Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja građanima garantuju Ustav Srbije i Zakon. Iako ovo pravo nije apsolutno pravo, jer podleže izvesnim ograničenjima i izuzecima, informacija može biti uskraćena. Do toga može doći, ali samo ukoliko se ispune uslovi precizno određeni zakonom. Međutim, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti…
„Utisak je da nezavisne institucije danas više služe da se održi privid demokratskog društva i podele vlasti, nego da budu svojevrsna četvrta grana vlasti. U odnosu na to šta bi trebalo da bude njihova uloga u društvu, slobodno možemo reći da je položaj nezavisnih institucija u Srbiji loš“, ocenjuje Miša Bojović, viša istraživačica Crte, koja je bila deo tima koji je radio na izradi „Analize izveštaja nezavisnih institucija i njihovih preporuka za 2019. godinu“.
Danas se obeleževa Međunarodni dan provere činjenica pod sloganom “Fekt-čeking spašava živote” kako bi se ukazalo na značaj istinitih i proverenih informacija u moru lažnih vesti i dezinformacija. Inicijativu za obeležavanje ovog dana pokrenula je pre pet godina Međunarodna mreža fektčekera (International Fact-Checking Network – IFCN), čiji je portal Istinomer član.
Nezavisne institucije ne ispunjavaju u potpunosti svoju svrhu da štite prava građana, jačaju integritet vlasti i doprinose suzbijanju korupcije, jer se zakoni i propisi koji se odnose na njih ne primenjuju dosledno. Ovakvom stanju dodatno doprinosi i nemaran odnos Narodne skupštine prema njihovom radu, pre svega nalazima i preporukama iz godišnjih izveštaja. Ovo su zaključci “Analize izveštaja nezavisnih institucija i njihovih preporuka za 2019. godinu” koju je uradila Crta, a koji se odnose na četiri nezavisne institucije: Agenciju za sprečavanje korupcije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Na 24. sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine Republike Srbije po prvi put su razmatrane prijave podnete na osnovu nedavno usvojenog Kodeksa ponašanja narodnih poslanika za kršenje njegovih odredbi. Odbor je odbio kao neosnovane svih pet prijava koje su danas bile na dnevnom redu.
Cilj poziva:
Crta traži eksperta za izradu studija slučaja o radu aktivističkih grupa.
Srbija je formalno demokratska država i polarizovano društvo u kojem se ključne demokratske institucije, poput parlamenta ili izbora, već godinama urušavaju, kritička misao sputava, a građani obeshrabruju i odvraćaju od učestvovanja u demokratskim procesima, zaključak je konferencije na kojoj su predstavljeni nalazi istraživanja javnog mnjenja “Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2020“ koje je sprovela Crta.
Republičkom javnom tužilaštvu Crta je uputila podnesak za pokretanje postupka u kojem će se ispitati navodi o umešanosti Crte u pokušaj državnog udara i ubistva predsednika države, koje su u Narodnoj skupštini izneli poslanici Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović i Vladimir Orlić. Crta poziva tužilaštvo da u svojstvu svedoka pozove narodne poslanike da objasne optužbe koje su izneli i kojima su direktno označili Crtu kao saučesnika u zaveri protiv držvanog poretka.
Reforma celokupne izborne administracije i njena profesionalizacija jedna je od pet ključnih promena koje je predložila Crta kao preduslov za održavanje poštenih i slobodnih izbora u Srbiji. Kako kaže Pavle Dimitrijević, zamenik programskog direktora Crte, formiranje takvog profesionalnog tela ne bi bio samo važan doprinos održavanju poštenih i slobodnih izbora, već bi doprinelo i vraćanju poverenja građana u izborni proces koje je poslednjih nekoliko godina značajno poljuljano.
