastupljenije u centralnim informativnim emisijama televizija sa nacionalnom pokrivenošću dok su opozicione stranke bile jedva vidljive, pokazuje Crtina analiza medijskog sadržaja. Istraživanjem su obuhvaćene centralne informativne emisije RTS, Pink, Prva, Happy i B92. 

Tražimo koleginicu ili kolegu istraživače! Ako imate iskustvo u kvalitativnim i kvantitativnim istraživanjima, prijavite se za pojačanje Crtinom istraživačkom timu.Osoba na poziciji istraživačice/istraživača će najvećim delom biti zadužena za osmišljavanje i realizovanje istraživanja koja će obuhvatati fokus grupe i intervjue. Dodatno, zajedno sa ostalim članovima Crtinog istraživačkog tima, učestvovaće u planiranju i sprovođenju anketnih istraživanja i drugih istraživačkih zadataka.

Mišljenje Radne grupe Vlade Srbije za saradnju sa OEBS/ODIHR o merama koje treba preduzeti radi unapređenja izbornog procesa, predstavljeno na sastanku 1. marta koji je Crta pratila u svojstvu posmatrača, neće doprineti otklanjanju ključnih problema izbora u Srbiji. 

Evropska unija, Amerika, Rusija i Kina u domaćim medijima u 2020. godini su uglavnom spominjane u neutralnom tonalitetu ali je primetno da su objave sa pozitivnim tonalitetom predominatno bile rezervisane za Rusiju i Kinu, a one sa negativnim za EU i Ameriku.  Predstavljanje aktera u pozitivnom ili negativnom tonalitetu može imati više uticaja na kreiranje javnog mnjenja i narativa u odnosu na izveštavanje u neutralnom tonu