#13 AŽURIRATI I VERIFIKOVATI BIRAČKI SPISAK

Birački spisak mora biti pouzdan (VK I.1.2), stalan (I.1.2.i) i redovno ažuriran (I.1.2.ii). Takođe, birači moraju imati mogućnost da se registruju i da isprave netačne podatke u biračkom spisku (I.1.2.iv,v). Kodeks dobre prakse kaže da birački spisak mora biti objavljen (I.1.2.iii), a na ovo upućuje i Kopenhagenski dokument koji traži da se osigura da se glasanje obavlja tajno, a zvanični rezultati saopštavaju javno (KD 7.4). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:

1. Nastaviti ažuriranje biračkog spiska i učiniti taj proces transparentnijim

   Zahvaljujući elektronskom povezivanju matičnih knjiga rođenih i venčanih s Jedinstvenim biračkim spiskom, unapređeno je ažuriranje biračkog spiska u smislu smanjenja broja eventualnih grešaka koji nastaju prilikom unosa podataka. I pored periodičnog objavljivanja broja birača po jedinicama lokalne samouprave (od oktobra 2021. godine, na svaka 3 meseca), MDULS ne objavljuje periodično statistiku o broju i vrsti promena u biračkom spisku po jedinicama lokalne samouprave (npr. po tipu promena, promena podatka, upis, brisanje itd.) Objavljivanje navedene statistike bi doprinelo transparentnosti celog procesa, ali i poverenju birača i javnosti uopšte u birački spisak i način/osnov ažuriranja. Navedeni statistički prikaz promena mogao bi da objavljuje MDULS na stranici sajta posvećenoj biračkom spisku. Takođe, potrebno je da MDULS uloži dodatni napor da na jednostavan i pristupačan način objasni proces ažuriranja biračkog spiska, ulogu i odgovornosti referenata, tok “predmeta” kako bi biračima i javnosti ovaj proces bio jasniji.Od procesa ažuriranja biračkog spiska razlikujemo proces verifikacije biračkog spiska, koji se odnosi na nezavisnu i sistematičnu proveru podataka u biračkom spisku. Proces ažuriranja se odnosi na unos podataka u birački spisak, dok se pod verifikacijom podrazumeva provera verodostojnosti već unetih podataka.

2. Nastaviti kontinuiranu obuku za službenike koji ažuriraju birački spisak uz objave informacija o održanim obukama

   Potrebno je nastaviti kontinuirane treninge za sve zaposlene u MDULS i jedinicama lokalne samouprave koji ažuriraju jedinstveni birački spisak u cilju sprečavanja eventualnih problema u ažuriranju ili revizije biračkog spiska. Vrednost zajedničkih obuka je i u postizanju jednakog razumevanja instrukcija/zadataka referenata u jedinicama lokalnih samouprava u konkretnim slučajevima u kojima je njihovo postupanje potrebno.

3. Identifikovati praktične probleme u ažuriranju biračkog spiska

   Neophodno je da MDULS u neposrednoj i intenzivnoj komunikaciji s licima koja u jedinicama lokalne samouprave ažuriraju jedinstveni birački spisak prepozna probleme s kojima se ova lica u praksi suočavaju, te da na osnovu precizno identifikovanih problema sprovede delotvornu obuku koja će dovesti do ujednačavanja njihovog postupanja. Crta je tokom izbornog procesa 2022.godine uočila da pojedine lokalne samouprave imaju različite standarde postupanja kod upisivanja birača za glasanje po boravištu, na način da neki traže potvrdu o boravištu, a neki ne, što je moglo da dovede do dodatne konfuzije birača.

4. Olakšati proceduru građanima za ažuriranje podataka u biračkom spisku

   Potrebno je da MDULS, ali i sve lokalne samouprave, objave standardizovan obrazac za upis u birački spisak na svojim internet stranicama i obaveste građane o mogućnostima da popunjen obrazac s kopijom validnog ličnog dokumenta pošalju i elektronski. Pored objavljivanja ovih obrazaca, potrebno je da MDULS učini dodatni napor i kroz edukativnu kampanju informiše birače o ovim mogućnostima i procedurama.

5. Omogućiti svakom biraču uvid u ukupan broj birača prijavljenih na njegovoj adresi stanovanja
   
   Pored postojećih mogućnosti uvida u delove Jedinstvenog biračkog spiska, potrebno je da na internet stranici MDULS postoji dodatna funkcionalnost pomoću koje bi birači mogli da izvrše pregled broja prijavljenih birača na svojim adresama. Unosom jedinstvenog matičnog broja, kao i broja lične karte, birač bi na ovakav način dobio uvid u broj lica prijavljenih na adresi svog prebivališta. U cilju zaštite podataka o ličnosti, pretraga biraču ne bi omogućila da vidi imena i prezimena prijavljenih lica, već samo koliko je lica prijavljeno na toj adresi. Na osnovu tog podatka, vlasnik stana mogao bi kasnije da zahteva od MUP-a podatke o prijavljenim licima i da, ukoliko je potrebno, zahteva pasivizaciju adresa lica koja su prijavljena a ne stanuju na adresi njegovog stana.

6. Omogućiti biračima glasanje po izabranom mestu boravka umesto po boravištu

   Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku propisano je da birači mogu, najkasnije pet dana pre dana zaključenja biračkog spiska, podneti zahtev da se u birački spisak upiše podatak da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u zemlji. Pojam boravišta definisan je Zakonom o prebivalištu i boravištu građana i to kao mesto u kome građanin privremeno boravi van mesta svog prebivališta duže od 90 dana, koje se u jasno propisanom postupku prijavljuje Ministarstvu unutrašnjih poslova.U praksi, nadležne opštinske, odnosno gradske uprave različito tumače odredbu Zakona o jedinstvenom biračkom spisku: dok pojedine omogućavaju glasanje po mestu boravišta bez obzira na to da li građanin ima i formalno prijavljeno boravište na teritoriji te opštine, drugi, striktno tumačeći Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, podatak o glasanju po mestu boravišta upisuju samo onim biračima koji su u MUP-u prijavili boravište na teritoriji jedinice lokalne samouprave za koju su nadležni. Kako bi se praksa ujednačila, a kako bi, pri tome, što većem broju građana koji, iz bilo kog razloga, na dan glasanja neće boraviti u jedinici lokalne samouprave u kojoj imaju prebivalište ili boravište, potrebno je izmeniti Zakon o jedinstvenom biračkom spisku i propisati da će birači moći da podnesu zahtev da se u birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati prema izabranom mestu boravka u zemlji, a ne prema boravištu kako je propisano postojećim zakonskim rešenjem.

7. Promeniti zakon o jedinstvenom biračkom spisku tako da prebivalište ne bude uslov za ostvarivanje izbornog prava na parlamentarnim i predsedničkim izborima
   
   Ustavom Republike Srbije, Zakonom o izboru narodnih poslanika i Zakonom o izboru predsednika Republike predviđeno je da pravo da bira i bude biran ima svaki punoletan, poslovno sposoban (odnosno, nad kojim nije produženo roditeljsko pravo, odnosno koji nije potpuno lišen poslovne sposobnosti) državljanin Republike Srbije. Nijednim od navedenih akata prebivalište nije predviđeno kao osnov za uživanje izbornog prava.  Iako upis u birački spisak nije osnov za uživanje izbornog prava, on predstavlja neophodan uslov za ostvarivanje tog prava. Punoletni, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji nije upisan u birački spisak neće moći da ostvari svoje izborno pravo.Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku prebivalište je predviđeno kao jedan od podataka neophodnih kako bi građanin bio upisan u JBS, s tim što se birač koji ima boravište u inostranstvu upisuje u birački spisak prema poslednjem prebivalištu pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja. U praksi, činjenica da nemaju prebivalište u zemlji u pojedinim slučajevima predstavljala je prepreku za upis u birački spisak i, posledično, ostvarivanje izbornog prava birača koji imaju prebivalište u inostranstvu. U postojećem zakonskom okviru, u birački spisak ne mogu da budu upisani oni državljani koji nikada nisu imali prebivalište u Srbiji a čiji roditelji takođe nemaju prebivalište u zemlji. Takođe, državljani Srbije koji su po iseljenju odjavili prebivalište u Srbiji i koji nemaju važeću ličnu kartu RS, zbog tehničkih ograničenja baze JBS, u birački spisak nisu mogli da budu upisani po mestu svog poslednjeg (odjavljenog) prebivališta već isključivo po mestu prebivališta svojih roditelja u Srbiji. Konačno, pojedini građani kojima je pasivizirana adresa prebivališta brisani su iz biračkog spiska sa obrazloženjem da “nemaju prebivalište na teritoriji Srbije”.Iako nije sporno da upis prebivališta u JBS olakšava povezivanje birača sa odgovarajućim biračkim mestom a samim tim i sprovođenje izbora, neophodno je dosledno sprovesti ustavne i zakonske odredbe koje ne prepoznaju rezidencijalni uslov kao osnov za uživanje biračkog prava na parlamentarnim i predsedničkim izborima, i omogućiti svakom punoletnom, poslovno sposobnom državljaninu Srbije da ostvari svoje biračko pravo uprkos činjenici da nema prebivalište na teritoriji Srbije.

8. Olakšati vlasnicima uvid u podatke o licima prijavljenim na adresi njihovih nepokretnosti

   Potrebno je da MUP uspostavi bazu podataka koja bi vlasniku stana omogućila da izvrši uvid u podatak o ličnim imenima lica čije je prebivalište ili boravište prijavljeno na adresi nepokretnosti u njegovom vlasništvu. Na ovaj način, procedura koja je već omogućena vlasnicima nepokretnosti, ali uz obavezan odlazak u policiju i plaćanje administrativne takse, bila bi olakšana i ubrzana.Bazu podataka bi trebalo integrisati sa postojećim sistemom E-uprave, zarad veće efikasnosti i transparentnosti procesa.

9. Izvršiti verifikaciju biračkog spiska

   Potrebno je da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, u postupku koji bi uključio predstavnike relevantnih institucija, političkih stranaka, organizacija civilnog društva, akademske i međunarodne zajednice, a nakon izvršene procene uticaja obrade podataka u okviru procesa verifikacije biračkog spiska na zaštitu podataka o ličnosti, izvrši verifikaciju biračkog spiska na odgovarajućem uzorku, u skladu s međunarodnim standardima i priznatim metodologijama. Cilj verifikacije bio bi da se, u postupku terenske kontrole na odgovarajućem uzorku, utvrdi procenat birača koji su upisani u birački spisak a iselili su se iz Srbije ili iz drugog razloga faktički nemaju prebivalište na adresi upisanoj u biračkom spisku, kao i procenat preminulih lica upisanih u birački spisak, ali i procenat lica koja imaju biračko pravo a nisu upisana u birački spisak. Pored toga, u postupku verifikacije neophodno je i da MDULS angažovanjem IT stručnjaka izvrši temeljnu statističku analizu kojom bi se utvrdile nepravilnosti i nelogičnosti u samom sistemu Jedinstvenog biračkog spiska (dupli unosi, neispravan JMBG i drugo). Vlada Srbije je 2019. započela proces verifikacije biračkog spiska tako što je obrazovana Radna grupa za verifikaciju biračkog spiska, ali proces nije okončan, te je potrebno privesti ga kraju.