„Jedino zajedničkim dijalogom koji će nam pomoći pri definisanju želja i pravca u kome želimo da napredujemo, možemo dostići vladavinu prava u kojoj će se prava građana poštovati, a zakoni sprovoditi“, zaključak je panel diskusije „Rasprava o vladavini (bez) prava“ koju su organizovale Crta i Politikon Mreža.

Učesnici diskusije Vukosava Crnjanski direktorka Crte, Jovana Marović izvršna direktorka Politikon Mreže iz Podgorice, Gazela Pudar Draško naučna saradnica sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i Ivan Stefanovski ekspert za izbore, složili su se da su građani u većoj meri očekuju da Evropska unija reši sve probleme država u kojima žive, jer nisu svesni svojih prava.  Zapravo se rešenje nalazi u okupljanju građana koji će svoju moć iskoristiti za borbu kako bi živeli demokratske vrednosti.

„Glavni neprijatelj vladavine prava je neznanje na svim nivoima. Neznanje u pogledu organizacija civilnog društva, međunarodnih institucija, političkih partija, organa javne vlasti… Mi zapravo nikada nismo živeli u demokratskom društvu i ne znamo ni kako to izgleda. Neophodno je zajedničko razumevanje o ulozi svih nas u jednom demokratskom društvu, kako bismo internim dijalogom shvatili šta želimo i kuda idemo“, istakla je Vukosava Crnjanski.

Takođe, Crnjanski je naglasila da postoji i nivo razočaranosti građana i građanki, jer sve što im je bilo obećano prethodnih godina, nije ispunjeno i to ne smemo da zanemarimo, jer je i to prepreka u postizanju pune vladavine prava.

„Krive su i političke partije koje ne uspevaju da vrše svoju funkciju kako bi ubedile građane da ono što se nudi nije dovoljno. Apatija već dugi niz godina postoji među građanima i nijedan vid otpora nije učinkovit, jer građani i građanke ne veruju u institucije vlasti . Zato u skladu sa tim i ne podnose prigovore na rad institucija. Pogotovo je ustaljeno mišljenje, da bez obzira što je korupcija jedan od najznačajnijih problema sa kojima se borimo, potpuno je opravdano dati uslugu za uslugu“, rekla je Jovana Marović.

Marović je istakla da ako postoje uslovi za pridruživanje Evropskoj Uniji koji su definisani na nacionalnom nivou i ispunjeni, onda država treba da bude nagrađena. Dodaje, da za razliku od ovakvog procesa imamo sliku Crne Gore koja već 11 godina pregovara i situacija se ne menja.

 „Ako uzmemo sve parametre kada govorimo o vladavini prava,  mi se često rangiramo na različitim nivoima.  Naša društva su prošla period tranzcije, tj.još uvek su na nekom nivou tranzicije i trenutno se nalazimo u specifičnom periodu. Sa vladavinom prava dolazi i dostojanstvo, koje trenutno ne posedujemo. Mi nismo stekli kulturu poštovanja procedura i zbog toga je nemoguće uspostaviti vladavinu prava. Nama nedostaje političke hrabrosti da bi se promene desile i napravili određeni rezovi“, izjavila je Gazela Pudar Draško.

Draško je dodala da zapravo živimo u državi koja je zarobljena državom, jer onima koji su na poziciji moći odgovara trenutna situacija, ali da moramo biti svesni da ti koji su najmoćniji nikada i nisu pokretači promena, već su to aktivni građani koji uočavaju probleme i traže rešenja.

„Sve države u regionu se suočavaju sa sličnim problemima na svom demokratskom putu, uočavamo poljuljan integritet i moralne vrednosti. Vidimo da je u poslednjih 10 godina osnovano mnogo pokreta koje su građani organizovali, međutim nestali su iz mnogobrojnih razloga. To znači da nemamo kanale putem kojih bismo ostvarivali svoja prava, a nedostatak znanja kreira nedostatak tolerancije. Sve vreme pričamo o promenama, a da bi nastale promene neophodno nam je znanje, odnosno šira slika trenutnog stanja, kao i dosta finansijskih sredstava“, izjavio je Ivan Stefanovski.

Stefanovski je zaključio da kada je reč o Evropskoj uniji, građani zapravo ne razumeju šta ova zajednica predstavlja, što znači da je komunikaciju potrebno poboljšati odnosno drugačije definisati, kao i da je sve vreme prisutan strah država da li će podbaciti ili uspeti u domaćem zadatku koji im EU nametne. 

 

 

Milijana se pridružila redakciji u novembru 2019. godine. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka. Skoro šest godina provela je u dnevnoj štampi, prešavši put od gradske rubrike i lokalnih priča do izveštavanja sa najzanimljivijih suđenja. Piše i pisaće, s iskustvom da se kvalitetne rečenice, kao i odluke, oslanjaju jedna na drugu. U slobodno vreme radi isto što i na poslu – čita, sumnja i mudruje.

Nemanja je diplomirao na Fakultetu organizacionih nauka. U organizaciji CRTA je učestvovao na različitim projektima: „Otvoreni parlament“, „Istinomer – debate“, „Građani na straži“. Pridružio se timu CRTE 2019.godine u ulozi Koordinatora kancelarije. Voli muziku, filmove, zdravu ishranu i treninge.

Pre svega timski igrač, uvek spreman za dogovor i saradnju. Ne veruje u postojanje prepreka koje se ne mogu preskočiti, kao što ne veruje u vrh koji se ne može osvojiti. Pouzdan, lojalan, otvoren, bez predrasuda. Aktivista, ne veruje u povlačenje. Sanja društvo koje izgleda potpuno drugačije u odnosu na ovo danas. Obožava da putuje po Srbiji, da priča sa raznim ljudima i od njih direktno čuje ono što ga zanima i što može pomoći. Diplomirani ekonomista.

Organizacija CRTA i Politikon Mreža iz Podgorice, organizuju panel diskusiju “Rasprava o vladavini (bez) prava – Srbija 2020” u utorak 19. novembra 2019. godine, sa početkom u 14 časova, u KROKODILovom CENTRU (Karađorđeva 43, Beograd).

 

Ovom diskusijom želimo da preispitamo šta vladavina prava znači za Srbiju i njene građane 2020. godine, na lokalnom i na nacionalnom nivou. Neka od pitanja koja će biti postavljena u razgovoru su kako građani vide stanje demokratije, kako da verujemo institucijama koje (bi trebalo da) je garantuju, kojih pet prioriteta je ključno u borbi za vladavinu prava u 2020, koje su glavne prepreke vladavini prava i demokratiji u Srbiji i kako ih prevazići i da li nam sledeće decenije sledi odbrana ili unapređenje demokratije i vladavine prava?

 

U razgovoru, koji će moderirati Radovan Kupres iz Crte, učestvovaće:

 

 

Obezbeđen je simultani prevod na engleski jezik.

 

Panel diskusiju organizujemo u okviru regionalnog projekta  ”Vladavina prava na Zapadnom Balkanu: (Raz)otkrivanje pravila igre”, koji sprovodi Politikon mreža u saradnji sa Crtom i Tim Institutom, uz podršku Evropskog fonda za Balkan (EFB).

 

Pozivamo nadležno tužilaštvo i Agenciju za borbu protiv korupcije da hitno reaguju i pokrenu postupke protiv Igora Mirovića, predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine, koji je u izjavi televiziji N1 priznao da je počinio krivično delo zloupotrebe javnih resursa u političke svrhe.

Na pitanje novinarke N1 zašto su vozač i službeno vozilo IV AP Vojvodine bili u Lučanima na dan lokalnih izbora 16.12.2018. Mirović je odgovorio: “Službeno vozilo u Lučanima je bilo po mom nalogu. Čuo sam da Đilas deli ogroman novac, ovaj novac 623 miliona evra koji je od 2004. uzeo od građana Srbije. Radi ilustracije, budžet Novog Sada je 250 miliona evra. Pa sam onda poslao vozača da proveri da li je to tačno, na sreću, ispostavilo se da nije tačno.”

G.Mirović je svojom izjavom zaboravio da nije pozvan ni nadležan da resursima pokrajinske vlade i o trošku građana Vojvodine i Srbije proverava glasine o političkim protivnicima.

“Rugajući se činjenici da su na izborima u Lučanima uočene mnogobrojne nepravilnosti, g. Mirović se praktično ruga javnosti i zakonima. Ako institucije ne budu sankcionisale takvo ponašanje visokog državnog funkcionera, biće to dokaz odsustva vladavine prava”, kaže Raša Nedeljkov, programski direktor Crte.

Podsećamo javnost da smo nakon izbora u Lučanima podneli krivične prijave protiv odgovornih lica u 16 javnih preduzeća i ustanova za čija vozila smo utvrdili da su bila prisutna u Lučanima tokom izbornog dana. Poslednju u nizu krivičnih prijava podneli smo pre nekoliko dana protiv NN lica u Izvršnom veću AP Vojvodine, a gospodin Mirović je svojim javnim priznanjem olakšao posao tužilaštvu, odredivši sebe kao lice koje mora da bude krivično gonjeno.

 

 

Događajem „Devojčice imaju reč“ u okviru kampanje „Inspiring Girls Srbija” održanom u osnovnoj školi „Kralj Petar II Karađorđević” u Beogradu, organizacija CRTA obeležila je Međunarodni dan devojčica.  Cilj globalne kampanje “Inspiring girls”, koja je pokrenuta u Velikoj Britaniji, a koja se realizuje i u Srbiji jeste osnaživanje devojčica.

 

 

Na događaju „Devojčice imaju reč“, sa devojčicama osnovne škole „Kralj Petar II Karađorđević” razgovarale su uspešne žene iz sveta kulture, sporta, fizike, nauke, marketinga, komunikacija i muzike: Isidora Savković – Senior media planer u medijskoj agenciji Direct Media, kapiten ženskog ragbi tima i osnivačica brenda ženske garderobe, Aleksandra Alorić – Naučnica zaposlena na Institutu za fiziku u Beogradu u Centru za izučavanje kompleksnih sistema, Katarina Mitić – Muzikološkinja i marketing menadžerka, Ljubica Vukčević –Direktorka odeljenja za istraživanje u agenciji Direct Media United Solutions i gostujuća predavačica na Fakultetu Dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu i Ruža Ilić – Fudbal specijalista i biznis developer IT u kompaniji Sportifico.

 

 

Za više detalja o kampanji i samom događaju pogledajte ovde.

 

Zbog sumnje na zloupotrebu javnih resursa u političke svrhe, Crta će podneti još jednu krivičnu prijavu pošto je ustanovila da je među više od 200 vozila, registrovanih izvan Lučana, koja su primećena na dan održavanja lokalnih izbora u toj opštini, 16. decembra 2018, bila i škoda superb u vlasništvu Vlade AP Vojvodine.

Crta raspolaže fotografijom navedenog vozila, snimljenom u blizini jednog od biračkih mesta u Lučanima. Još u decembru 2018. godine, Crta je od pokrajinske vlade zahtevala spisak svih vozila u njenom vlasništvu. Pošto na zahtev nije odgovoreno, Crta je uputila žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, te joj je traženi spisak dostavljen tek sada, u oktobru 2019. godine.

„Tokom dijaloga o izbornim uslovima insistiramo na neophodnosti suzbijanja zloupotrebe javnih resursa, jer to vidimo kao jedan od ključnih problema koji ugrožavaju regularnost izbornog procesa. Nažalost, nemamo utisak da nadležne institucije, poput Tužilaštva i Agencije za borbu protiv korupcije, efikasno deluju u slučajevima poput ovog“, izjavio je Raša Nedeljkov, programski direktor Crte.

Crta zahteva od nadležnog Tužilaštva da u najkraćem roku ispita razloge zbog kojih se službeni auto pokrajinske vlade neradnog dana našao u mestu koje je stotinama kilometara udaljeno od Vojvodine, te da preduzme dalje zakonske mere.

Ranije je Crta već podnela krivične prijave protiv odgovornih lica u 15 javnih preduzeća i ustanova iz 8 gradova, čija vozila su bila prisutna tokom izbornog dana u Lučanima.