Srbija je formalno demokratska država i polarizovano društvo u kojem se ključne  demokratske institucije, poput parlamenta ili izbora, već godinama urušavaju, kritička misao sputava, a građani obeshrabruju i odvraćaju od učestvovanja u demokratskim procesima, zaključak je konferencije na kojoj su predstavljeni nalazi istraživanja javnog mnjenja “Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2020“ koje je sprovela Crta.

Republičkom javnom tužilaštvu Crta je uputila podnesak za pokretanje postupka u kojem će se ispitati navodi o umešanosti Crte u pokušaj državnog udara i ubistva predsednika države, koje su u Narodnoj skupštini izneli poslanici Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović i Vladimir Orlić. Crta poziva tužilaštvo da u svojstvu svedoka pozove narodne poslanike da objasne optužbe koje su izneli i kojima su direktno označili Crtu kao saučesnika u zaveri protiv držvanog poretka.

Reforma celokupne izborne administracije i njena profesionalizacija jedna je od pet ključnih promena koje je predložila Crta kao preduslov za održavanje poštenih i slobodnih izbora u Srbiji. Kako kaže Pavle Dimitrijević, zamenik programskog direktora Crte, formiranje takvog profesionalnog tela ne bi bio samo važan doprinos održavanju poštenih i slobodnih izbora, već bi doprinelo i vraćanju poverenja građana u izborni proces koje je poslednjih nekoliko godina značajno poljuljano. 

„Zaštita izbornog prava veoma je bitna kako bismo na kraju mogli da utvrdimo prave rezultate izbora, pravu izbornu volju građana. Međutim, ako ne možemo kvalitetno da zaštitimo izborno pravo građana, onda je ono samo mrtvo slovo na papiru“, navodi Vladimir Tupanjac, pravni ekspert Crte koja je među predloženih pet ključnih promena za poštene i slobodne izbore navela i da je potrebno da se odrede zakonski rokovi koji bi omogućili efektivnu zaštitu izbornih prava i da se prošire nadležnosti izborne administracije u zaštiti ovih prava.

Ustav Republike Srbije garantuje da su izbori slobodni, glasanje tajno, a izborno pravo opšte i jednako. Ipak, proteklih godina sve je više navoda o pritiscima na birače, bez obzira što međunarodni dokumenti na čije se poštovanje Srbija obavezala predviđaju da zakoni i vlast moraju da omoguće biračima da glasaju bez straha od odmazde. Vujo Ilić, savetnik za javne politike i istraživanja Crte, kaže da je zakonom zagarantovano pravo da je glasanje tajno i slobodno i da kad se na bilo koji način ta tajnost oduzima i utiče na slobodu izbora onda govorimo o pritiscima na birače.

Da bi birači u potpunosti ostvarili svoje pravo na poštene izbore neophodno je da budu upoznati sa idejama i programima svih učesnika u izbornoj trci i da na osnovu toga odluče kome će dati svoj glas. Međutim, takva jednaka zastupljenost političkih aktera u medijima kod nas izostaje, kaže Vladana Jaraković, koordinatorka pravnog tima Crte. Zbog toga se, kako navodi, u Crtinom predlogu pet ključnih promena za poštene i slobodne izbore našla i neophodnost ravnomerne medijske zastupljenosti.

Jedna od pet ključnih promena koje Crta predlaže da bi izbori u Srbiji postali suštinski demokratski, a ne samo formalno je ravnopravnost učesnika u kompletnom izbornom procesu.  „Ravnopravnost učesnika mora da bude obezbeđena u procesu kandidovanja, kroz sprečavanje zloupotreba u finansiranju izborne kampanje i zloupotreba javnih resursa. To je jedan od preduslova da bi izbori bili pošteni“, navodi Tamara Branković, koja vodi istraživački tim Crte.

U poslednjih sedam meseci, od kada su proglašeni zvanični rezultati parlamentarnih izbora u julu 2020. godine do početka međustranačkog dijaloga 1. marta 2021. godine, stranke u vlasti su bile ubedljivo najzastupljenije u centralnim informativnim emisijama televizija sa nacionalnom pokrivenošću dok su opozicione stranke bile jedva vidljive, pokazuje Crtina analiza medijskog sadržaja. Istraživanjem su obuhvaćene centralne informativne emisije RTS, Pink, Prva, Happy i B92.