#12 OSIGURATI JEDNAKO BIRAČKO PRAVO ZA SVE KATEGORIJE BIRAČA

Opšte pravo glasa u načelu znači da svaki pojedinac ima pravo da bira i da bude biran (VK I.1.1) i mora biti jednako, odnosno svaki birač ima jedan glas (I.2.1). Može se propisati prebivalište kao uslov biračkog prava (I.1.1.c), a pravo da se bira i bude biran može se dodeliti državljanima koji žive u inostranstvu (I.1.1.c.v). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:

1. Promeniti sadržaj i način dostavljanja obaveštenja o glasanju 

   Zbog učestale pojave različitih tumačenja i informacija u pogledu dostavljanja poziva za glasanje biračima na adrese na kojima nemaju boravište/prebivalište, te konfuzije i različitih manipulacija do kojih dolazi nekoliko dana pre izbornog dana, potrebno je drugačije odrediti sadržaj i način obaveštenja o glasanju. Predlog Crte je da obaveštenje o glasanju bude depersonalizovano, te da se u vidu obaveštenja postavlja na zgrade/kuće/stambene objekte na teritoriji koje pokriva svako pojedinačno biračko mesto (granice biračkih mesta se određuju prema ulicama i brojevima stambenih objekata). Obaveštenje bi sadržalo informaciju o vrsti izbora, datumu i biračkom mestu na kome birači mogu ostvariti svoje biračko pravo. Za postavljanje ovih obaveštenja bi bile zadužene lokalne samouprave. Na ovaj način bi obaveštenje o glasanju ispunilo svoju osnovnu svrhu – pružanje informacije o vrsti, mestu i vremenu glasanja, a istovremeno izbeglo svako tumačenje osnova za pojedinačna biračka prava birača.

2. Omogućiti tajnost glasanja slepih i slabovidih osoba 

   U prethodnoj praksi sprovođenja izbora, podzakonski akti i prateći propisi nisu sadržali odredbe o realizaciji standarda koji bi omogućili glasanje slepih i slabovidih osoba uz poštovanje tajnosti glasanja. MDULS je na veb prezentaciji za proveru podataka u Jedinstvenom biračkom spisku omogućilo proveru i slepim i slabovidim osobama. Potrebno je izmeniti izborne zakone i/ili doneti posebno uputstvo o glasanuju slepih i slabovidih osoba (podzakonski akt), u pravcu ispunjenja svih standarda koji će obezbediti slepim i slabovidim osobama da na odgovarajući način ostvare svoje biračko pravo uz pretpostavku tajnosti glasanja (glasački listići na Brajevom pismu, korišćenje šablona, mogu biti neka rešenja).

3. Obustaviti brisanje birača iz biračkog spiska kojima je pasivizirana adresa prebivališta 

   Imajući u vidu da MUP dostavlja MDULS izveštaje na osnovu kojih su iz Jedinstvenog biračkog spiska (JBS) brisani birači čija je adresa prebivališta pasivizirana, potrebno je da ovakva praksa, budući da nema čvrste temelje u zakonu, bude obustavljena. U važećim zakonima u Srbiji pasivizacija adrese prebivališta ne predstavlja zakonski osnov za odjavu prebivališta, već isključivo evidencioni podatak nadležnog organa da građanin ne stanuje na adresi prijavljenog prebivališta, na osnovu koje proističe obaveza građanina da prebivalište prijavi ili u slučaju da građanin to ne učini, obaveza nadležnog organa (MUP) da utvrdi adresu prebivališta. Građani čije adrese su pasivizirane bi trebalo da, sa stanovišta biračkog prava, i dalje ostanu upisani u birački spisak s poslednje poznate adrese prebivališta, do trenutka promene prebivališta ili dodele prebivališta od strane nadležnog organa. U slučaju kada MUP utvrdi prebivalište građana čije je prebivalište pasivizirano, takva promena bi sa sobom povlačila i promenu prebivališta u biračkom spisku, što znači da bi građanin svoje biračko pravo mogao da ostvari na drugom biračkom mestu (kome pripada nova adresa prebivališta).

4. MSP da otvori kontakt centar za informacije u vezi sa glasanjem u inostranstvu 

   Nedostatak blagovremene komunikacije zvaničnih državnih organa sa biračima koji žele svoje biračko pravo da ostvare u inostranstvu je jedan od ključnih prepoznatih problema u procesu glasanja dijaspore. Umesto dosadašnje uloge Ministarstva spoljnih poslova u informisanju birača (objavljivanje informacije o načinu ostvarivanja biračkog prava i kontakt liste diplomatsko-konzularnih predstavništava gde se može ostvariti biračko pravo), MSP može da otvori kontakt centar za sva pitanja i nedoumice birača koji žele da glasaju u inostranstvu. Kontakt centar bi radio od raspisivanja izbora do proglašenja konačnih rezultata i pored informacija o načinu prijavljivanja i glasanja u inostranstvu, radio bi kao podrška biračima u komunikaciji i povezivanju sa drugim državnim organima, a sve u cilju ostvarivanja biračkog prava odnosno blagovremenog i ispravnog popunjavanja prijava za glasanje u inostranstvu.

5. Olakšati uslove za otvaranje biračkog mesta u inostranstvu 

   Potrebno je izmeniti Zakon o izboru narodnih poslanika tako da postoji obaveza da na dan održavanja izbora bude otvoreno za glasanje svako diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije u inostranstvu, ukoliko se za glasanje prijavi najmanje 5 birača. Postojeće rešenje u Zakonu o izboru narodnih poslanika ima ograničavajući karakter za birače koji žive u inostranstvu, budući da propisuje minimum od 100 birača za otvaranje biračkog mesta, bez razlika da li je reč o biračkim mestima u inostranstvu ili u Srbiji. Pravo birača da glasaju u inostranstvu ne bi trebalo da u praksi bude ograničeno ovim uslovom. Uslov od 5 birača bi postojao samo iz razloga obezbeđivanja tajnosti glasanja.

6. Preciznije i transparentnije urediti postupak glasanja u inostranstvu, uključujući podelu nadležnosti državnih organa 

   Potrebno je preciznije i transparentnije urediti postupak glasanja u inostranstvu tako što će se odrediti konkretna podela nadležnosti između MDULS i MSP, zatim propisati rokovi za odlučivanje o zahtevima i proceduru zaštite ostvarivanja biračkog prava u inostranstvu. Potrebno je definisati kom organu povodom kog zahteva birači upućuju prigovor, kao i rokove za donošenje rešenja po njima.Takođe, neophodno je uvesti rok za donošenje i dostavljanje rešenja o odobravanju glasanja u inostranstvu. Trenutno je u zakonu predviđen samo rok za dostavljanje poziva za glasanje iz koga se izvodi i krajnji rok za dostavljanje rešenja o glasanju u inostranstvu. Ovaj rok bi trebalo definisati kao što kraći radi omogućavanja zaštite prava kroz pravne lekove.

   Informacije o proceduri prijavljivanja za glasanje u inostranstvu, rokovima za rešavanje o zahtevima i nadležnim institucijama za rešavanje o pravnim lekovima treba da budu objavljene na sajtu RIK-a i svake organizacione jedinice MSP koja učestvuje u sprovođenju izbora.

7. Obezbediti ujednačenu i održivu praksu sprovođenja izbora za birače sa Kosova 

   Kroz otvoren dijalog i debatu obezbediti trajno i zakonito rešenje za sprovođenje izbora za birače sa teritorije Kosova. Različita praksa organizovanja glasanja birača sa Kosova na izborima i referendumu održanom 2022. unela je neizvesnost u sprovođenju izbora, zbog čega je neophodno uspostaviti zakonitu i ujednačenu praksu. Potrebno je formirati mešovitu radnu grupu sa predstavnicima: Ministarstva pravde, RIK-a, Ustavnog suda, Kancelarije za KiM i predstavnika civilnog društva, koja bi imala zadatak da sačini predlog ujednačenog i održivog rešenja koje reguliše organizovanje i sprovođenje izbornog procesa na Kosovu. Takvo rešenje bi kasnije svoje mesto našlo i u Zakonu o izboru narodnih poslanika.