#18 REFORMISATI SISTEM IZBORNE ADMINISTRACIJE U SRBIJI
Za primenu izbornih zakona mora biti zaduženo nezavisno telo (VK II.3.1.a), odnosno na svim nivoima, od državnog do nivoa biračkih mesta moraju se uspostaviti nezavisne i nepristrane izborne komisije (II.3.1.b). Centralna izborna komisija mora imati stalni karakter (II.3.1.c), dok članovi komisije moraju biti osobe koje su stručne za izborna pitanja (II.3.1.d.ii). Osim pravila o tehničkim stvarima i pojedinostima propisi o izborima moraju imati snagu zakona (II.2.a), a osnovni elementi izbornog zakona smeju se menjati najkasnije godinu dana uoči izbora (II.2.b). Ovlašćenja i dužnosti različitih organa moraju biti jasno uređeni zakonom, kako bi se izbegli sukobi nadležnosti (I.3.3.c). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:
- Sistematizovati izbornopravnu materiju kroz jedinstven izborni zakon
Trenutno se sedam zakona primenjuje na proces održavanja izbora, što u praksi ostavlja prostor za kontradiktorno i neujednačeno tumačenje odredbi što kao posledicu može imati nesankcionisanje izbornih nepravilnosti. Izborni zakon koji bi uključio odredbe o sprovođenju izbora na svim nivoima i uredio rad svih izbornih organa doprineo bi pravnoj sigurnosti i smanjio pogrešna i kontradiktorna tumačenja zakonskih odredbi od strane institucija.
- Unaprediti rad lokalnih izbornih komisija kroz uvođenja obaveznih obuka članova
Radi unapređenja rada lokalnih izbornih komisija, potrebno je organizovati kontinuiranu stručnu obuku svih članova lokalnih izbornih komisija. Na ovaj način povećao bi se kapacitet rada i profesionalnost lokalne izborne komisije kao organa za sprovođenje izbora, te bi se time doprinelo pravnoj sigurnosti i kvalitetu sprovođenja izbornog procesa.
- Dijalog o reformi izbornih zakona voditi kroz skupštinski odbor za izbornu reformu
Razgovori političkih aktera, stručne javnosti i međunarodnih organizacija povodom izmena izbornih zakona su vođeni u različitim formatima od 2019.godine. Format dijaloga se menjao u zavisnosti od organizatora samog dijaloga, kao i akteri koji su uključeni u dijalog. Budući da je nov saziv Narodne Skupštine počeo sa radom, Crta smatra da dalji dijalog o izmenama izbornih zakona i uopšte izbornoj reformi treba da se vodi u Narodnoj Skupštini, kroz osnivanje posebnog Odbora za izbornu reformu. Na taj način će se stvoriti preduslovi za institucionalni dijalog relevantnih političkih aktera, ali i stručne javnosti i međunarodnih organizacija, uz veću transparetnost i merljivost rezultata samog procesa.
