Više javno tužilaštvo u Beogradu obavestilo je Crtu da je odbacilo krivičnu prijavu koju je podnela protiv više NN lica zbog grubih nepravilnosti tokom parlamentarnih i lokalnih izbora 2020. godine na jednom biračkom mestu u Ubu. Međutim, Crta je od tužilaštva dobila samo šturo obaveštenje, ali ne i rešenje o odbacivanju krivične prijave u kojem se nalazi obrazloženje, pa je ostalo nejasno iz kojih razloga je odbačena.
Gotovo godinu dana nakon što je Crta podnela prijavu protiv Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika Beograda i člana SNS-a, zbog funkcionerske kampanje, Agencija za sprečavanje korupcije donela je konačnu odluku kojom je utvrdila je da je Vesić prekršio Zakon o sprečavanju korupcije i izrekla mu opomenu. U obaveštenju koje je Crta, kao podnosilac prijave dobila, navodi se da je Agencija utvrdila da je Vesić, kao zamenik gradonačelnika grada Beograda, postupio suprotno odredbama Zakona kojima se javnim funkcionerima zabranjuje da koriste javne resurse za promociju političkih stranaka.
„Ne mislim da će se atmosfera u društvu promeniti kroz ovakve razgovore, što bi trebalo da bude jedan od ciljeva svakog dijaloga, pa i ovog o prevazilaženju problema u izbornom procesu. Ono što takođe nemamo kao početni dogovor jeste šta su to problemi oko kojih dijalog treba da se vodi“, kaže Nedeljkov.
Oporavak demokratije nemoguć je bez aktivnih građana i zato smo pokrenuli kampanju “Ipak se nadamo”, kao posvetu svim hrabrim pojedincima koji ne odustaju od borbe za svoja prava i kao poziv na buđenje mnogobrojnima koji su zapali u političku apatiju. Da li imamo čemu da se nadamo kao društvo i kako da izađemo iz političke, ali i opšte apatije, pitanja su o kojima smo razgovarali sa stručnjacima iz različitih oblasti – ekonomije, psihologije, politikologije, umetnosti…
Crta u okviru “Programa razvojne komunikacijske podrške za organizacije civilnog društva”, koji podržava Švedska agencija za međunarodni razvoj (Sida), raspisuje poziv za dostavljanje ponuda za pružanje sveobuhvatne PR podrške organizacijama civilnog društva u Srbiji u 2021. godini.
Crta u okviru “Programa razvojne komunikacijske podrške za organizacije civilnog društva”, koji podržava Švedska agencija za međunarodni razvoj (Sida), raspisuje poziv za dostavljanje ponuda za pružanje podrške za nastup na društvenim mrežama i digitalni marketing organizacijama civilnog društva u Srbiji.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) je 28.05.2021. godine objavilo Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i otvorilo javnu raspravu o ovom dokumentu, koja će trajati do 16. juna 2021. godine. Grupa organizacija civilnog društva okupljenih u Koaliciju za slobodu pristupa informacijama izradila je dokument sa predlozima za unapređenje Nacrta Zakona.
„Samo da ne bude gore.“ Tako bi mogla da glasi definicija beznađa. Istina je, međutim, da se neke stvari kontinuirano pogoršavaju – demokratija u Srbiji, na primer. Iz godine u godinu, ocena joj pada po međunarodnim indeksima. Iz dana u dan, gledamo kako se rastaču principi i institucije na kojima bi trebalo da se temelji demokratski poredak.
Grupa organizacija civilnog društva okupljenih u Koaliciju za slobodu pristupa informacijama, Koaliciju za pristup pravdi, Koaliciju za slobodu medija i Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, ukazuje da su pojedina rešenja iz Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koje je objavilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS), neprihvatljiva jer snižavaju postojeći nivo prava građana na pristup informacijama. S druge strane, Nacrt ne sadrži rešenja za neke od najkrupnijih problema u ostvarivanju ovog prava.
Naše teme
Demokratska kultura
Jer politika nije samo za političare. Naše je ljudsko i građansko pravo da učestvujemo u procesima u kojima se donose odluke koje utiču na naše živote. Dijalog nema alternativu.
Slobodni i fer izbori
Jer su izbori osnovni stub demokratije. Pravo svakog građanina je da u slobodnim i fer uslovima donese odluku kome želi da poveri svoj glas. Svaki glas podjednako vredi. Za to se bore Građani na straži.
Otvorene institucije
Jer su institucije servis građana. Potrebne su nam jake institucije sa integitetom koje štite javni interes.
Slobodni mediji
Jer mediji treba da postavljaju pitanja i kritički sagledavaju stvarnost. Potrebni su nam mediji koji štite javni interes i bave se potrebama građana.