Crta je aktivirala posmatračku misiju za vanredne izbora raspisane za 17. decembar 2023. Kao i ranijih godina, Posmatračka misija Crte pratiće celokupan izborni proces: kampanju, izborni dan kao i proces posle izbornog dana do zvaničnog proglašenja rezultata. Tim dugoročnih posmatrača, koji su raspoređeni u svim regionima zemlje, započeo je praćanje aktivnosti političkih aktera u predizbornoj…
Uzimajući u obzir celokupan izborni proces, od momenta raspisivanja izbora do proglašenja konačnih rezultata, Posmatračka misija Crte ocenjuje da je integritet izbora bio značajno ugrožen jer je ravnopravnost izbornih učesnika bila urušena u korist stranaka vlasti, birači su ostali uskraćeni za ravnomerno i objektivno informisanje o izbornoj ponudi, a sloboda izbora je bila ugrožena za određene grupe stanovništva. Sveobuhvatne promene izbornih zakona koje su, suprotno međunarodnim demokratskim standardima, sprovedene uoči raspisivanja izbora, uz napuštanje višedecenijske prakse organizovanja izbora, opteretile su izbornu administraciju i doprinele pravnoj nesigurnosti. Izbore su obeležile rasprostranjene klijentelističke prakse, pritisci i zastrašivanja, izražena medijska neravnopravnost i zloupotreba institucionalnih prednosti koje su zamaglile granicu između države i vladajuće stranke.
Na ponovljenom glasanju na parlamentarnim izborima na biračkom mestu 6 u Bujanovcu (Veliki Trnovac) glasalo je ukupno 697 od 1.089 birača sa pravom glasa odnosno 64 odsto. Na ponovljenom glasanju najviše glasova osvojila je lista Koalicija Albanaca Doline – 677 dok su po jedan glas dobile liste “Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve” i “Miloš Jovanović – Nada za Srbiju”. Preostalih 16 izbornih lista nisu osvojile nijedan glas. Nevažećih listića bilo je 18.
Izborni dan protekao je u atmosferi punoj tenzija koje su povremeno eskalirale u fizičko nasilje, čime se manifestovala nespremnost izborne administracije i nepoverenje građana u institucije. Izrazito loše organizovan i napet izborni dan bio je očekivan ishod kontinuiranog urušavanja integriteta izbornog procesa u celini, obeleženog jačanjem i usavršavanjem raznih vidova izborne korupcije i ugrožavanja biračkih prava građana.
Izlaznost, na osnovu 96 odsto obrađenog uzorka na beogradskim izborima iznosi 57.3 odsto (margina greške 0.5).
Izlaznost, na osnovu 95 odsto obrađenog uzorka na parlamentarnim i predsedničkim izborima iznosi 59,3 odsto (margina greške 1).
Do 19 sati je na parlamentarne izbore izašlo 55,1 odsto građana (margina greške 1%). Poređenja radi, izlaznost je na parlamentarnim izborima 2016. godine do 19 časova iznosila 53.1, a 2020. godine 45.5 odsto. Na nivou Beograda, izlaznost na izborima za republički parlament do 19 sati iznosi 52,2 (margina greške 0,6 odsto). To je za 4 procentna poena više nego što je bilo na beogradskim izborima u isto vreme 2018. godine .
Do 16 sati je na parlamentarne izbore izašlo 42,1 odsto građana (margina greške 1%). Poređenja radi, izlaznost na parlamentarnim izborima 2016. godine do 16 časova iznosila je 39.6 odsto, a 2020. godine 34.6 odsto. Na nivou Beograda izlaznost na izborima za republički parlament je nešto manja nego na nivou cele Srbije i iznosi 37,9 (margina greške 0,7 odsto).
Do 13 sati je na parlamentarne izbore izašlo 26,7 odsto građana (margina greške 0,7). Poređenja radi, na parlamentarnim 2016. i predsedničkim 2017. godine do 13 sati izlaznost je bila 25,1 odsto, a 2020. godine 22,9 odsto.
