U vozu aktivizma (2): Kako doći do podrške građana?

U naselju, opštini, gradu, postoji problem. Građani su ga prepoznali i uz pomoć Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, o kom smo pisali na prethodnoj stanici voza aktivizma, pronašli zvanične dokaze o propustima u radu institucija. 

Za aktiviste to znači početak borbe, ali pošto je reč o borbi za javni interes, potrebna im je podrška većeg broja građana. Da bi pridobili tu podršku, moraće da informišu građane putem medija i društvenih mreža, da organizuju javne skupove i druge aktivnosti kroz koje će predstaviti problem i moguća rešenja, pokretaće peticije.

Organizacija “Tim 42” odlučila se baš za peticiju, sa ciljem da natera gradske vlasti da otpočnu zvanično merenje kvaliteta vazduha u Leskovcu, jednom od najzagađenijih gradova na jugu Srbije. Njihovu peticiju potpisalo je više od 5.500 Leskovčana, a uz pomoć obrasca koji su napravili više od 700 građana podnelo je prigovor na rad Gradske uprave Leskovca, jer nije preduzela adekvatne mere za unapređenje kvaliteta vazduha.

S druge strane, udruženje “Bela čaplja 1165”, organizovalo je niz aktivnosti sa porukom da je neophodno zaustaviti odlaganje građevinskog otpada na području bare Reva – staništu mnogih zaštićenih životinjskih i biljnih vrsta. Na spisku “Bele čaplje 1165” bile su i sportske aktivnosti, ali i prikupljanje potpisa za peticiju kojom se zahteva prestanak nezakonitih radova na izgradnji Dunavskog parka. 

Druga stanica – Peticije 

Nakon što su uočili problem, sproveli istraživanje, prikupili dokaze o zloupotrebama, korupciji, nelegalnoj gradnji ili uništavanju životne sredine, aktivisti izlaze na teren. U utakmici koju započinju traže saveznike kako bi rezultat bio povoljan za čitavu zajednicu. Sa saveznicima, svojim sugrađanima obraćaju se institucijama i zahtevaju da one pokrenu postupak ili preduzmu mere iz svoje nadležnosti.

Jedna od najčešćih alatki koje se koriste u prvom poluvremenu jesu peticije. Reč je o kolektivnom, grupnom obraćanju građana nekom državnom organu, pre svega predstavničkom telu, i ima za cilj rešavanje određenog pitanja od opšteg interesa na nacionalnom ili nižim nivoima vlasti. 

Predstavničko telo, odnosno parlament, nije jedina adresa na koju se peticija može poslati. Prema Ustavu Republike Srbije svako ima pravo da upućuje peticije i druge predloge i ostalim državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga traži.

Iako forma peticije nije određena zakonom, postoji nekoliko elemenata koje bi svakako trebalo da sadrži:

• naziv organa kome se peticija upućuje
• ustavni osnov za podnošenje peticije sa zahtevom da se na peticiju odgovori
• jasno formulisan zahtev, predlog podnosilaca
• objašnjenje zahteva podnosilaca predstavke, ukoliko je to potrebno
• ime i prezime potpisnika, njihov potpis i adresu stanovanja (svaki drugi podatak s obzirom na formu peticije ne bi bio neophodan)
• ako se od organa javne vlasti traži da odgovori na peticiju, jasno naznačenje ovog zahteva
• ime i prezime, potpis, adresu i jedinstveni matični broj lica koje je pokrenulo peticiju – zastupnika drugih potpisnika povodom konkretnog zahteva

U slučaju peticija, jedan potpis znači i podršku, pa je tako udruženjima građana koji insistiraju na striktnoj primeni zakona i poštovanju procedura lakše da pred institucije izađu kada kao svoje jedino oružje imaju odlučnost porodice, prijatelja, komšija, poznanika. Ta odlučnost da se istraje u borbi za promene, odnosno borbi za vladavinu prava, može se čitati možda i kao najveća snaga aktivizma.

I osim što su sredstvo za prikupljanje podrške, peticije su značajne i za informisanje, podizanje svesti građana o nekom problemu, kao i za predstavljanje rešenja. Aktivisti se zbog toga vrlo često odlučuju i za onlajn peticije koje se lako šire na različitim platformama i skreću pažnju građana na važna pitanja u njihovom okruženju.

Rame uz rame sa peticijama je i organizovanje javnih skupova, aktivnosti na otvorenom, koji su i prilika za razgovore sa građanima i njihovo uključivanje u dalje demokratske procese. Pri svim ovim koracima, na savezničkim linijama morali bi da budu i mediji, čija je glavna uloga da izveštavaju u javnom interesu i u istoj meri kao i aktivisti, ali na svoj način, pozovu institucije na odgovornost. 

P.S. Peticije koje građani upućuju nisu mehanizam zbog kog su institucije u obavezi da pokrenu bilo kakav postupak ili preduzmu određene mere. Potpisi građana u ovom slučaju su samo sredstvo pritiska, dok značajno veću snagu imaju kada je reč o narodnoj inicijativi o kojoj odlučuju Narodna skupština ili lokalne/pokrajinske skupštine, i to na način i po postupku utvrđenim Ustavom i zakonom ili poslovnikom.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Snaga aktivizma” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovode Trag fondacija i partnerske organizacije CRTA, Krovna organizacija mladih Srbije, BeFem, Slavko Ćuruvija fondacija i Srpski filantropski forum.