Organizacija Crta pokrenula je akciju “Hoću Poverenika, a ne poslušnika!”, kako bi skrenula pažnju da proces izbora Poverenika treba biti pokrenut i da je pri izboru neophodno poštovati kriterijume transparentnosti, otvorenosti i integriteta, da građani budu informisani o tome ko su potencijalni kandidati za Poverenika, kako bi nov Poverenik nastavio da obavlja svoju funkciju kao nezavisno i stručno lice.

Putem sajta srbijadoinformacija.rs, svi zainteresovani građani i građanke imaju mogućnost da pošalju pismo Skupštini sa predloženim kriterijumima koje je sastavilo više od 80 organizacija civilnog društva,  putem alata koji im je dostupan ovde.

Mandat Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti istekao je u decembru 2018. godine, a proces za izbor novog Poverenika još uvek nije pokrenut. Imajući u vidu značaj Poverenika kao nezavisne institucije, široko postavljene uslove koje propisuju Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, predlažu se kriterijumi koje bi Odbor trebalo da primeni prilikom izbora kandidata za novog Poverenika. Poziva se Odbor da razmotri predložene kriterijume, primeni ih prilikom izbora kandidata za novog Poverenika i omogući javnosti da bude adekvatno informisana i uključena u ovaj proces.

Organizacije civilnog društva su u nekoliko navrata upućivale zahteve nadležnom skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje da odgovori da li je pokrenut postupak izbora Poverenika, ko su mogući kandidati, kao i da javno objavi biografije kandidata.

Ti odgovori predstavljaju minimum transparentnosti svakog izbornog procesa, dok su standardi otvorenosti i inkluzivnosti postupka za izbor Poverenika daleko viši u svim evropskim zemljama.

Organizacije su čak uputile i inicijativu za hitno otvaranje postupka, kao i kriterijume za izbor i sprovođenje procesa koji osigurava da građani Srbije dobiju nezavisnog i stručnog Poverenika. Oba predloga nadležni odbor nije razmatrao, a u međuvremenu je istekao mandat Rodoljubu Šabiću.

Istinomer  organizuje Istinomer forum „Novosađani, čije su vaše javne površine?“ u utorak u Radio Caffe-u Novom Sadu (Svetozara Miletića 45). 

 

 

Pitanja o kojima će se diskutovati na forumu:

 

 

Na Istinomer forumu će govoriti:

 

 

Moderatorka: Marina Fratucan, novinarka

 

Uz medijsku neravnopravnost, zloupotrebu javnih resursa, nerad nezavisnih institucija i nipodaštavanje postojećih zakona, ekstremno zabrinjavaju sada već otvoreni pritisci na birače, na posmatrače i na članove biračkih odbora. Rastući broj incidenata koji se dešavaju na dan glasanja, a koje posmatračka misija Crte beleži, doprinose sveukupnoj tmurnoj slici stanja, ocenjuje za Danas Vukosava Crnjanski, direktorka Crte, odgovarajući na pitanje da li zaista postoji mogućnost da se oni dovedu u red, uoči redovnih izbora sledeće godine, ako se imaju u vidu mehanizmi vladanja aktuelne garniture.

 

 

Crnjanski napominje da bi izborni proces trebalo resetovati, odnosno sve aktere dovesti za sto i otvoriti dijalog o izbornim uslovima.

 

– Uvek postoji mogućnost da se dobar deo problema reši čak i u kratkom roku, ali za to je potrebna pre svega politička volja, a zatim i ozbiljan rad na sprovođenju reformi. Dokle god predstavnici vlasti na kritike o izbornom procesu odgovaraju da je u Srbiji „sve čisto kao suza“, da je „birački spisak ažurniji nego ikada“, da su sporne zakone „usvojile prethodne vlasti“, jasno je da politička volja za izbornu reformu ne postoji. Posledice takvog ponašanja po demokratiju i demokratske procese su više nego ozbiljne. Jedna od njih je porast nepoverenja građana u izborni proces. Svoje lidere će, pod prinudom nepoverenja u sistem, građani tražiti kroz vaninstitucionalne kanale, a to je nešto što treba ozbiljno da brine sve političke aktere koji se zalažu za demokratiju i vladavinu prava u Srbiji – smatra direktorka Crte.

 

 

Komentarišući zahteve opozicionih stranaka u vezi sa uslovima za održavanje fer izbora, Crnjanski kaže da su „mnogi od nas živeli u pogrešnom uverenju da su izbori demokratska lekcija koju smo kao društvo savladali nakon 2000“.

 

– Čitajući Sporazum s narodom u delu izbornih uslova stiče se utisak da je reč o sporadičnom gašenju požara, a ne o sistemskom bavljenju nedostacima izbornog procesa. Donekle može da se razume zašto su u prvom planu samo stvari koje neposredno odgovaraju interesima političkih aktera. Ti zahtevi nisu neispravni ili nebitni, ali oni ne mogu samostalno dovesti do poboljšanja uslova za fer i slobodne izbore. Bez uspostavljanja novih i primene postojećih mehanizama kojima bi se sankcionisala korupcija u izbornom procesu, zloupotreba javnih resursa i sprečila funkcionerska kampanja, vratilo poverenje u birački spisak, bez aktivne Agencije za borbu protiv korupcije, Regulatornog tela za elektronske medije i tužilaštva, RIK-a i Ministarstva za državnu upravu, svi drugi zahtevi koji se odnose na period pre izbornog dana, kao i na sam izborni dan, deluju kao pucanj u prazno – kategorički odgovara sagovornica našeg lista.

 

 

Ona dodaje da Ugovor sa narodom ne nudi odgovore na sva ova pitanja, ali ga treba posmatrati kao dobru polaznu osnovu za dijalog u kojem treba uvažiti mišljenje civilnog društva, stručne i akademske javnosti.

 

 

Direktorka Crte se osvrnula i na ocene koje dolaze od „levog bloka“ aktuelnih protesta, da „u bedi i siromaštvu nema fer izbora“, odgovarajući na pitanja o tome imaju li smisla njihovi navodi da zbog socijalnih iznudica, ljudi ne mogu da biraju slobodno, pošto se siromaštvo i egzistencijalna ugroženost ogromnog broja ljudi koristi kao sredstvo pritiska prilikom glasanja, zbog čega rezultati izbora ne odražavaju slobodnu volju ljudi.

 

– Slobodan pojedinac i slobodno društvo su preduslov za stvaranje blagostanja i stav da u bedi nema slobodnih izbora je zamena teze i neodgovoran odnos i prema izbornom procesu i prema ozbiljnom problemu siromaštva u Srbiji. Da je iko ikada, iz bilo koje od desetina stranaka, odgovarao samo za falsifikovanje potpisa građana prilikom predaja lista za izbore, ne bismo imali situaciju, kao 2016, da na izborima učestvuje lista sa preko 900 falsifikovanih potpisa. Da je iko ikada snosio posledice za korupciju nad socijalno ugroženim grupama u predizbornom procesu, sigurna sam da bi se danas mnogi utrkivali sa programima za osnaživanje tih grupa i osvajali njihovo poverenje jačinom argumenata i politikama, a ne dubinom (javnog) džepa za mito. Demokratske institucije koje sprovode zakone i dosledno štite prava građana trebalo bi da budu garant smanjenja prostora za manipulaciju siromašnima. Sloboda je preduslov da biramo u kakvom društvu želimo da živimo, ona nije i ne sme biti stvar političkog kompromisa ili političke volje.

 

 

Intervju izasao u danas.rs

Organizacija Crta podnela je krivične prijave protiv odgovornih lica u 11 javnih organa i preduzeća iz Novog Sada, Pančeva, Vrbasa, Vršca, Šida i Ivanjice čija su vozila bila prisutna u Lučanima tokom lokalnih izbora održanih 16. decembra 2018. godine. Prijave nadležnim tužilaštvima su poslate u vezi sa krivičnim delom zloupotrebe položaja odgovornog lica na osnovu čl. 227. Krivičnog zakonika.

Reč je o javnim organima i preduzećima Toplana Novi Sad, JKP Lisje, Grad Novi Sad, JKP Čistoća Novi Sad, JP Gradsko saobraćajno Novi Sad, Gradska uprava grada Pančeva, JKP Drugi oktobar Vršac, Poljoprivredna stručna služba Vrbas, Opštinska uprava opštine Šid, Sportski savez opštine Šid, JKP Ivanjica. Kako nije izgledno da delatnost ovih preduzeća, tj. njihovih vozila podrazumeva prisustvo na izbornom danu u Lučanima, postoji osnovana sumnja da su odgovorna lica zloupotrebila javne resurse i nanela imovinsku štetu preduzeću u nepoznatom iznosu.

Crta posmatračka misija je lokalne izbore za odbornike u opštini Lučani posmatrala na svih 43 biračkih mesta. Mobilni timovi Crte su pratili atmosferu i dešavanja van biračkih mesta, u toku izbornog dana su primetili više od 200 automobila sa registarskim tablicama koje nisu iz Lučana, kao i vozila bez registarskih tablica. Vozila su kružila po Dragačevu, zadržavala se u blizini skoro svih biračkih mesta, a neidentifikovane osobe iz vozila komunicirale su sa biračima i članovima biračkih odbora.

PREPORUKE CRTE ZA SPREČAVANJE ZLOUPOTREBE JAVNIH RESURSA U KAMPANJI

1. Bliže odrediti pojam javnih resursa i predvideti adekvatne sankcije u slučajevima njihove zloupotrebe u kampanji u Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije.

2. Dopunom Zakona o javnim preduzećima uvesti sankcije za zloupotrebu imovine, imena i aktivnosti javnih preduzeća u političke svrhe koja bi se odnosila i na političke subjekte i na odgovorna lica u javnim preduzećima.

3. Zabraniti dopunom Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije vanrednu dodelu budžetskih i drugih javnih sredstava tokom trajanja izborne kampanje, kao i 30 dana pre i posle kampanje. 4. Izmenama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije zabraniti učestvovanje svih državnih funkcionera u aktivnostima koje mogu biti zloupotrebljene u predizborne svrhe.

Regulatorno telo za elektronske medije je u zvaničnom odgovoru građanima koji su uputili prijavu povodom emitovanja promotivnog spota Srpske napredne stranke objavilo 189 imejl adresa podnosilaca prijava. Na ovaj način lični podaci, vidljivi iz mnogih adresa, postali su dostupni bez pristanka osobe na koju se oni odnose.

Crta je podnela prijavu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kako bi sproveo nadzor nad REM i utvrdio da li su na ovaj način povređene odredbe zakona kojima se uređuje obrada podataka o ličnosti.

Na adresu REM pristiglo je više od 900 prijava u okviru akcije #ProbudiREM koju je Crta pokrenula povodom emitovanja promotivnog spota SNS van predizborne kampanje u okviru informativnog programa na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. REM je doneo odluku da je emitovanje spota u skladu sa zakonom i odbacio sve prijave kao neosnovane. Crta je uputila apel Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine da preispita kvalitet rada REM zbog donete odluke, ali na sednici održanoj 13. februara Odbor nije razmatrao dopis Crte.

Organizacija Crta uputila je apel narodnim poslanicima i članovima nadležnog skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, za zakazivanje sednice kako bi se razmotrio rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM), povodom odluke REM da je emitovanje promotivnog političkog sadržaja u informativnom programu u skladu sa zakonom.

Savet Regulatora je na sednici  6. februara 2019. godine doneo odluku čime je odbacio, kao neosnovane, prijave koje je uputilo više od 750 građana da su pružaoci medijske usluge TV Prva i TV Hepi emitovali promotivni spot koji sadrži eksplicitni politički sadržaj, političke poruke i ima politički uticaj na gledaoce – što je direktno suprotno članu 47. stav 1 tačka 5. Zakona o elektronskim medijima, kao i članovima 12. i 14. Zakona o oglašavanju koji zabranjuju prikriveno i uporedno oglašavanje.

U dopisu se apeluje da članovi Odbora za kulturu i informisanje Narodne Skupštine Republike Srbije sazovu sednicu kako bi preispitali kvalitet rada REM u odnosu na ostvarivanje njegove zakonom definisane uloge i funkcije, a “…u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija, u skladu sa odredbama ovog zakona, na način primeren demokratskom društvu” (član 5, stav 1 Zakona o elektronskim medijima).

Imajući u vidu da je obaveza REM da štiti građane od neravnopravnog i neistinitog informisanja, što se ovakvim odlučivanjem ne radi, Crta se obraća NSRS i nadležnom Odboru da razmotri postupanje Regulatora povodom ove odluke, jer ona ozbiljno ugrožava javni interes.

 

Otvoreno pismo možete pogledati ovde. 

 

Na adresu Regulatornog tela za elektronske medije za manje od 24 sata pristiglo je više od 650 prijava povodom emitovanja promotivnog spota Srpske napredne stranke na televizijama sa nacionalnom frekvencijom van predizborne kampanje.

Organizacija Crta je 5. februara pokrenula akciju pod nazivom #ProbudiREM kojom je pozvala sve zainteresovane građane da preko onlajn formulara upute prijavu REM povodom emitovanja spota SNS sa političkim sadržajem na TV Prva 3. februara u 10:18 časova i na TV Happy 4. februara u 21:50 časova.

„Cilj akcije je da se REM zvanično izjasni da li je emitovanjem ovog političkog spota prekršen zakon. Zakon kaže da su mediji dužni da obezbede slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje građana, a naročito da kroz vesti i program istinito i objektivno predstavljaju činjenice i događaje i da podstiču slobodno formiranje mišljenja. Kada se to ne dešava, REM ima odgovornost da reaguje kako bi zaštitio javni interes“, izjavio je programski direktor Crte Raša Nedeljkov.

Pružalac medijske usluge je u terminu navedenom u prijavi emitovao promotivni spot SNS koji sadrži eksplicitni politički sadržaj, političke poruke i ima politički uticaj na gledaoce (stavlja direktno u vezu lidere opozicije Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, kao i građanske proteste koji se održavaju širom Srbije, sa tajkunima, odnosno kriminalom). Zakon o elektronskim medijima, sa druge strane, direktno zabranjuje u čl. 47 stav 1 tačka 5 bilo kakvo političko oglašavanje van predizborne kampanje: „…poštuje zabranu političkog oglašavanja van predizborne kampanje, a u toku predizborne kampanje da registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbedi zastupljenost bez diskriminacije”. Dodatno, Zakon o oglašavanju zabranjuje prikriveno i obmanjujuće oglašavanje, kao i uporedno oglašavanje, odnosno omalovažavanje aktera u oglasnoj poruci.

Emitovanje spota na televizijama sa nacionalnom frekvencijom je pokrenulo javnu polemiku predstavnika vlasti i opozicije, u koju se uključila i jedna članica Saveta REM, ali se ova institucija još uvek nije zvanično oglasila.

Freedom House kao svetska nezavisna organizacija, za 2018.godinu objavila je da je status Srbije iz slobodne promenjen u zemlju sa ograničenom slobodom.  Svedoci smo prilično značajne i brze centralizacije moći u rukama jedne grane vlasti, tj. izvršne vlasti, kao i zatvaranja institucija pred javnim interesom. Institucije u Srbiji i mehanizmi koji su osmišljeni kako bi štitili građane i javni interes, u stvari služe nekim drugim uticajima“, izjavio je Raša Nedeljkov programski direktor Centra za istraživanje, odgovornost i transparentnost (CRTA) i otvorio drugi dan međunarodne konferencije „Civilno društvo za odgovornu vlast“ u Beogradu.

Predsednik Upravnog odbora Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobodu Filipe Markeš rekao je da demokratija prolazi kroz krizu i da je pitanje koju reformu primeniti kako bi ona postala bolja. „Sudska vlast je najranjivija od sve tri grane vlasti i  treba je štiti, jer bez nezavisnog sudstva koje će štiti pojedinačna prava građana demokratija nije moguća”, istakao je Markeš.

Govorilo se i o problematičnoj medijskoj situaciji u Srbiji, gde mediji sve češće predstavljaju odskočne daske za lične interese nosilaca moći.  „Mediji su napustili svoju publiku, a to su građani i građanke Srbije. Zato su građani izgubili poverenje i oslonac, što rezultira činjenicom da ne osećaju potrebu da brane medije. Nekadašnju značajnu ulogu medija kao četvrtog stuba demokratije, već dugi niz godina zamenila je uloga prvog stuba vlasti ”, izjavila je Danica Vučenić.

„Srbija mora postati svesna da jedino ako građani pokažu volju i interesovanje da promene institucije i obezbede vladavinu prava to će biti i ostvareno, jer država postoji zbog građana, a ne građani zbog države”, naglasio je Florian Biber, koordinator Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) i profesor u Centru za studije Jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu.

Posebna pažnja bila je usmerena na izmenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. „Pristup informacijama od javnog značaja u Srbiji nije bio loš, ali bolje je zadržati stari zakon u toj oblasti nego usvajati nova rešenja koja nisu u skladu sa demokratskim vrednostima, jer predviđaju da privredna društva koja se finansiraju iz budžeta ne moraju da dostavljaju tražene podatke”, ocenio je Primož Vehar viši savetnik SIGMA iz Slovenije.

Konferencija je zatvorena panelom u okviru koga su učesnici predstavili svoje zaključke do kojih su došli kroz radne grupe, pokrivajući pet različitih tema značajnih za razvoj demokratije: kontrolna i zakonodavna uloga Parlamenta, uloga i uticaj nezavisnih institucija, proces ustavnih promena, slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštita javnog interesa i medijski pluralizam.

Novak Pešić programski koordinator Crte je istakao da građani više nemaju pristup parlamentu kroz mehanizme koji su ranije postojali i da je  potrebno stvoriti jače veze među poslanicima i građanima, kao i povratiti međusobno poverenje. Takođe, viša savetnica za analizu javnih politika A11 inicijative za ekonomska i socijalna prava Milica Marinković, dodala je da je potrebna bolja saradnja i povezanost institucija i građana,  kao i veća transparentnost kada je u pitanju unutrašnji rad institucija.

Zamenica predsednika Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja Vida Petrović Škero je naglasila da je apsolutno neophodna šira promena ustava, jer ako se samo deo ustava menja, to ne donosi sklad. Zlata Đorđević kao projektna koordinatorka Transparentnosti Srbija je dodala da bi Poverenik u svojstvu nezavisne i odgovorne institucije, trebalo da ima i inspekcijska ovlašćenja, kao i ovlašćenje da  pokreće prekršaje, sankcije i kazne.

Panel je završen osvrtom na medijsku scenu u okviru koga je izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije Ivana Stevanović, izjavila da spona između građana i javnih medijskih servisa nije funkcionalna u ovom trenutku, a da je neophodno definisanje medijskog pluralizma u smislu medijskog sadržaja koji nije dovoljno utemeljen u zakonu.

Međunarodna konferencija je okupila preko stotinu domaćih i regionalnih stručnjaka. Na skupu su predstavljeni i nalazi pet istraživanja u različitim oblastima. Konferencija je deo projekta koji CRTA sprovodi zajedno sa Transparentnost SrbijaCentrom za pravosudna istraživanjaFondacijom Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, uz podršku Britanske Ambasade u Beogradu.

 

Celokupni snimak prvog panela možete pogledati ovde.

 

„Demokratiju treba shvatiti kao kretanje, kao jedan proces, a ne kao monolit. Svi koji pokušavaju da se približe idealu demokratskog sistema zapadaju u frustraciju, jer smatraju da je neće dostići kao takvu. Do jake i stabilne demokratije ima mnogo stepenica i koraka, jer demokratija je napredak“, izjavio je Dušan Reljić šef briselske kancelarije  iz Nemačkog instituta za međunarodnu saradnju i bezbednost i time otvorio konferenciju „Civilno društvo za odgovornu vlast“.

Prvi dan konferencije započet je panelom „Demokratija: jedina igra u gradu?“, u okviru koga su se govornici Marika Đolai – konsultatkinja za međunarodni razvoj i politička analitičarka za Zapadni Balkan i Evroaziju, Srđan Cvijić – viši analitičar javnih politika Instituta za evropske politike Fondacije za otvoreno društvo, Jovana Marović – izvršna direktorka Politikon mreže i Dušan Reljić – šef briselske kancelarije Nemački institut za međunarodnu saradnju i bezbednost, složili da je opalo poverenje u organizacije civilnog društva, da je potrebno da se radi direktno sa građanima, kao i da do 2025. godine institucije treba da budu nezavisne, a mediji slobodni, pri čemu fokus treba pomeriti sa donošenja na sprovođenja zakona.

„Ideja ovog okupljanja je da nakon širokog kruga konsultacija, dođemo do okvira koji može poslužiti da shvatimo kakvo demokratsko društvo želimo i to u perspektivi za 2025.godinu. Zato ćemo govoriti o receptu za demokratiju, o kreiranju dijaloga i pokušati da pokrenemo što više tema koje se tiču razvoja demokratskog društva. Takođe, u okviru ove inicijative, analizirali smo stanje demokratije kroz pet oblasti, što je dodatno doprinelo razumevanju problema i izazova sa kojima se demokratija danas suočava“, izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka Crte.

Konferencija je deo inicijative, koju CRTA sprovodi zajedno sa četiri partnerske organizacije –  Transparentnost Srbija, Centrom za pravosudna istraživanja, Fondacijom Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, uz podršku Britanske Ambasade u Beogradu.

Glavne teme diskusija tokom dvodnevne konferencije su savremeni izazovi koji utiču na smanjenje kvaliteta demokratije – poput narušavanja nezavisnosti pravosuđa, opadanja kvaliteta rada parlamenta, pogoršanja položaja nezavisnih organa, kršenja slobode medija i ograničavanja prava na informacije od javnog značaja.

Cilj konferencije je da pokrene dijalog u vezi sa aktuelnim stanjem demokratije u Srbiji, regionu i Evropi, sa namerom da se razviju preporuke za prevazilaženje postojećih problema. Skup okuplja predstavnike civilnog društva, akademske zajednice, eksperte iz oblasti javnih politika, sudije, novinare, predstavnike  javnih institucija i međunarodne zajednice koji su spremni da aktivno zagovaraju demokratsku i odgovornu javnu vlast.

U okviru drugog panela „Stanje demokratije u Srbiji“,  Tara Tepavac ispred Crte, Danilo Ćurčić – programski koordinator A11 Inicijative za ekonomska i socijalna prava, Vida Petrović Škero – zamenica predsednika Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja, Nemanja Nenadić – programski direktor Transparentnosti Srbija i Rade Đurić ispred Slavko Ćuruvija fondacije, predstavili su najveće neregularnosti koje utiču na razvoj i jačanje demokratskog sistema u Srbiji.

Ukazano je na to da je republički parlament u potpunosti u rukama izvršne vlasti, da je donošenje zakona po hitnoj proceduri postala ustaljena praksa, kao i da se primećuje znatan izostanak debate, javnog slušanja a i podnošenje brojnih amandmana na zakone i u postavljanju poslaničkih pitanja.

Zatim, istaknuto je da u pisanju amandmana na Ustav u oblasti pravosuđa, „prvi put u istoriji Srbije“ nisu učestvovali eksperti, da se zapravo ne zna ko ih je pisao, osim da je to urađeno u Ministarstvu pravosuđa.

Takođe, Parlament nije zainteresovan za saradnju sa nezavisnim institucijama i od 2014. ne razmatra njihove izveštaje o radu, niti prihvata njihove predloge zakona.

Aktuelna tema oko izbora Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je još jednom pokazala svoj značaj, jer je istaknuto da su određene izmene Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja vrlo sporne, jer tim izmenama Povereniku prestaje mogućnost da državnim organima izriče novčane kazne zbog nepoštovanja rešenja te institucije.

Zaključak ovih analiza završen je celokupnim pregledom medijske sfere u Srbiji u kojoj izostaje ozbiljan nadzor kontrole rada medija i obezbeđivanja medijskog pluralizma od strane Ministarstva kulture, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i REM-a.

Treći panel je okupio već pomenute stručnjake koji su zajedno sa Ivanom Jovanovićem – šef deska u Blicu, izneli svoje zaključke i neophodne mere koje bi trebalo preduzeti kako bi se ostvarili zamišljeni ciljevi u kreiranju demokratskog društva.

Zaključci prvog dana biće detaljnije razmatrani u okviru pet radnih grupa tokom drugog dana konferencije, sa ciljem da  se različiti predlozi i perspektive uključe u finalni izveštaj sa konferencije o stanju demokratije.

Centar za istraživanje, odgovornost i transparentnost (CRTA) organizuje konferenciju “Civilno društvo za odgovornu vlast”, koja se održava 4. i 5. februara 2019. godine u Hotelu Metropol u Beogradu. Konferencija je deo projekta koji CRTA sprovodi zajedno sa četiri partnerske organizacije, Transparentnost Srbija, Centrom za pravosudna istraživanja, Fondacijom Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, uz podršku Britanske Ambasade u Beogradu.

 

Održavanjem konferencije želi se podstaći otvoren,  participativan  i  na  činjenicama  zasnovan  dijalog  o  javnim politikama koje se tiču tema od ključnog značaja za procese demokratizacije i evropeizacije. Poseban fokus biće usmeren ka identifikovanju stanja demokratije u Srbiji, faktora koji utiču na opadanje njenog kvaliteta, kao i iskustvima iz uporedne prakse, kako bi se podstakao razvoj novih narativa o demokratiji.

 

Savremeni  izazovi  koji  doprinose  smanjenju  kvaliteta  demokratije  u  Srbiji  –  poput  narušavanja  nezavisnosti pravosuđa  putem  ustavnih  promena,  opadanja  kvaliteta  rada  parlamenta,  pogoršanja  položaja  nezavisnih  organa, kršenja slobode medija i prava na  informacije od javnog značaja – biće glavne teme diskusije. Vodeći se nalazima istraživanja  sprovedenih  u  okviru  ovog  projekta,  želimo  da  pokrenemo  dijalog  u  vezi  sa  aktuelnim  stanjem  sa namerom da razvijemo preporuke za prevazilaženje problema u ovim oblastima.

 

Ko brani demokratiju? Kako  je možemo odbraniti,  i šta  preporučiti institucijama i kreatorima javnih politika? Cilj  ove konferencije jeste da okupi različite aktere u potrazi za ovim ne tako jednostavnim odgovorima, uključujući predstavnike civilnog društva i akademske zajednice, sudije, novinare, eksperte iz oblasti javnih politika, predstavnike javnih institucija i međunarodne  zajednice  kako  iz  Srbije,  tako  i širom  Evrope,  koji  su  spremni da  aktivno  zagovaraju demokratsku  i odgovornu javnu vlast.

 

Konferencija  će  biti  podeljena  u  dva  dela,  sa  prvim  delom  koji  će  prvog  dana  uključiti  učesnike  u  dijalog  o  stanju demokratije, identifikovati ključne probleme i ponuditi moguće pristupe za podršku odgovornoj vlasti. Zaključci sa prvog dana biće  detaljnije razmatrani  u okviru  pet radnih grupa tokom drugog  dana konferencije, sa ciljem da  se različiti predlozi i perspektive uključe u finalni izveštaj sa konferencije o stanju demokratije.