Protesti, zahtevi i nezadovoljstvo građana sada nose epitet “političko”, koji im prirodno i pripada, ali kao inkriminišući dokaz da je reč o nečemu prljavom, nelegitimnom i antinarodnom. Političko je time de fakto cenzurisano, pa mora da smišlja alijase, da bude građansko, nestranačko, studentsko ili spontano, narodno i neorganizovano. Kako cenzura ide ruku pod ruku sa autocenzurom (kako je pisao Kiš, cenzura je samo spoljna manifestacija jednog patološkog stanja, signal jedne hronične bolesti koja se razvija uporedo sa njom – autocenzure), društvo internalizuje sve negativne odrednice političkog i aktivno se od njega ograđuje. U jeku protesta 1 od 5 miliona, čiji su povod i zahtevi bili direktno politički, jedan analitičar izjavio je da zahtev za poštenim izborima „nije prevashodno politički već pre svega opštedruštveni“. Valjda da ne bi bilo sramota izaći na ulicu.
Studija slučaja koji sledi govori o jednom od najeklatantnijih primera zloupotrebe javnih resursa od strane stranke na vlasti, Srpske napredne stranke, tokom izborne kampanje za izbore na svim nivoima, održane u junu 2020. godine. Sličnih primera je bilo mnogo, ali ovo je jedan od retkih koji je efikasno procesuiran uz poštovanje zakonom propisanih kratkih rokova, a utvrđeno je da su prekršene odredbe Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. U istom slučaju uočene su i određene manjkavosti postojećeg pravnog okvira, kao i određene slabosti i nedoslednosti u postupanju Agencije za sprečavanje korupcije, koja je nadležna za sprovođenje ovog zakona. Javni resursi se zloupotrebljavaju od strane, pre svega, javnih funkcionera, ali i državnih službenika, u svrhu promovisanja političkih stranaka u toku izborne kampanje. Na taj način, političke stranke koje su u trenutku izborne kampanje na vlasti stiču veliku i nenadoknadivu prednost u odnosu na druge aktere u izbornoj utakmici, pre svega u odnosu na opozicione stranke.
Tokom izborne kampanje brojni su slučajevi kada javni funkcioneri i državni službenici zloupotrebljavaju javne resurse, kako bi promovisali određenu političku stranku. Jedan od glavnih zadataka Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog tela, je da prepozna ove zloupotrebe, spreči ih i izrekne odgovarajuće mere ili kazne. Međutim, stiče se utisak da Agencija ne gaji jednak odnos prema svim učesnicima, kada se krši zakon.
Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja građanima garantuju Ustav Srbije i Zakon. Iako ovo pravo nije apsolutno pravo, jer podleže izvesnim ograničenjima i izuzecima, informacija može biti uskraćena. Do toga može doći, ali samo ukoliko se ispune uslovi precizno određeni zakonom. Međutim, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti…
Skrivanje podataka o vrednosti spomenika Stefana Nemanje je najaktuelniji, ali je zapravo samo jedan od brojnih primera pozivanja organa javne vlasti na tajnost podataka na način koji nema utemeljenje u zakonu. Ovaj slučaj iznova baca svetlo na problem na koji Poverenik neprekidno ukazuje tokom više od petnaest godina svog rada, a čije rešavanje institucije različitih nivoa vlasti orkestrirano otežavaju.
„Utisak je da nezavisne institucije danas više služe da se održi privid demokratskog društva i podele vlasti, nego da budu svojevrsna četvrta grana vlasti. U odnosu na to šta bi trebalo da bude njihova uloga u društvu, slobodno možemo reći da je položaj nezavisnih institucija u Srbiji loš“, ocenjuje Miša Bojović, viša istraživačica Crte, koja je bila deo tima koji je radio na izradi „Analize izveštaja nezavisnih institucija i njihovih preporuka za 2019. godinu“.
Danas se obeleževa Međunarodni dan provere činjenica pod sloganom “Fekt-čeking spašava živote” kako bi se ukazalo na značaj istinitih i proverenih informacija u moru lažnih vesti i dezinformacija. Inicijativu za obeležavanje ovog dana pokrenula je pre pet godina Međunarodna mreža fektčekera (International Fact-Checking Network – IFCN), čiji je portal Istinomer član.
Uloga nezavisnih institucija se poslednjih godina, u skladu sa stanjem demokratije u društvu, polako urušava. Iako su uspostavljene sa svrhom kontrole organa izvšne vlasti, njihova funkcija je često blokirana nečinjenjem drugih.
Nezavisne institucije ne ispunjavaju u potpunosti svoju svrhu da štite prava građana, jačaju integritet vlasti i doprinose suzbijanju korupcije, jer se zakoni i propisi koji se odnose na njih ne primenjuju dosledno. Ovakvom stanju dodatno doprinosi i nemaran odnos Narodne skupštine prema njihovom radu, pre svega nalazima i preporukama iz godišnjih izveštaja. Ovo su zaključci “Analize izveštaja nezavisnih institucija i njihovih preporuka za 2019. godinu” koju je uradila Crta, a koji se odnose na četiri nezavisne institucije: Agenciju za sprečavanje korupcije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Naše teme
Demokratska kultura
Jer politika nije samo za političare. Naše je ljudsko i građansko pravo da učestvujemo u procesima u kojima se donose odluke koje utiču na naše živote. Dijalog nema alternativu.
Slobodni i fer izbori
Jer su izbori osnovni stub demokratije. Pravo svakog građanina je da u slobodnim i fer uslovima donese odluku kome želi da poveri svoj glas. Svaki glas podjednako vredi. Za to se bore Građani na straži.
Otvorene institucije
Jer su institucije servis građana. Potrebne su nam jake institucije sa integitetom koje štite javni interes.
Slobodni mediji
Jer mediji treba da postavljaju pitanja i kritički sagledavaju stvarnost. Potrebni su nam mediji koji štite javni interes i bave se potrebama građana.
