Prema zvaničnim podacima, Srbija trenutno ima oko 30 odsto površine pod šumom, a plan je da do 2050. godine taj procenat bude povećan na oko 42 odsto. To su zvanični podaci i planovi Republike Srbije. Međutim, sudeći prema sve glasnijim ekološkim udruženjima i fotografijama velikog broja posečenih stabala koje se pojavljuju na društvenim mrežama, malo ko bi rekao da će ovaj plan biti i ostvaren.
Da je upravo motivisanje ljudi najveća prepreka za građanski aktivizam, čućete i od najvećeg broja onih koji se svakodnevno bore da nešto promene, bilo da se radi o onima koji žele da sačuvaju zelenilo u svom naselju, bilo da se radi o onima koji se bore da sačuvaju reke ili se protive otvaranju rudnika koji bi mogao zauvek da uništi prirodu koja nas okružuje.
„Nedostaje nam solidarnost. U suštini, to je najvažniji deo građanskog aktivizma. Svi će se pobuniti kad se seče drvo ispred njihove kuće, ali puno manje njih ako je to drvo tri ulaza dalje“, kaže u razgovoru za Crtu Igor Jezdimirović iz novosadskog udruženja Inženjeri zaštite životne sredine.
