(Ne)moguća misija: Jednaki izborni uslovi za sve

Raša Nedeljkov / 1.4.2019.

Ako većina građana uočava da nešto sa izborima u Srbiji ne štima, kao što je pokazalo istraživanje koje je prošle nedelje predstavila CRTA, kako je moguće da to što građani vide i osećaju, političari na vlasti potpuno ignorišu? Odgovor na ovo pitanje sasvim sigurno bi zahtevao elaborat, ali – javlja mi se da sve to ima neke veze sa medijima, sa načinom vladanja, sa široko rasprostranjenim klijentelizmom u našem društvu, sa… Ali to je za neku drugu kolumnu. Siguran sam da svaki “karijerni” političar na vlasti u celom svetu, pa čak i u najrazvijenim demokratijama, sanja o “idealnim izbornim uslovima” kakve imaju ovi naši, u kojima je vlast gotovo nepobediva. Mala razlika je u tome što im ne bi palo na pamet da to glasno izgovore, ni u sopstvenom kupatilu, a kamoli da pokušaju da primene nešto iz kreativnog spektra srpsko-lučanskih izbornih pravila.

 

Dakle, suština je da, uprkos činjenici da smo mislili da smo savladali lekciju slobodnih i fer izbora posle 2000-ih, danas više od dve trećine građana smatra da ima nepravilnosti u izbornim procedurama, a trećina njih veruje da su nepravilnosti toliko ozbiljne da su ugrozile rezultate izbora. Građani u razumevanju stanja izbornog procesa, poseban akcenat stavljaju na problem zloupotrebe državnih resursa, jer devet od deset ispitanika, kaže da stranke i kandidati koriste državne pozicije i sve što uz to ide, za sopstvenu promociju tokom izborne kampanje.

 

Kako je datum održavanja u Srbiji lakše predvideti gledanjem u pasulj, nego čitanjem Ustava, tako je i teško reći kakve su šanse za unapređenje izbornih pravila do narednih izbora. Pod pretpostavkom da su prvi sledeći izbori redovni, odnosno da ih imamo na proleće 2020, verujem da je ključno, pored medija, rešiti i problem zloupotrebe javnih funkcija i institucija u privatne, odnosno partijske svrhe.

 

U tom kontekstu CRTA predlaže potpunu zabranu izbornim kandidatima koji su na državnim funkcijama i u javnoj službi da tokom izborne kampanje otvaraju, pokreću, udaraju temelje fabrikama, pogonima, maze krave i brinu o kokoškama na uspešnim državnim farmama. Ne treba posebno naglašavati da su birači u Srbiji, decenijama unazad u zabludi, misleći da je otvaranje mosta zasluga funkcionera i njegove partije, a ne projekat finansiran od našeg novca.

 

Za ovakve zloupotrebe javnog dobra skoro da nema kazni. Među ređima je primer Zorana Radojičića, aktuelnog gradonačelnika Beograda. On je dobio opomenu da je u kampanji za beogradske izbore 2018. godine, snimajući dva spota u kome statiraju zaposleni lekari, sestre i tehničari u prostorijama Tiršove, prekršio član 29. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Agencija je, tek devet meseci nakon izbora, postupajući po prijavi koju je podnela CRTA, opomenula Radojičića da to više ne radi.  Da ne ispada da sad i ovoj jednoj odluci gledam u zube, ali Agencija ju je gotovo krišom objavila, šunjajući se, gledajući da je niko ne pronađe, a ako je ikako moguće da niko za nju ni ne čuje.

 

Zato je potrebna i promena prakse Agencije. To bi podrazumevalo budnost i reagovanje po službenoj dužnosti, a ne isključivo po prijavi građana. Da ne naglašavam da je rok od pet dana sasvim dovoljan da se formalno utvrdi ono što se inače vidi golim okom, za sekund i po.

 

Verujem da bi se mnogi političari opametili i kada bi za zloupotrebu resursa ili imena institucije za sebične, partijske interese, odgovarali prekršajno, iz svog ličnog džepa.

 

Zloupotreba javnih funkcija i resursa je prevarna praksa političara, koju mi građani predugo tolerišemo. Doveli smo stanje stvari da usluge javnih službi, koje plaćaju svi građani, bivaju uslovljene podršci partiji na vlasti. Zbog toga je potrebno promeniti zakone, ali možda je još važnije, početi sa doslednom primenom postojećih. Za to je potrebna politička spremnost vlasti i ozbiljan dijalog vlasti i opozicije uz podršku eksperata iz domaćih i međunarodnih organizacija. Da bi to političari uradili, mi građani moramo da ih nateramo. U suprotnom sve preporuke i analize možemo ritualno da spalimo ispred parlamenta, dok nas vlast i opozicija budu posmatrali kroz dvoglede, iz “borbenih” rovova.

 

Tekst je objavljen u Blicu.

Naslovna fotografija: Zoran Drekalović