#11 OBEZBEDITI AKTIVNIJU ULOGU JAVNOG TUŽILAŠTVA U IZBORNOM PROCESU
Država mora obezbediti slobodu birača da izraze želje i mora voditi borbu protiv izborne krađe (VK I.3.2), odnosno mora kazniti svaku vrstu izborne krađe (I.3.2.xv). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:
- Uvesti praksu donošenja opšteg obavezujućeg uputstva Republičkog javnog tužioca za izbore
Potrebna je aktivnija uloga javnog tužilaštva u nadzoru nad sprovođenjem izbora i u zaštiti izbornih prava. Republički javni tužilac bi mogao izdati opšte obavezno uputstvo za postupanje svih javnih tužilaca radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju u krivičnim postupcima koji se odnose na krivična dela protiv izbornih prava iz glave XV Krivičnog zakonika. Ovim opštim obaveznim uputstvom republičkog javnog tužioca bilo bi potrebno a) uvesti obavezu da nadležna tužilaštva postupaju hitno, i da o prigovorima protiv rešenja o odbacivanju krivične prijave, koje može podneti svaki birač, odlučuje zamenik republičkog javnog tužioca, zatim b) unutrašnjim uređenjem odrediti tužioce s najviše profesionalnog iskustva i ličnog i profesionalnog integriteta koji će postupati u ovim predmetima i uvesti optimalan rad po dežurstvima u izbornoj kampanji, c) formirati udarne grupe (Član 21-23 Zakona organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije) u postojećim posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije, za otkrivanje i gonjenje krivičnih dela protiv izbornih prava u koje bi bili imenovani članovi iz svih organa koji učestvuju u sprovođenju i nadzoru izbora, i d) obezbediti veću transparentnost rada, kroz obavezu blagovremenog i potpunog obaveštavanja javnosti o postupcima, kroz održavanje redovnih i vanrednih konferencija za medije u toku izborne kampanje, obaveštavanje o svakom pokušaju uticaja na rad javnog tužilaštva, i objavljivanje izvoda iz odluka na sajtu nadležnog tužilaštva. Primena ovakvih rešenja bi u značajnoj meri doprinela vraćanju poverenja građana u izborni proces, budući da javnost do sada nije bila upoznata sa načinima rada i uopšte radom tužilaštava u postupcima koji se odnose na krivična dela protiv izbornih prava.
- Unaprediti koordinaciju između nadležnih institucija u nadzoru nad sprovođenjem izbora
Nadležne institucije trebalo bi da deluju pravovremeno i potpuno obaveštavaju javnost o pokrenutim postupcima i preduzetim radnjama. U postojećem zakonskom okviru ne postoje prepreke za zaključenje memoranduma o saradnji između Republičkog javnog tužilaštva, Ministarstva unutrašnjih poslova, Republičke izborne komisije, Pokrajinske izborne komisije, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS), Agencije za sprečavanje korupcije, sudova opšte i posebne nadležnosti, i drugih organa kojim bi se predvidelo formiranje koordinacionog tela za nadzor nad sprovođenjem izbora. Memorandumom bi bili propisani posebni protokoli o saradnji između ovih organa u vreme izborne kampanje, a posebno na dan održavanja izbora, kojima bi se predvideli kraći rokovi za postupanje i dostavljanje potrebnih obaveštenja i podataka javnom tužilaštvu, redovni sastanci i efikasna i pravovremena razmena informacija između organa potpisnika. Na osnovu memoranduma osnovalo bi se koordinaciono telo na čijem bi čelu bio zamenik republičkog javnog tužioca, a članovi bi bili predstavnici svih navedenih organa. Tužilac koji bi se nalazio na čelu koordinacionog tela bi koordinirao svoje aktivnosti sa institucijama potpisnicama memoranduma o saradnji, obaveštavao bi javnost o broju prijava i preduzetim radnjama nadležnih državnih organa na redovnim i vanrednim konferencijama za medije.
- Predvideti mogućnost primene posebnih dokaznih radnji za dela protiv izbornog prava u zakonu o krivičnom postupku
Potrebno je olakšati istražnim organima pribavljanje dokaza za istražni postupak prilikom utvrđivanja krivičnih dela koja se odnose na izborna prava. To se, između ostalog, može učiniti i na taj način što bi krivična dela protiv izbornog prava bila unesena i u odredbe Zakona o krivičnom postupku, koje se odnose na primenu posebnih mera dokazivanja kako bi se nadležnim organima tj. policiji i tužilaštvu omogućio efikasniji i efektivniji rad na utvrđivanju krivičnog dela i identifikovanju počinilaca.
