Ko ima pravo i kome da uputi zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu?

Ukoliko je birača, prilikom glasanja na izborima za predsednika Republike ili na izborima za narodne poslanike, birački odbor neosnovano sprečio da glasa ili mu je na biračkom mestu povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje, birač u roku od 72 časa od zatvaranja biračkog mesta može lokalnoj izbornoj komisiji podneti zahtev za poništavanje glasanja koji se može odnositi samo na biračko mesto na kojem je taj birač upisan u izvod iz biračkog spiska.

Tek ukoliko lokalna izborna komisija rešenjem odbije ili odbaci ovaj zahtev, birač može podneti prigovor RIK-u i to u roku od 72 časa od objavljivanja tog rešenja na veb-prezentaciji RIK-a.

Prilikom glasanja na lokalnim izborima, birač koga je birački odbor neosnovano sprečio da glasa ili mu je na biračkom mestu povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje može lokalnoj izbornoj komisiji da podnese prigovor u roku od 72 časa od zatvaranja biračkog mesta. 

Pri tome, smatraće se da je birački odbor neosnovano sprečio birača da glasa ukoliko je, primera radi, birač došao na biračko mesto, a u izvodu iz biračkog spiska je već neko potpisan u polju za potpis pored njegovog  imena, te zbog toga nije mogao da glasa, moći će zbog ove okolnosti da podnese zahtev za poništavanje glasanja na tom biračkom mestu. U slučaju da mu birački odbor ponudi da se potpiše na nekom drugom mestu u izvodu iz biračkog spiska (pored imena nekog drugog birača) birač to može odbiti jer ne postoji zakonit način da se glasač evidentira i potpiše na nekom drugom mestu u izvodu iz biračkog spiska, osim onog na kojem je upisan u taj izvod.

Biraču na biračkom mestu pravo na slobodno glasanje može biti povređeno ukoliko je, na primer, izložen pritiscima da glasa ili ne glasa za određenu listu ili kandidata, a njegovo pravo na tajno glasanje biće povređeno onda kada je treće lice bilo u mogućnosti da vidi za koga je birač glasao ili ga je primoravalo da se izjasni  za koga je glasao.