Izveštaj EK o Srbiji: Reforme usporene, opredeljenost za Evropu upitna 

U novom Izveštaju Evropske komisije o Srbiji ponavljaju se određene ocene iz ranijih izveštaja, a ima i onih koje su po sadržaju i tonu nove, vezano pre svega za spoljnu politiku Srbije, ali i za rad vlade i parlamenta, izbore, pravosuđe i, generalno, vladavinu prava. 

„Dela bi trebalo da prate reči“, kaže se u vezi s posvećenošću Srbije članstvu u EU kao strateškom cilju. 

Od Srbije se očekuje da što pre uskladi spoljnu politiku s članicama i zemljama kandidatima za EU. Naglašavaju se bliske veze s Rusijom, koje dovode u pitanje stratešku opredeljenost Srbije. 

Uz ocenu da nema napretka u pregovorima Srbije i Kosova, zahteva se da se obe strane bez daljeg odlaganja posvete normalizaciji odnosa. Ukazuje se i na nesporazume u odnosima Srbije s Crnom Gorom i Hrvatskom. 

Ocenjuje se da su posle raspisivanja izbora reforme usporene, a primećeno je i da su na više od polovine visokih funkcija u institucijama kadrovi u „v. d. stanju“, čime se omogućava centralizovano odlučivanje i trgovina uticajem. 

Kaže se da je parlament konstruktivno učestvovao u međupartijskom predizbornom dijalogu i notira da u sazivu formiranom u avgustu ima više pluralizma. 

Uspelim referendumom o promeni Ustava stvoren je pravni okvir za jačanje nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, zaključuje EK, ali i tvrdi da još nije moguće uočiti smanjenje neprihvatljivog uticaja na sudije i tužioce. Izloženošću tužilaštva političkom uticaju morao bi se baviti novi Zakon o tužilaštvu. 

Zakonski okvir za borbu protiv korupcije u izbornom procesu jeste unapređen, ali se primećuje i da su neophodna dalja usklađivanja s preporukama ODIHR-a i GRECO-a. 

U vezi s aprilskim izborima, ocenjuje se da su održani u generalno mirnoj atmosferi, uz poštovanje osnovnih sloboda. Ipak, kaže se da su međunarodni posmatrači zabeležili nedostatke u pogledu uređenja biračkih mesta i prevelikih gužvi na njima, narušavanja tajnosti glasanja i prakse porodičnog glasanja. 

Zaključuje se da liste i kandidati nisu imali jednake uslove, s obzirom na neravnopravnost u pristupu medijima, pritisak na birače zaposlene u javnom sektoru, zloupotrebu javnih resursa i izrazite razlike u finansijskim ulaganjima u kampanju. 

Navodi se ocena ODIHR-a da svi učesnici izborne trke jesu bili zastupljeni u medijskom izveštavanju, ali da su mediji s nacionalnom pokrivenošću favorizovali predstavnike vlasti, te da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) uglavnom bilo pasivno u periodu kampanje. 

Ključno je, po oceni Evropske komisije, da znatno pre sledećih izbora preporuke ODIHR-a i Saveta Evrope budu u potpunosti primenjene kroz proces u koji će biti uključeni i eksperti iz civilnog sektora. 

Izvešaj donosi i činjenicu da je REM dodelio dozvole za nacionalno emitovanje televizijskim kućama koje su već imale nacionalnu pokrivenost i kojima je sam REM višestruko izricao mere zbog nepoštovanja zakonskih obaveza. 

Nema napretka u polju slobode izražavanja, a zahteva se poboljšanje bezbednosti novinara i njihove zaštite od etiketiranja koje praktikuju visoki zvaničnici. Ukazuje se na tolerisanje govora mržnje i diskriminišućeg jezika. 

Poruka je i da je neophodno hitno delovanje protiv širenja dezinformacija i antievropskih narativa pod stranim uticajima, pre svega u kontekstu ruske invazije na Ukrajinu. Navodi se da ruski državni mediji, koji su pod sankcijama EU, deluju u Srbiji, vršeći informativnu manipulaciju koja se širi i na region. 

Neophodni su dodatni napori na unapređivanju novinarskih standarda, širenju medijske pismenosti i kritičkog odnosa prema tabloidnom novinarstvu. 

U vezi sa stanjem ljudskih prava, navodi se da su usvojene nove strategije i akcioni planovi za borbu protiv diskriminacije Roma i za unapređenje rodne ravnopravnosti. Primećeno je da je vlast slala kontradiktorne poruke u vezi s nedavno održanim Euro Pride-om, kao i da nije omogućena šetnja planiranom rutom.