Povodom Nedelje prava javnosti da zna, CRTA organizuje uličnu akciju u Beogradu u sredu, 25. septembra, kojom želi da podstakne građane da pitaju nadležnu instituciju (MUP) da li je uvođenjem sistema automatskog prepoznavanja identiteta ugrožena privatnost građana. U okviru kampanje Srbija do informacija ulična akcija biće održana na Trgu Republike, od 16 do 18 časova.

 

Uvedena je tehnologija automatskog prepoznavanja identiteta građana i video nazdor je već postavljen po gradu. Koje lokacije su pokrivene sistemom za prepoznavanje identiteta, koliko je finansijskih sredstava izdvojeno za opremu video nadzora, na koji način se nadzor pokazao svrsishodnim – neka su od pitanja koja postavljamo. Po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, građani imaju pravo da traže i dobiju odgovore na njih od nadležnih institucija.

 

Cilj kampanje „Srbija do Informacija” je da istakne važnost prava javnosti da zna informacije u vezi sa radom organa javne vlasti. Do sada su u okviru kampanje mobilisani građani Valjeva, Kragujevca, Užica, Sombora, Prijepolja, Smedereva i drugih gradova.

 

„U cilju ispunjavanja zahteva opozicije i zahteva građana za održavanje slobodnih i fer izbora jedna od opcija svakako jeste bojkot, koji nije krajnji cilj već samo sredstvo do ispunjenja demokratskih vrednosti“, zaključak je debate „Srbija, dan posle“ koju je organizovala CRTA u okviru Festivala demokratije.

Učesnici diskusije Gordana Čomić iz Demokratske stranke, Boško Obradović iz stranke Dveri, Sergej Trifunović predsednik Pokreta slobodnih građana i Dobrica Veselinović iz inicijative Ne davimo Beograd, složili su se da ako želimo da promenimo trenutno stanje, potrebno je vršiti pritisak na sve segmente društva i državnog sistema, a ne samo na glavnog nosioca vlasti, dok će broj ljudi koji će izaći na ulice predstavljati uspeh bojkota.

„Možemo samo diskutovati o demokratskoj proceduri koja je dovela do odluke da Demokratska stranka ne učestvuje na predstojećim izborima, ali ta odluka će biti sprovedena. Ili imate slobodne medije pa imate i dijalog ili imate znanje i veštine da stupite u dijalog sa vlašću i pobedite ih, a ne da se durite i napuštate okrugle stolove. A naravno tu je i opcija da znate ko su i gde su vam birači, što iziskuje razgovor sa njima kako oni vide Srbiju tog dana posle“, istakla je Gordana Čomić.

Takođe, Čomić je naglasila da moramo shvatiti da sve vrednosti poput vladavine prava i demokratije jesu naš domaći zadatak i ničiji više, kao i da ne možemo očekivati da će neko drugi doći i rešiti sve naše probleme.

„Mi kao Pokret slobodih građana imamo sporazum sa građanima da ćemo se boriti sa izborne uslove i da ćemo nastavljati da pokušavamo. Ne priznajem predaju dok ne iscrpimo sve opcije borbe. Boriti se za  izborne uslove je mnogo bitnije od samog bojkota, a ljudi moraju da shvate da bojkot nije cilj nego sredstvo. Naša dužnost je da se apsolutno svim snagama i resursima borimo za izborne uslove“, rekao je Sergej Trifunović.

Trifunović je istakao da se ne smemo upuštati u ton kojim se obraća trenutna vlast, jer ako se prepustimo njihovom načinu razgovora padamo na njihov nivo, a svakako moramo imati na umu da nećemo uspeti ako nemamo jasan cilj i smer bojkota.

„I izbor i bojkot su manje važni od onog suštinskog našeg cilja da se izborimo protiv ove nenormalne situacije i sistema u kome trenutno živimo. Ako ulazimo u bojkot, to je bojkot sistema, a ne izbora. Mi želimo sveobuhvatni sporazum o slobodnim i fer izborima, koji podrazumeva od 6 do 12 meseci slobodnih medija i prelaznu vladu. To je ono što mi tražimo i ako neko želi sa nama da pregovara mi smo tu. Ali bez mehanizma koji će obezbediti sprovođenje zahteva o kojima se dogovorimo, ne može se ništa postići, jer mora postojati način da se nešto garantuje dogovorom“, izjavio je Boško Obradović.

Obradović je dodao da dokaz u vidu mnogobrojnog pokušavanja i putem Saveza za Srbiju da ostvare svoje zahteve nisu uspeli, pokazuje zapravo da je sve uništeno i obesmišljeno od strane vlasti do te mere da je ostalo jedino vaninstitucionalnim metodama da se pokrene borba i izađe na ulicu.

„Smatram da mi u stvari treba da pričamo o brizi za institucije i o brizi za taj jedini demokratski instrument koji nam je ostao, a to su izbori. Bojkot ne predstavlja tuču sa vladajućom koalicijom, nego je nepristajanje na ono što je već nekoliko godina obuzelo ovo društvo, jer sve vreme zapravo sistem nas bojkotuje. Vi nemate nijednu debatu o bilo kom suštinskom pitanju našeg društva, niti javnu raspravu u kome će se čuti glas građana, jer debata na medijskim servisima državne televizije ne postoji. A i na lokalu su institucije i procesi obesmišljeni. Nismo mi ti koji su destruktivni. Iskustvo nam govori da se drugačije mišljenje ne može čuti“, izjavio je Dobrica Veselinović.

Veselinović je zaključio da su ključne stvari organizovanje građana u svojim školama, zgradama, vrtićima, kao i da ceo trenutni sistem čine ljudi koji su naše komšije, sa kojima treba ostvariti dijalog i naći zajedniči ton razgovora kako bi se krizne situacije prevazišle.

„Sve veći jaz između siromašnih i bogatih jedan je od glavnih uporišta nepoverenja u demokratiju. Ali najveći problem se trenutno dešava sa srednjom i srednje nižom klasom, koje se bune jer su imale razloga da očekuju više u odnosu od onoga što se sada ostvaruje“, zaključak je debate „Da li je i gladan čovek građanin?“ koju je organizovala CRTA u okviru Festivala demokratije.

Učesnici diskusije dr Jelena Žarković-Rakić sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Kori Udovički predsednica upravnog odbora i glavna ekonomistkinja u CEVES-u i Danilo Ćurčić programski koordinator Inicijative A11, složili su se da ne možemo oduzeti pravo glasa najugroženijima, jer se smatra da su oni doveli na vlast predstavnike kojima većina nije zadovoljna, zato što često siromašan sloj građana u izbornoj utakmici nema priliku da čuje jasan stav o svojim problemima.

„U poslednjih trideset godina procesi kao što su globalizacija i seljenje radnih mesta doveli su do toga da nekadašnje srednje klase stagniraju, a da oni koji se nalaze na vrhu lestvice sve više grabe i napreduju. Kada poredimo evropske zemlje sa Velikom Britanijom i Amerikom, videćemo da zemlje Evrope koje su razvijene nalik državi blagostanja vode računa o svojim građanima koji ostaju bez posla. Dok to nije slučaj sa Amerikom i Britanijom, one su tu samo za svoje najugroženije stanovnike i to u veoma maloj meri, dok građani niskog ekonomskog i socijalnog statusa od njih ne mogu očekivati pomoć“, istakla je Jelena Žarković-Rakić.

Takođe, dr Žarković-Rakić naglasila je da građani koji su gubitnici ovih ekonomskih procesa upravo predstavljaju potencijalne glasače koji podržavaju bregzit i Trampa.

„Jeste period globalizacije preovladao u kome plate drže pod kontrolom konkurencije sa istoka. Ali zaboravljamo da upravo ta jeftina radna snaga isporučuje veoma jeftine proizvode, ono što je jednoj radničkoj klasi neophodno za svakodnevni život, od igračaka do odeće i ostalih stvari. Ovime dobijamo ceo jedan novi dijapazon proizvoda koji postaju sve više dostupni. Zato se to kontinuirano siromašenje ne može uočiti tako brzo.  Istina je da posle 80-ih i 90-ih godina sindikati postaju zaštitnici zaposlenih umesto da budu glasnogovornici svih onih kojima treba posao“, izjavila je Kori Udovički.

Udovički je dodala da se menja i tehnologija rada, sve više nastaje populacija koja nije ni kapitalista ni tradicionalni radnik, a u periodu 2009.godine, postalo je jasno da jedan proces predugo traje, tj.da počinje političko prestrojavanje koje treba da predstavlja društvo koje ima čvrstu političku strukturu, a mi smo tek na početku odgovaranja na političke izazove.

„Pitanje ekonomskih i socijalnih prava jeste dodatno poljuljano nakon svetske ekonomske krize. Ljudi su postali besni, oni koji su platali veću cenu, sa manjom moći u društvu, što je i logično. Dolazi do toga da se ekonomska i socijalna prava građana dodatno urušavaju ne samo u Srbiji, već i globalno, pogotovo u Evropi. Na koji to način utiče na ostvarivanje političkih prava, jeste da nastaje nova vrsta novoglasačkog tela pogotovo mladih koji su dosta progresivniji“, rekao je Danilo Ćurčić.

Ćurčić je zaključio da je socijalna pomoć nekim ljudima u Srbiji teško dostupna, kao i da će mali broj doći u potpunosti do nje. Ali Ćurčić podseća na to da nisu najsiromašniji ti koji samo uzimaju od sistema, jer sa druge strane ekonomske politike rasipaju novac na ostale stvari i vrlo je upitno kako uspeva da se manipuliše ugroženom masom.

„Građani sve manje imaju poverenja u ažurnost i tačnost biračkog spiska, mada spisak nije najveći problem izbora svakako predstavlja jedan od mnogobrojnih segmenata koji čine izbore slobodnim i fer. Gubljenje poverenja građana negativno utiče na sve uslove izbornog procesa“, zaključak je debate „Sve po spisku?“ koju je organizovala CRTA u okviru Festivala demokratije.

Učesnici diskusije Marko Ivković programski direktor za regionalne izbore i osnaživanje političkih procesa iz Nacionalnog demokratskog institute, Raša Nedeljkov programski direktor organizacije CRTA i dr Dušan Spasojević docent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, složili su se da većina uslova u izbornom procesu zahteva potpunu izmenu izbornog zakonodavstva, ali da su ključni problemi zapravo uzrokovani političkom voljom.

„Međunarodna praksa ukazuje da određene fudnamentalne promene nije moguće tražiti da se ostvare za manje od godinu dana. Temeljne promene zahtevaju vreme kako bi rezultati bili efektniji. Zato su preporuke za unapređenje izbornih uslova organizacije CRTA izrađene tako da se mogu realizovati u roku od godinu dana. Takođe, rešenja treba tražiti I kako unaprediti uslove između dva izborna ciklusa“, istakao je Marko Ivković.

Takođe, Ivković je naglasio da cilj i uloga organizacija civilnog društva i međunarodnih organizacija nije menjanje političkih odluka, već u kojoj meri je moguće unaprediti rad institucija, kako bi se odluke koje utiču na život građana donosile transparentno i bile podložne uticaju i promeni.

„Jedan od segmenata izbornih procesa koji je neophodno promeniti jeste poverenja građana u izborni proces i postavlja se pitanje šta je to što država mora da uradi da bi uverila svoje građane da je ono što radi ispravno.  Oko 60 odsto građana smatra da birački spisak nije ažuriran. Ako više od pola stanovnika Srbije msili da nije u redu, šta onda država radi da takav stav promeni. Jedna od naših preporuka je da se uradi revizija biračkog spiska po međunarodnoj metodologiji. Birački spisak je bio u prethodnim decinijama između vlasti i opozicije, uvek je jedna strana optuživala drugu. Mi kao javnost ne znamo da li je spisak ispravan ili nije, jedino možemo da verujemo nosiocima vlasti“, izjavio je Raša Nedeljkov.

Nedeljkov je dodao da je potrebno povećati transparentnost i način na koji država i uprava objavljuje građanima koje poteze povlači kako bi unapredila konkretne stvari u odnosu na koje postoje iskazani strahovi i poblemi.

„Birački spisak jeste važan, ali pre svega iz prespektive poverenja građana. To ne utiče u značajnoj meri na sam izborni rezultat, postoji mnogo više drugih krucijalnih faktora koji utiču negativno. Ja bih izdvojio pitanje javne sfere i medija, koji su ključni problem tokom izbornog procesa. Kada govorimo o medijima, upravo ovde vidimo najmanju spremnost predstavnika vlasti da se radi na poboljšanju cele situacije i to je zabrnjiavajuće. Zaista je teško zagovarati izlazak na izbore u ovakvim uslovima“, rekao je dr Dušan Spasojević.

Spasojević je zaključio da živimo u takvom društvu u kome bojkot privlači više pažnje, nego preporuke za unapređenje izbornih uslova, što je poražavajuće. Ali je to usledilo situacijom da verovatno preporuke više ne mogu ni pomoći.

Svečano otvaranje “Akademije demokratije” koju organizuje CRTA uz podršku Misije OEBS u Srbiji i Nacionalnog demokratskog instituta, održano je u okviru Festivala demokratije.

Na samom otvaranju, direktorka CRTE Vukosava Crnjanski istakla je da je program Akademije demokratije već četvrtu godinu za redom jedna od važnijih inicijativa koju CRTA sprovodi uz podršku svojih partnera i prijatelja.

„Zadovoljstvo mi je da i ove godine pozdravim četvrtu generaciju akademaca. Ovaj program je veoma važan za CRTU, za sve nas, jer se trudimo da praktično podelimo znanja sa vama, kako bismo zajedno radili na razvoju demokratskog društva u Srbiji. Takođe, zahvaljujem se Misiji Oebsa u Srbiji koji nam već četvrtu godinu za redom pružaju podršku u programu Akademije demokratije, a posebno mi je drago što nam se ove godine u organizaciji priključuje i Nacionalni demokratski institut. Mi smo ponosni na naše alumniste i iskreno se nadam da ćemo biti ponosni i na ovu novu generaciju, kao i da ćete nam pomoći u našim naporima da izgradimo naprednije i razvijenije društvo u Srbiji“, izjavila je Vukosava Crnjanski.


„Veoma je motivišuće videti da program Akademije demokratije i dalje živi. Ovo je odličan način da se obeleži upravo Međunarodni dan demokratije koji sledi. Takođe, inspirišu me lica koja danas vidim. Srbija je bogata mladim ljudima koji su svesni izazova sa kojima se društvo danas suočava. Dvadeset pet ljudi različitih uverenja, ideala i političkih ideja tokom Akademije demokratije dele svoja razmišljanja i voljni su da rade na promenama koje utiču na razvoj demokratije u Srbiji. Nastavljamo da radimo zajedno sa CRTOM, jer su ovi mladi i ambiciozni ljudi spremni da razmišljaju o svojoj budućnosti. Demokratija predstavlja jedan process kretanja i od toga nikada ne treba odustati“, rekao je ambasador Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio.

 


„Veliko mi je zadovoljstvo što počinjemo nešto novo u našoj zajedničkoj saradnji. Nacionalni demokratski institut se raduje druženju sa novim polaznicima Akademije demokratije, posebno što danas Akademija započinje u okviru Festivala demokratije. Festival uvek sa sobom nosi nešto pozitivno i radosno, a to danas nedostaje demokratiji, jer pretežno preovlađuje negativno i odbojno mišljenje. Zato  spojiti festival i demokratiju je jedan od najboljih načina za promenu uverenja i mišljenja građana o samoj demokratiji, pogotovo uz obrazovanje i pružanje podrške mladim ljudima koji će se sutra boriti za razvijenije društvo“, dodao je Marko Ivković izvršni direktor Nacionalnog demokratskog instituta.

Polaznici treće generacije Akademije demokratije Anja Anđušić i Bojan Lazić, istakli su da im je ovaj edukativni program pomogao u njihovom osnaživanju i neodustajanju od ideja kojima teže, kao i u sticanju veština u pogledu razvitka dijaloga.

Već četvrtu godinu zaredom, ovaj edukativni program okuplja aktiviste političkih partija, organizacija civilnog društva, studente i novinare. Ovogodišnja Akademija demokratije će tokom šest meseci pokušati da pruži svojim polaznicima raznovrsne debate i prakične veština iz oblasti političkog sistema Srbije,  funkcionisanja nezavisnih institucija, sudstva,  kao  i pisanja predloga javnih politika.

 

Građani nemaju potpuni uvid u kršenje zakonskih propisa u procesu finansiranja izborne kampanje, niti mogu dobiti odgovor na pitanja da li i u kojoj meri se zloupotrebljavaju sredstva iz različitih budžetskih izvora, jer se institucije nedovoljno bave rešavanjem ovog pitanja i utvrđivanjem činjenica, zaključak je debate Ko plaća, ko kontroliše? koju je organizovala CRTA u okviru Festivala demokratije.

Učesnici diskusije Jovana Marović izvršna direktorka Politikon mreže iz Crne Gore i Pavle Dimitrijević iz udruženja građana CRTA, složili su se da i u Srbiji i Crnoj Gori opada poverenje građana u institucije koje za ulogu imaju kontrolu finansiranja pri izbornom procesu, što proizilazi iz činjenice da je većina institucija instrument u rukama vladajućih partija.

„Nakon niza afera nezakonitog finansiranja izbornih kampanja u Crnoj Gori, građani sve više smatraju da Agencija za sprečavanje korupcije ne doprinosi suzbijanju zloupotrebe finansijskih sredstava tokom izbornog procesa. Agencija bi trebalo da bude glavna institucija koja garantuje da će zakonska rešenja i propisi biti sprovedeni. Međutim u Crnoj Gori od samog uspostavljanja Agencije, nemamo poverenje u rad te institucije. Agencija je politizovana i proces njenog uspostavljanja je tekao kroz niz prekršenih zakona“, istakla je Jovana Marović.

Takođe, Marović je naglasila da zakonska rešenja mogu biti najbolja, ali ukoliko se ne sprovode u praksi to neće nikakvo poboljšanje doneti.

„Finansiranje izbornih kampanja predstavlja srž demokratije, jer je veoma važna činjenica da se u Srbiji uopšte rad političkih organizacija finasnira novcem građana bilo da su u pitanju javni izvori ili prilozi. Kada govorimo o razlici po pitanju finansiranja redovnog rada političke stranke i finansiranja izborne kampanje, zakon je prepoznaje, ali je zapravo u praksi i nema. Takođe, najveće stranke su toliko dominante u vidu iznosa koje dobijaju iz javnih sredstava da se to automatski preliva na izbornu kampanju. U cilju ravnopravnijeg izbornog procesa potrebno je zakonski radzvojiti sredstva za redovan rad i sredstva namenjena izbornoj kampanji“, izjavio je Pavle Dimitrijević.

Dimitrijević je zaključio da kada je u pitanju raspodela sredstava iz javnih izvora po pitanju kampanje, to se ogleda u sistemu da ona lista koja dobije najviše glasova i mesta u skupštini dobija i najviše novca.

Povodom Međunarodnog dana demokratije udruženje građana CRTA sa mrežom partnera organizovalo je prvi put ove godine Festival demokratije od 13. do 15. septembra u Beogradu i nizu gradova u Srbiji.

 

Širom sveta se poslednjih godina organizuju slični festivali koji slave demokratske vrednosti, kao odgovor na sve veći broj izazova i pretnji s kojima se demokratija suočava. Uvereni smo da demokratija nestaje onda kada građani izgube veru u nju i svesni smo da svedočimo takvoj pojavi  u Srbiji.

 

Zbog toga smo pokrenuli festival koji pod sloganom “Nema povlačenja” radi na popravljanju demokratskog raspoloženja. Kroz raznovrsne debatne i umetničke sadržaje tražićemo odgovore na neka od ključnih društvenih i političkih pitanja današnjice i pokušaćemo da sagledamo aktuelne probleme u novom svetlu i s malo više optimizma.

 

Agendu festivala možete pogledati ovde.

 

Više informacija o festivalu možete saznati putem sledećeg linka: https://demfest.crta.rs/

 

Detalje o debatama festivala pogledajte ovde.

 

Od 2009. godine kada je usvojena prva Ured­ba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije (Sl. glasnik RS 99/09) status povlašćenog proizvođača električne energije, proiz­vođača koji dobija državne podsticaje za proizvodn­ju električne energije, stekli su vlasnici oko sto malih hidroelektrana, pretežno instalisane snage manje od 1 MW.1 Neka od ovih hidroenergetskih postrojenja su izgrađena i puštena u rad pre 2009. godine. Ova pos­trojenja iznose 1,26% ukupnih kapaciteta.

Dan nakon što je gradsko veće Niša 31. marta 2018. donelo odluku o prenošenju vlasništva nad aerodromom „Konstantin Veliki“ u ruke Republike Srbije, održan je prvi spontani protest Nišlija i Nišlijki pred gradskom kućom, u kojoj se nalazi Gradsko veće i kancelarija gradonačelnika. Ovaj spontani protest predstavljao je uvod u proces koji će trajati naredna tri meseca, i koji će biti obeležen brojnim masovnim protestima građana i građanki Niša protiv odluke o „poklanjanju aerodroma“, da bi se završio 22. juna, na sednici Skuštine grada Niša, usvajajnjem odluke Gradskog veća.

Miljana Miletić se pridružila redakciji Istinomera u julu 2019. godine. Diplomirala je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka, a zatim završila master studije Terorizma, organizovanog kriminala i bezbednosti pri Univerzitetu u Beogradu. Zanima je multimedija, i video produkcija. U slobodno vreme se bavi kulturom na svom blogu, a nada se da će jednog dana objaviti svoju zbirku pesama.