Najavljen zbornik radova na skupu „Otuđene ili ‘otete’ institucije u Srbiji“
Na jednodnevnom skupu pod nazivom „Otuđene ili ‘otete’ institucije u Srbiji“ najavljen je zbornik radova različitih autora i autorki na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Zbornik se izdaje u okviru projekta koji realizuje Institut za filozofiju društvenu teoriju i Centar za etiku, pravo i primenjenu filozofiju uz podršku Fonda Za Otvoreno Drustvo. U okviru ovog skupa, deo Crtinog tima Vujo Ilić i Tara Tepavac, predstavili su svoje radove koji će tek biti objavljeni.
Vujo Ilić u svom radu „Srbija je zarobljena država, ali to nije njen najveći problem” , analizira urušavanje kontrolnih mehanizama.
„Sve više govorimo o konceptu zarobljene države. Ali ne slažemo se o tome šta taj koncept znači. Zarobljavanje države trebalo bi da se koristi u užem smislu, da opiše veliku korupciju kroz koju akteri utiču na zakonodavni okvir kako bi ostvarili svoje interese. Taj fenomen bismo dalje trebalo jasno da razlikujemo od klijentelizma kao oblika korupcije koji omogućava partiji da osvoji i zadrži vlast, i naročito od urušavanja kontrolnih mehanizama kojim se uklanjaju prepreke zloupotrebi vlasti. Jer ovo poslednje je najveći problem – za razliku od funkcionalnih demokratija u Srbiji više nema institucija kroz koje bi najveće zloupotrebe vlasti mogle da se istraže i spreče“, istakao je Ilić.
Tara Tepavac kao ko-autorka rada „U raljama izvršne vlasti: kako se Monteskje proteruje iz Srbije“, predstavila je osnovne teze publikacije u kojoj se analiziraju proces i posledice centralizacije moći u rukama izvršne vlasti u Srbiji.
„Centralizacija moći izvršne vlasti u Srbiji osim „prevlasti“ nad parlamentom ima i najdirektniji uticaj na urušavanje podele vlasti, kroz normativno i faktičko onemogućavanje nezavisnog delovanja sudske vlasti i kontrolnih tela, ali i obesmišljavanje učešća civilnog društva u kreiranju javnih politika“, izjavila je Tepavac.
Kao cilj održavanja ovog skupa, organizatori su istakli da žele da pokušaju da atmosferi istinskog interdisciplinarnog dijaloga pruže sistematičan uvid u fenomen otetih institucija, kao i da otvore diskusiju o različitim modalitetima uspostavljanja ponovnog poverenja građana u institucionalne obrasce društvenog delanja.
„Građani su svakodnevno sve manje spremni da sopstvene probleme rešavaju institucionalno i sve više se oslanjaju na neformalne mreže solidarnosti (prijateljske i rodbinske „veze“). Tako dolazimo do često vrlo zanemarene dimenzije uzurpiranosti institucija u Srbiji koju nazivamo „sindromom hipertrofirane percepcije“ nemoći institucija u recipročnom odnosu sa strukturnom dimenzijom. Reč je o svojevrsnom „samoispunjavajućem proročanstvu“ koje podrazumeva da se još uvek nedovršen proces strukturne uzurpacije institucija završava u sve jačoj percepciji građana da su institucije u potpunosti „otete“, da su u potpunosti nemoćne i nespremne da funkcionišu u javnom interesu“, naglašavaju organizatori sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.