Građani o Kosovu, Rusiji, EU: Zbunjeni na potezu od srca do novčanika
Građani Srbije nemaju ideju o tome šta bi moglo da bude idealno rešenje za problem Kosova i realan ishod pregovora – govore rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je Crta sprovela krajem februara i početkom marta. Srcem su okrenuti ka Rusiji, novčanikom ka Zapadu, što znači da u javnom mnjenju nema većih promena u percepciji spoljnopolitičkih odnosa Srbije i kosovskog pitanja.
EVROPSKA UNIJA ILI RUSIJA
Građani su rastrzani u vezi sa strateškim pravcem Srbije. Stav 44 odsto ispitanika je da bi Srbija trebalo više da se okrene ka Zapadu, a 43 odsto ih je za jaču vezanost s Rusijom. Ipak, politika sedenja na više stolica čini se najprihvatljivijom za većinu građana, među kojima ima tek 18 odsto onih koji misle da bi Srbija trebalo u potpunosti da se opredeli za jednu ili drugu stranu.
Rusija se percipira kao najvažniji politički (34 odsto) i bezbednosni (42 odsto) partner. Nasuprot tome, Evropska unija se percipira kao najvažniji ekonomski partner (44 odsto).
Stavovi su oštro podeljeni i u vezi s referendumom o ulasku u EU. Za učlanjenje bi glasalo 44, a protiv 42 odsto građana. Prepreku široj podršci učlanjenju Srbije u EU može predstavljati razočaranost dela građana trajanjem procesa EU integracija – skoro polovina građana (43 odsto) sada misli da Srbija nikada neće postati članica EU.
STAVOVI O KOSOVU
Većina građana nema dovoljno informacija i ne zna kako bi se problem Kosova mogao rešiti.
Na pitanje šta bi bilo idealno rešenje za Kosovo, 38 odsto građana nema odgovor. Isti je procenat onih koji ne znaju šta bi mogao da bude realan ishod aktuelnih pregovora Beograda i Prištine.
Dok trećina građana (34 odsto) smatra da bi idealno bilo da Kosovo ostane u okviru Srbije, s većim ili manjim stepenom autonomije, svaka peta osoba (20 odsto) smatra da bi najbolje rešenje bilo priznavanje kosovske nezavisnosti (8 odsto), podela teritorije (7 odsto) ili prihvatanje francusko-nemačkog predloga (5 odsto).
S druge strane, 35 odsto građana, kao rešenje koje nije nužno idealno ali je realno, vidi priznavanje Kosova (22 odsto), podelu teritorije (4 odsto), prihvatanje francusko-nemačkog plana (9 odsto), dok 14 odsto građana smatra da je Kosovo kao deo Srbije realna solucija.
Skoro trećina građana (30 odsto) otvoreno kaže da ne zna šta francusko-nemački plan podrazumeva, a samo 7 odsto njih smatra da je to korak ka finalnom sporazumu Beograda i Prištine. Kada se sadržaj predloga pojasni građanima, većina ga ne smatra prihvatljivim. Samo 26 odsto građana bi prihvatilo plan, a 20 odsto njih kaže da bi prihvatili nezavisnost Kosova u zamenu za obezbeđivanje boljeg položaja Srba. Građani koji trenutni predlog smatraju prihvatljivim, većinski vide priznavanje Kosova, podelu teritorije ili prihvatanje francusko-nemačkog plana kao realno, a nešto ređe i kao i idealno rešenje pitanja Kosova.
METODOLOGIJA
Istraživanje je sprovedeno telefonski (CATI – kompjuterski podržano telefonsko anketiranje), na reprezentativnom uzorku (1011 ispitanika) punoletnih građana Republike Srbije (bez Kosova), u periodu od 25. februara do 3. marta 2023. Prosečno trajanje upitnika bilo je 16 minuta.
Prezentacija kompletnog istraživanja nalazi se ovde.
