Vlada i Skupština Srbije među najmanje otvorenim institucijama izvršne i zakonodavne vlasti u regionu
Vlada Srbije, kao i Narodna skupština Republike Srbiji nalaze se među najmanje otvorenim institucijama izvršne i zakonodavne vlasti zemalja regiona, pokazali su rezultati istraživanja o otvorenosti institucija vlasti koje je Crta sprovela u saradnji sa mrežom organizacija civilnog društva ActionSEE.
Rezultati ovogodišnjeg istraživanja pokazuju da otvorenost pojedinačnih institucija izvršnih vlasti u regionu u određenim segmentima napreduje, međutim, sveukupno gledano, otvorenost vlasti nije na zadovoljavajućem nivou.
Najotvorenija je Vlada Severne Makedonije koja ispunjava 83.43% zadatih kriterijuma
otvorenosti, a potom Veće ministara BiH sa 74.9%. Na trećem mestu je Vlada Crne Gore sa 59.46%, a sledi Vlada FBiH sa 58.42%. Na petom mestu je Vlada Autonomne pokrajine Vojvodina sa 50.18%. Na preposlednjem mestu je Vlada Republike Srbije koja ispunjava 47.67% kriterijuma, a poslednja je Vlada Republike Srpske sa 38.53% ispunjenih kriterijuma otvorenosti.
Trenutna praksa izvršnih vlasti pokazuje da institucije imaju dosta neujednačene pristupe kada je u pitanju objavljivanje finansijskih informacija i dokumenata. Retke su institucije koje objavljuju kompletne informacije o budžetu. Pored toga je primetan nedostatak inicijative da se ovaj važan dokument učini razumljivim građanima, kako bi se im približilo na šta će se sve institucije izvršne vlasti trošiti javni novac.
Takođe, veoma su oskudne informacije o tome kako je planirani novac zaista i potrošen. Više od polovine vlada u regionu nije učinilo javnim polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta na svojim internet stranicama, a praksa neobjavljivanja odluka o potrošnji budžetske rezerve i dalje predstavlja veliki problem s obzirom na širinu prostora koja ostavlja mogućnost za zloupotrebe.
Praksa neobjavljivanja planova javnih nabavki, ugovora i tenderske dokumentacije još uvek je rasprostranjenja u regiji. Ova praksa je intenzivirana u toku pandemije, što možemo naročito istaći u slučaju Srbije gde su određeni postupci javnih nabavki medicinskih sredstava tretirani kao tajna.
Kad je reč o zakonodavnoj vlasti, otvorenost parlamenata takođe još uvek nije na zadovoljavajućem nivou u svim zemljama regiona, ail je uočen izvestan napredak u odnosu prethodni izveštaj.
Skupština Crne Gore je sa ispunjenih 77,89% postavljenih kriterijuma na prvom mestu u regionu po otvorenosti zakonodavne vlasti. Na drugom mestu je Državni zbor Slovenije 72,31%, a na trećem Skupština Severne Makedonije sa 68,15%. Četvrti je Hrvatski sabor sa 61,15% isupenih kriterijuma. Narodna skupština Srbije sa 57,72% ispunjenih kriterijuma je peta, a na poslednjem mestu je Parlamentarna skupština BiH 53,64%.
Indeks otvorenosti zakonodavne vlasti u Srbiji je u 2020. godini zadovoljio je polovinu
od posmatranih kriterijuma (52%). Od kako se istraživanje Regionalni indeks otvorenosti sprovodi, od 2016. godine, zakonodavna vlast u Srbiji, sa izuzetkom 2019. godine kada je zabeležila značajan pad na 38, stagnira na polovini ispunjenih indikatora (2016 – 59, 2017 – 55, 2018 – 58, 2019 – 38, 2020 – 52).
Nedostatak strateškog pristupa politici otvorenosti od strane zakonodavnih organa u regionu već pet godina predstavlja gorući problem. Nijedan od parlamenata u regionu nije usvojio jedinstven strateški dokument u oblasti otvorenosti, već se ona tretira kroz veći broj javnih politika kojima se uređuje njihov rad.
To predstavlja značajnu prepreku za unapređenje njihove delotvornosti, jer otvorenost parlamenata u praksi i dalje zavisi prevashodno od interpretacije aktuelnog rukovodstva parlamenta, odnosno njegove spremnosti da se pridržava demokratskih principa i pravila dobrog upravljanja.
Analize otvorenosti izvršne i zakonodavne vlasti za 2020. godinu nalaze se na sledećim linkovima:
