U vozu aktivizma (1): Kako doći do informacija od javnog značaja?

Na jednoj strani korupcija i brojne nepravilnosti u radu institucija. Na drugoj strani građani koji imaju volju, moć i zakone kao „oruđe“ da ukažu na propuste i od države istovremeno traže i rešenja.

Jedan od tih zakona je i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Bilo da je reč o zloupotrebi sredstava iz budžeta, nelegalnoj seči šuma, zagađenom vazduhu, vodi, ovaj zakon je polazna tačka građanima koji sprovode istraživanja, traže zvanične dokaze za probleme sa kojima se suočavaju, a onda i zahtevaju odgovornost nadležnih organa po svakom pitanju koje je u javnom interesu.

I sa informacijama koje dobiju, a od kojih kreće sva snaga aktivizma, građani pokreću dalje akcije, mobilišu druge, pokreću pravne i institucionalne mehanizme koji vode do promena. Tako je užički „Libergraf“ došao do dokumenta zbog kojeg je, na njihov zahtev Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture poništilo građevinsku dozvolu koju je Grad Užice izdao „Elektroprivredi Srbije” za rekonstrukciju stare hidrocentrale „Pod gradom” na reci Đetinji.

I udruženje „Odbranimo šume Fruške gore“ sa Zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja prikupilo je brojne dokaze o nelegalnoj seči šuma, dok je „iRevolucija“ iz Valjeva stekla jasan uvid u količine štetnih gasova koje emituje fabrika „Krušik“.

Prva stanica – Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja

 

Po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, građanima su dostupne sve one informacije koje su sadržane u dokumentima bilo kog organa javne vlasti, nastale u njihovom radu ili u vezi sa njihovim radom, a za koje javnost ima opravdan interes da zna. Do tih informacija može da dođe svako, ukoliko podnese Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.

Sa ovim zahtevom građani mogu da se obrate svakoj ustanovi koja vrši neku vlast ili ima javna ovlašćenja, državnim i pokrajinskim organima, kao i organima lokalne samouprave. Osim toga, informacije mogu da traže i od organizacija kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja kao što su javna preduzeća, ali i od pravnih lica koje osniva ili finansira neki od državnih organa – ustanove u oblasti kulture, zdravstvene ustanove, državni fondovi…

Formular za Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja dostupan je na sajtu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i može se preuzeti besplatno. Kada popune formular, građani ga upućuju onim organima koji su nadležni za rešavanje njihovog problema i odgovor moraju dobiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.

Rok za odgovor na zahtev može biti i duži, ali samo u slučaju da postoje opravdani razlozi. Naime, organ javne vlasti može da navede da nije u mogućnosti da odgovori u roku od 15 dana, ali o tome u roku od 7 dana obaveštava pojedinca ili organizaciju koja mu je zahtev i uputila.

Tada su institucije u obavezi da na Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja odgovore u roku od 40 dana, a ako to ne urade uopšte, odbiju ili delimično odgovore, građani imaju mogućnost da podnesu žalbu zbog „ćutanja uprave“, zbog nedobijanja traženih informacija, odnosno protiv odluke organa vlasti. Formulari za sve ove žalbe nalaze se na istoj adresi – sajtu Poverenika.

Neki od saveta za popunjavanje Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja:
  

• Važno je da utvrdite koji organ je nadležan za pitanju iz Zahteva koji šaljete (u tome će vam pomoći Katalog organa javne vlasti)
  
• U formularu jasno označite da li želite da saznate da li organ javne vlasti samo poseduje traženu informaciju, da li želite da izvršite uvid u traženu informaciju ili želite kopiju dokumenta koji sadrži traženu informaciju
  
• Neophodno je da što preciznije opišete informaciju koju tražite kao i da pružite druge podatke koje će organu javne vlasti olakšati traženje vaše informacije

Više o tome kako se šalje zahtev za pristup informacijama od javnog značaja pročitajte na sajtu srbijadoinformacija.rs.

Uskoro stižemo i na drugu stanicu, da saznate koja je u pitanju, ostanite uz nas…

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Snaga aktivizma” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovode Trag fondacija i partnerske organizacije CRTA, Krovna organizacija mladih Srbije, BeFem, Slavko Ćuruvija fondacija i Srpski filantropski forum.