Građani imaju moć

Da je kojim slučajem Biljana Kerić odlučila da zbog jednog urbanističkog plana koji je slučajno videla samo ostavi “ljutiti komentar” na društvenim mrežama i nastavi dalje, verovatno najzelenije pančevačko naselje Tesla to danas više ne bi bilo. „Bila je to puka sreća. Ja sam prepoznala svoju zgradu, nakon čega sam konsultovala kolegu urbanistu, da vidim da li sam sve dobro shvatila. Pitala sam i pejzažnog arhitektu da li sam dobro razumela plan za seču platana, a kad sam dobila potvrdu da jesam, objavila sam informaciju o tome na grupi ’Odbranimo Pančevo’. Pozvali smo ljude da dođu na prezentaciju oba plana i tako je krenula ova priča“.

U Smederevu, svake godine, zbog posledica zagađenja umru 223 osobe. Tri i po puta više nego od koronavirusa. Prema rečima građana i struke, umrlo je toliko Smederevaca zato što vlada – nečinjenje. Nijedna vlast, ni lokalna ni republička, zagađenje ne tretira kao smrtonosni problem za svoje stanovnike. I upravo na tom mestu, gde prestaje preuzimanje odgovornosti od strane donosilaca odluka, počinje delovanje građanskih aktivista.

Novi Sad će, prema najavama gradskih vlasti, dobiti još jedan most, čija je izgradnja poverena, kome drugom, do kineskoj kompaniji CRBC. Novosađani strahuju da je ovo tek prvi korak do, za sad stopiranog, projekta „Novi Sad na vodi“. Strah je, tvrde stručnjaci, opravdan, jer su u vojvođanskoj prestonici čak i reke, plavne šume i oblasti pod zaštićena prirodna područja postali – građevinsko zemljište, a što dovodi do mogućnosti velikog broja zloupotreba, mahinacija i korupcije.

U Zrenjaninu, na 100 hektara poklonjenje zemlje, bez dozvole za gradnju niče osam objekata kineske fabrike guma – Linglong. Ovaj industrijski gigant prekršio je već nebrojeno zakona i procedura, od kojih neke podrazumevaju i krivičnu odgovornost, uz, tvrde stručnjaci, klimoglav države Srbije. Već više od godinu dana traje bitka građanskih aktivista i stručnjaka sa državom Srbijom, koja kinesku kompaniju ne samo što ne sakcioniše, već nagrađuje državnom pomoći koja je do sad veća od 83 miliona evra.

Pritisci i napadi na građanske aktiviste, kao i dosadašnja loša primena zakona i slabost institucija da pruže brzu i adekvatnu zaštitu uzbunjivačima, razlozi su zašto je u okviru inicijative “Građani imaju moć” koju sprovodi Crta uz podršku USAID-a, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, kao partner na projektu osnovao “Civilni odbor za zaštitu branitelja ljudskih prava i uzbunjivača”. Odbor čine advokat Rodoljub Šabić, advokatica i predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava dr Katarina Golubović, pravnica Sofija Mandić i novinar Vuk Cvijić. Kako u razgovoru za crta.rs navodi Srđan Hercigonja, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, njihovo istraživanje pokazalo je da se u protekle dve godine drastično povećao broj napada na aktiviste. 

Padina je banatsko selo u opštini Kovačica. U njemu živi nešto manje od 6.000 građana koji su pokazali da upornost i sloga dovode do pobede. Posle godinu i po dana njihove borbe, investitor je odustao od otvaranja rudnika peska koji je trebalo da se nalazi u neposrednoj blizini sela. U Ekološkom pokretu Padina, čiji je rad podržala Crta kroz inicijativu “Građani imaju moć”, koju sprovodi u saradnji sa USAID-om, kažu da je bilo puno razloga zašto su se građani usprotivili otvaranju ovog rudnika. 

Godinama unazad, kako oni koji žive u Boru, tako i celokupna javnost u Srbiji govori o ovom gradu u istočnoj Srbiji kao jednom od najzagađenijih. Sad postoji i zvaničan dokument koji je Bor označio kao primer industrijski kontaminiranog lokaliteta.

Podnošenje tužbi koje su uglavnom neosnovane, čiji cilj nije zadovoljenje pravde, već zastrašivanje tuženih nije pojava specifična samo za Srbiju. Naprotiv, prisutna je u drugim zemljama, pa i u onima sa dugom demokratskom tradicijom. Međutim, Srbija se ipak po nečemu izdvaja. Dok, na primer, u SAD ovakve sudske postupke pokreću korporacije, u Srbiji to rade institucije i javni funkcioneri kako bi se obračunali sa onima koji ukazuju na nepravilnosti u radu upravo tih funkcionera, odnosno institucija, insistiraju na njihovom odgovornom, transparentnom i iznad svega – zakonitom radu. 

Kad se tokom rada na studiji o budućoj kineskoj fabrici guma Linglong u Zrenjaninu, RERI (Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu) obratio trima institucijama pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dobijanje traženih dokumenta je izostalo. Komisija za kontrolu državne pomoći odbacila je zahtev navodeći da je neprecizan. Poreska uprava je odbila da dostavi traženu informacije navodeći da se radi o službenoj tajni, a Vlada Srbije uopšte nije ni odgovorila na poslati zahtev. Iako aktuelni Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja važi za jedan od najboljih na svetu, pomenuti slučajevi nisu retkost, a najavljene izmene, kako je ocenila Koalicija za slobodu pristupa informacijama, sniziće postojeći nivo prava građana na pristup informacijama i neće rešiti neke od najkrupnijih problema u ostvarivanju ovog prava.