NAŠE INICIJATIVE

Zakonodavna vlast suštinski zanemaruje rad nezavisnih institucija

Nezavisne institucije ne ispunjavaju u potpunosti svoju svrhu da štite prava građana, jačaju integritet vlasti i doprinose suzbijanju korupcije, jer se zakoni i propisi koji se odnose na njih ne primenjuju dosledno. Ovakvom stanju dodatno doprinosi i nemaran odnos Narodne skupštine prema njihovom radu, pre svega nalazima i preporukama iz godišnjih izveštaja. Ovo su zaključci  “Analize izveštaja nezavisnih institucija i njihovih preporuka za 2019. godinu” koju je uradila Crta, a koji se odnose na četiri nezavisne institucije: Agenciju za sprečavanje korupcije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. 

Nalazi pokazuju da se u slučaju Poverenika za slobodan pristup informacijama zakonski propisi u najvećoj meri primenjuju jer su pravila za njegovo postupanje i najstriktnija. S druge strane, Agencija za sprečavanje korupcije nedosledno primenjuje propise na šta ukazuju brojni slučajevi u kojima se sumnja da su se državni funkcioneri našli u sukobu interesa, na koje Agencija nije reagovala. U slučaju Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, njihova najveća prednost u vidu fleksibilnih pravila po kojima postupaju, poput nepostojanja rokova ili obaveze da donesu odluku, pokazala se kao najveća slabost.

Ipak, zajedničko svim ovim institucijama je da njihov autoritet i integritet dolaze pre svega od osobe koja je na njenom čelu. Činjenica da izbor čelne osobe direktno zavisi od volje skupštinske većine, što povećava prostor da bude izabran politički podoban kandidat, negativno utiče na efektivnost rada institucije i njenu nezavisnost od političkih uticaja. 

Takođe, iako bi nezavisne institucije trebalo da predstavljaju podršku parlamentu u kontroli izvršne vlasti, Narodna skupština ne posvećuje dovoljnu pažnju niti izdvaja vreme za razmatranje godišnjih izveštaja nezavisnih tela. Podsećamo, preporuke koje u svojim izveštajima daju nezavisne institucije za unapređenje stanja u konkretnim oblastima postaju obavezujuće za organe javne vlasti tek onda kada ih Skupština usvoji u formi zaključaka. Ipak, narodni poslanici su u samo jednom danu u decembru 2020. godine, razmotrili i usvojili zaključke o izveštajima tri od četiri analizirane institucije. Zaključci parlamenta o izveštaju Agencije za sprečavanje korupcije, usvojeni su takođe bez veće rasprave na sledećoj sednici. Imajući to u vidu, ovakvo formalno usvajanje nalaza izveštaja bez suštinske rasprave ukazuje na nepostojanje volje da se zaista radi na rešavanju problema građana na koje su nezavisne institucije ukazale.

S druge strane, analiza pokazuje i da godišnji izveštaji nezavisnih institucija nisu dovoljno sadržajni i konkretni što umanjuje njihovu upotrebnu vrednost. Izveštaji uglavnom sadrže previše statističkih podataka bez konkretnijih zaključaka na osnovu kojih bi i preporuke za unapređenje stanja u oblastima njihovog delovanja mogle biti kvalitetnije. Umesto toga, deluje da izborom vrste podataka koji se koriste u izveštajima, kao i načinom njihovog predstavljanja, nezavisne institucije biraju da simuliraju efikasan rad, što dodatno umanjuje njihovu ulogu da štite prava građana i sprečavaju korupciju.

Celokupna analiza dostupna je na link-u.