Od izuzetnog značaja je da građani ne propuštaju svoje šanse za angažovanje i reagovanje, jer jedino na taj način je moguće sačuvati i odbraniti javni interes, zaključak je Istinomer foruma pod nazivom  „Učešće građana u javnim raspravama – Naš život, naš glas“  održanom večeras u Šapcu u organizaciji Istinomera i Asocijacije DUGA, koji je moderirao član gradskog veća grada Šapca Igor Marsenić.

Učesnici foruma predstavnik Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu Mirko Popović, Pavle Dimitrijević ispred udruženja građana CRTA i predstavnik Edukacionog centra Leskovac Ivan Grujić, složili su se da trenutno preovlađuje politički interes kako bi se što manje građana pitalo i interesovalo za svoja prava, kao i da su udruženja građana jedan od glavnih kanala za približavanje potencijalnih negativnih posledica svim građanima, kako bi bili upoznati sa ugrožavanjem javnog interesa i mogućim rešenjima.

„Bez fokusa građana i građanki, bez njihove pažnje usmerene na to kako se donose odluke u njihovo ime, nema efikasne i uspešne demokratije. Demokratija podrazumeva vladavinu prava, ali i odgovornost svakog pojedinca da u njoj učestvuju kako bi se dostigle i živele vrednosti jednog razvijenog demorkatskog društva“, naglasio je Pavle Dimitrijević.

Dimitrijević je dodao je neophodno da građani budu istrajni u svojim namerama da njihov glas, tj.stavovi dođu do izražaja, kao i da za te svrhe postoje različiti kanali koji se mogu iskoristiti, ali da se potreba prvenstveno ogleda u njihovoj istrajnosti i upornosti.

„Građane treba ohrabriti i pružiti im nadu, jer ako makar i 5 odsto postoji šansa da određena akcija uspe, onda se vredi za nju boriti. Ne treba lako odustajati i svako donosi odluku u svoje ime, ali udruženim snagama različite aktivnosti i pokreti mogu ostvariti mnogo“, rekao je Ivan Grujić.

Takođe, Grujić je istakao da se gradska, tj.državna uprava pomalo i plaši građana, njihove moći koje oni nisu ni svesni. Zato je potrebno sistemski raditi na unapređenju zainteresovanosti građana za javna dešavanja i uopšte političku scenu, kako bi postigli snagu i ostvarili uslove za kvalitetniji život u svojim sredinama.

„Umesto jednog uređenog društva, živimo jedno faktičko stanje u celoj državi, gde se sučeljavaju različiti interesi. Upravo ovom faktičkom, suprotna je jedna uređena zajednica, zasnovana na zakonima u kojoj postoje pravila. U takvoj zajednici je nezamislivo da građani ne mogu dobiti informacije o radu organa javnih vlasti, o tome kako je potrošen novac iz lokalnog budžeta ili kojim je to rešenjem odobrena seča stabala. Javna vlast je u službi građana, a postavlja se pitanje zašto onda ne služite građanima?“,  izjavio je Mirko Popović.

Popović je zaključio da po završetku izbora donosioca odluka ništa nije završeno, već da sve vreme dok neka javna vlast sprovodi izborna obećanja, dužnost svih kao građana je da taj proces nadziru, kroz javne rasprave, traženje informacija od javnog značaja i druge načine. Društvo je naučeno da se povlači, umesto da se bori za svoja prava.

Snimak celokupnog foruma pogledajte ovde.

#IstinomerForum

Učešće građana u javnim raspravama – Naš život, naš glas

Posted by Istinomer.rs on Уторак, 09. април 2019.

Cilj istraživanja je da utvrdi stepen spremnosti građana i građanki Srbije da učestvuju u demokratskim procesima koji podrazumevaju niz različitih oblika građanske participacije – od glasanja na izborima do pokretanja i učešća u konkretnim akcijama, i da prati promene u stepenu učešća tokom vremena. Istraživanje predstavlja svojevrsni prikaz demokratskog stanja društva. Mera u kojoj su građani i građanke spremni da se uključe u društvene procese, da iskoriste svoja građanska prava i utiču na donosioce odluka jeste pokazatelj “zdravlja” jednog društva.

Istinomer  je organizovao Istinomer forum „Učešće građana u javnim raspravama – Naš život, naš glas“  zajedno sa Asocijacijom DUGA u utorak u Sinagogi u Šapcu (Vlade Jovanovića br. 11).

 

Glavna tema diskusije bila je značaj uključivanja građana u društvena dešavanja putem javnih rasprava.  Navedena tema je od velike važnosti za građanke i građane Šapca, jer njihovo angažovanje i učešće je ključno za očuvanje i razvoj demokratskog duha.

 

Na Istinomer forumu su govorili:

 

Moderator: Igor Marsenić, član Gradskog veća grada Šapca

 

Više detalja o celokupnom događaju pročitajte ovde.

 

 

 

Udruženje građana CRTA predstavilo je preporuke za unapređenje izbornih uslova do 2020. godine na konferenciji održanoj 25. marta 2019. godine u Medija centru.

CRTA je sistematično posmatrala izbore u prethodne tri godine i izradila 60 detaljnih preporuka koje su dostupne na sajtu Građani na straži. Na ovom skupu su predstavljene one preporuke za koje CRTA veruje da mogu biti sprovedene do izbora 2020. godine i za koje postoji najveća podrška građana.

„Ovo su preporuke koje je potrebno i moguće sprovesti da bi bili unapređeni izborni uslovi. Zakonske izmene smo sveli na najmanju moguću meru i akcenat stavili na promenu prakse. Ovim konkretnim predlozima želimo da doprinesemo otvaranju dijaloga o poboljšanju izbornih uslova u Srbiji“, istakla je direktorka organizacije CRTA Vukosava Crnjanski.

Opada poverenje birača u izborni proces, a neregularnosti koje najviše utiču na izbore nisu više vezane samo za izborni dan nego za period kampanje, istakao je Raša Nedeljkov, programski direktor CRTA.

„Zloupotreba javnih resursa, funkcionerska kampanja, pritisci na zaposlene u javnom sektoru, su uz neravnopravnu medijsku zastupljenost učesnika izborne trke oblasti u kojima su neophodne zakonske intervencije. S druge strane, najmanje zahtevna oblast je transparentnost izbornog procesa, gde je potrebno srediti birački spisak, objaviti zapisnike biračkih odbora i omogućiti prisustvo akreditovanim posmatračima svim segmentima izbora“, naveo je Nedeljkov.

On je naglasio da su potrebne veće i zahtevnije promene u oblasti zaštite biračkog prava i profesionalizacije izborne administracije, te da se u preporukama posebno bavimo ovim temama.

Na skupu su predstavljeni i rezultati istraživanja javnog mnjenja „Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2018. godine“. Istraživanje je pokazalo da najveći procenat građana vidi glasanje na izborima kao oblik učesvtovanja u demokratskim procesima kojima mogu da se promene stvari, a zabeležen je i trend rasta podrške demokratiji kao najboljem sistemu i pad podrške politici „čvrste ruke“, ali s druge strane poverenje u glavne institucije demokratije je nisko i samo 11% građana smatra da nije bilo nikakvih nepravilnosti tokom proteklih izbornih procesa, istakaoje Vujo Ilić, glavni istraživač organizacije CRTA.

„Iako vidimo da značajan procenat građana jasno razume probleme izbornih neregularnosti, podržava inicijative za poboljšanje izbornih uslova i vidi potrebu za nezavisnom kontrolom izbora, manji procenat građana podržava bojkot izbora kao način da se do ostvarenja ovih zahteva dođe. Rezultati ukazuju na dalju polarizaciju društva i na potrebu za otvaranjem dijaloga oko unapređivanja izbornih uslova“, ocenio je Ilić.

 

Celu konferenciju možete pogledati ovde.

 

Konferencija “Kako do boljih izbornih uslova u Srbiji?” #Izbori2020

Posted by CRTA on Понедељак, 25. март 2019.

Da li u Srbiji mogu biti održani slobodni i fer izbori? To su me u petak pitali omladinci političkih stranaka, studenti i aktivisti  polaznici Akademije demokratije, koju organizuje CRTA. Sve se može kad se hoće, odgovorio sam. Ali sam takođe primetio i to da deluje da u Srbiji niko ne želi da se pozabavi, ozbiljno, uređenjem izbornog procesa. Partijama, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, kao da odgovaraju postojeći izborni uslovi, koji su u neskladu sa postojećim zakonskim okvirom.

 

CRTA posmatračka misija nikada se do sada nije suočila sa gorim izbornim procesom od nedavnog u Lučanima. Ipak, lokalnoj izbornoj komisiji nije podnet nijedan zvanični prigovor?! Da li to znači, da čak ni opozicija koja je oštro kritikovala stanje na terenu, ne misli da su Lučani odudarali od uobičajenog (ne)regularnog izbornog dana?

 

Izborna utakmica u Srbiji potpuno je u posedu političara. Oni su organizatori meča, ali i igrači. Oni su usvojili pravila igre, ali i rešili da ih ne poštuju.  Odlučuju i o prigovorima, a i proglašavaju pobednike i gubitnike, u ovom slučaju izborni rezultat. A ko kontroliše tok igre? Ko štiti javni interes? Oni. Zaključak je jednostavniji za razumevanje od samog toka igre. Političari su oteli izbore od građana i prilagodili ih sebi tako da im vladanje bude jednostavnije i lakše.

 

I nije problem samo vlast. Za igru su odgovorni svi igrači, sve političke  partije. Izgleda da opozicija i vladajuća koalicija savršeno odgovaraju jedna drugoj. Nijedna strana nema problem sa činjenicom da nedostaje kontrola finansiranja kampanja. Ni jedna strana se, ne suštinski, ne potresa zbog činjenice da je birački spisak pod “velom tajne”, a proces žalbi i rešenja po žalbama građana neefikasan. Dok je na vlasti, svakoj partiji je sve potaman, uključujući i medije. Kada se situacija obrne, onda bivša vlast počne javno da primećuje kako su izborni uslovi gori nego ikada, iako su prethodno zanemarivali sve preporuke i domaćih i stranih posmatrača. To je suština političke neodgovornosti koja kreira situaciju da pošteni izbori deluju kao nemoguća misija.

 

Da li je moguće da je nemoguće srediti birački spisak? Da li je moguće da je nemoguće saznati ko sve ima pravo da glasa? Da li je moguće da sistem naplate kazni za parkiranje funkcioniše besprekorno, a da izborni sistem decenijama ne radi? Ko je prepoznao da “nije” u javnom interesu da izbori postanu moguća misija?

 

Iskreno verujem da u Srbiji postoje profesionalci koji su u stanju da predlože rešenje za, na primer, zloupotrebu službenog položaja ili funkcionersku kampanju. Siguran sam da u tužilaštvu i policiji postoje ljudi koji imaju profesionalni kapacitet da pokrenu procese kojima će sankcionisati zloupotrebu javnih resursa. Jednako tako verujem  da postoje časni činovnici u državnoj upravi koji mogu da ažuriraju birački spisak. Ključno je pitanje ko im ne dozvoljava da to urade? Kada bismo na ovo pitanje dobili odgovor možda bismo saznali zašto je izborni proces iz godine u godinu sve užasniji i zašto se relativno pristojan zakonski okvir ne primenjuje.

 

Slobodne i fer izbore nećemo dobiti na poklon. Za svako građansko pravo, uključujući i pravo glasa, ljudi su morali da se bore. Bez obzira što, u našim uslovima, ta borba deluje kao nemoguća misija, građanin, ako mu je stalo, mora biti uporan i “dosađivati” institucijama. Do građana je da proveravaju da li su upisani u birački spisak. Ako im je stalo. Do građana je da  “smaraju” Agenciju za borbu protiv korupcije svaki put kad primete da funkcioner koristi javne resurse u kampanji.

 

Ako im je stalo. Do građana je da uporno podnose pritužbe Regulatornom telu za elektronske medije kada uoče da neki medij promoviše samo jednog kandidata. Građani, ako im je stalo, treba da prijave izbornoj komisiji nepravilnosti na biračkom mestu. Ali, građani imaju još jednu opciju, ako im je stalo. Mogu da postanu nezavisni posmatrači izbora i tako spreče da taster na semaforu, prilikom proglašenja pobednika i gubitnika, zavisi isključivo od političara.

 

Tekst je objavljen u Blicu.

Naslovna fotografija: Zoran Drekalović

Istinomer  je organizovao Istinomer forum „Lokalni mediji-u službi građana ili vlasti?“ u sredu u Tango Caffe-u u Kragujevcu (Karađorđeva 28). 

 

 

Pitanja o kojima se diskutovalo na forumu:

 

 

 

Na Istinomer forumu govorili:

 

 

Moderatorka: Bojana Vlajović Savić, Res Publica

 

Za detalje o celokupnom forumu pogledajte ovde.

 

 

 

Moć u rukama građana će jedino ostvariti svoju punu snagu, ako građani budu uporni, strpljivi i ako svojim aktivizmom svakoga dana teže ostvarivanju svojih građanskih prava, zaključak je Istinomer foruma pod nazivom “Građani imaju moć – Put od aktivnih građana do uspešnih građanskih inicijativa“ održanom večeras u Beogradu u organizaciji Istinomera, u Kulturnom Centru GRAD.

Učesnici foruma predstavnik inicijative “Savski nasip” Zoran Bukvić,  predstavnik udruženja “Pešaci nisu maratonci“ Marko Živković  i  Biljana Savić ispred inicijative “Naselje Stepa Stepanović”, složili su se da jedino brojnost i okupljanje kritične mase može dovesti do promene sistema, kako bi svi živeli u potpunosti svoj život, jer i država i grad postoje zbog samih građana.

„Ono što je specifično za naše udruženje, jeste da su naši problemi nastupili upravo zbog apsolutnog ignorisanja bilo kakvih pravila i zakona ove države. Moja želja danas je da mi našim aktivizmom postignemo makar i najmanji uspeh, koji bi se ogledao u tome da zabeležimo takve stvari, da ti ljudi budu procesuirani i kažnjeni i da na taj način koliko toliko vratimo lice ovog grada“, naglasio je predstavnik udruženja “Pešaci nisu maratonci”  Marko Živković.

Takođe,  Živković je istakao da određene resurse nepovratno gubimo, kao što su parkovi, šume i drveće, kao i da jedino što nas može motivisati na angažovanje jeste da očuvamo minimalni nivo dostojanstva života u Beogradu.

„Smatram da inicijative generalno mogu da menjaju trenutno stanje. Kada se pojavi dosta ljudi koji se oko nečega bune, vlast oseća taj otpor. Kada ste vidljivi, veća je šansa da ćete uspeti. Pitanje je koliko su građani svesni da treba da se angažuju. Kod Savskog nasipa je specifična situacija, jer je on navodno izopšten iz centra zbivanja, a zapravo je jako bitan za sve nas. To je izvorište i prostor za rekreaciju, a preti nam divlja i haotična urbanizacija“, dodao je predstavnik inicijative “Savski nasip” Zoran Bukvić.

Bukvić je još naglasio da je problem nedovoljnog angažovanja građana taj kada ne mogu da se poistovete sa određenom inicijativom, kao i da je stanovništvo generalno izgubilo poverenje u građanski aktivizam i njegovu moć.

„Udruženje građana „Naselje Stepa  Stepanović“ je oformljeno kako bi pomoglo novim stanarima  u potpunom ostvarivanju njihovih prava kao stanara tog naselja. Urbanističke inicijative treba da budu mnogo dostupnije građanima. Problem nastaje što te inicijative, često su nerazumljive za građane. Međutim, samo našim aktivizmom, delovanjem i praćenjem toga šta se dešava u našem gradu, možemo ostvariti naša prava“, zaključila je predstavnica inicijative “Naselje Stepa Stepanović” Biljana Savić.

Snimak celokupnog foruma pogledajte ovde.

Možda je bolje da nismo saznali nikad kako su institucije, koje bi trebalo da budu iznad pojedinaca, savile kičmu i postale servis korumpiranim pojedincima. Možda je bolje da živimo u ružičastoj iluziji boljeg života. Da imamo sve bolji zdravstveni sistem. Penzije nikad veće. Da imaginarijum u potpunosti zameni javu i da konačno počnemo da živimo u njihovoj idealnoj Srbiji Idealinarijumu.

 

Ova vlast aktivno radi na ograničavanju prava javnosti da zna, i prema tome radi direktno protiv razvoja demokratskog društva u Srbiji. Ova vlast neće demokratiju. Nemam niti jedan razlog da verujem da je drugačije. Jer kakvi su to građani po meri sadašnjih, vladajućih političkih struktura? Samo oni koji pružaju bezuslovnu podršku, poslušnost, papagajsko ponavljanje serviranih političkih poruka, bez kritičkog promišljanja i preispitivanja različitih društvenih pojava i procesa.

 

Postaviti pitanje u ovom društvu je jeres. Pozvati na debatu i dijalog je, iz perspektive vlasti, pokazatelj mržnje prema zemlji i ljudima koji žive u njoj. Sva pitanja, a posebno ona kojim se žele rasvetliti afere, istražiti korupcija, ili pak drugi potezi vlasti koji ne odaju utisak da su u interesu javnosti, ostaju bez odgovora. Umesto odgovora, vlast nudi burne reakcije: osude novinara koji se usuđuju da postavljaju pitanja, progon aktivista koji pokreću građane da brane svoja prava, zastrašivanja državnih službenika koji, uprkos pritiscima, profesionalno rade svoj posao. Svi oni dobijaju epitet stranih plaćenika, domaćih izdajnika i mrzitelja srpskog naroda. Da nas podsetim – ako ministra pitaš kako je kupio stan od 250 kvadrata – odgovor je da si strani agent i da radiš protiv Srbije. Ako pitaš ko je rušio u Savamali, odgovor je da je to pokušaj rušenja Vučića. Ako pitaš zašto zakon nije jednak za sve – postaješ glavna meta tabloida.

 

Ali skrivanje informacija dobija novu dimenziju u Srbiji. Iako je do sad vlast vrlo revnosno ignorisala pitanja, retko odgovarala, a tada obično dostavljala netačne ili nekompletne podatke, rešila je da stvar više ne prepušta slučaju. Ključni mehanizam na osnovu koje javnost može da traži informacije u posedu državnih organa, našao se na meti izvršne vlasti.

 

Pod izgovorom unapređenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, država se nameračila da uradi dve ključne stvari – izuzme društva kapitala (npr. Železnice Srbije ili Koridore Srbije) iz liste obaveznih da odgovaraju na pitanja javnosti i da proces pristupa informacijama zakomplikuje tako da odbije što više građana.

 

U zemlji u kojoj se jedina i prava istina servira kroz političke autointervjue Šefa države, verifikuje kroz pisanja režimskih medija i konačno potvrdi kroz analize „nezavisnih“ analitičara, pravo građana na pristup informacijama je nepotrebno, zar ne?

 

Možda je bolje, pa čak i zdravije, da nismo nikad čuli priče o tome da je ministar u ulozi lekara omogućavao kriminalcima da izbegavaju suđenja, da nismo saznali šta su sve političari na javnim funkcijama stekli za rekordno vreme, kako su ukidane presude bosovima narko klanova ili kako su nameštani tenderi. Možda je bolje da nismo saznali nikad kako su institucije, koje bi trebalo da budu iznad pojedinaca, savile kičmu i postale servis korumpiranim pojedincima. Možda je bolje da živimo u ružičastoj iluziji boljeg života. Da imamo sve bolji zdravstveni sistem. Penzije nikad veće. Da imaginarijum u potpunosti zameni javu i da konačno počnemo da živimo u njihovoj idealnoj Srbiji – Idealinarijumu. Možda je bolje.

 

A za one koji žele i dalje da misle SVOJOM glavom, koji veruju u profesionalno novinarstvo, koji vide snagu društva u različitostima, koji su da se zakonom ograničava samovolja pojedinca, za one koji bi da ZNAJU šta se dešava u njihovom društvu i državi, nemam da ponudim jednostvano i lako rešenje. Slobodu i demokratiju nam niko neće dati. Njih moramo da osvojimo i odbranimo. Umesto sužnji njihovog Idealinarijuma, budimo aktivni GRAĐANI Srbije. Za početak odbranimo PRAVO JAVNOSTI DA ZNA. #SrbijaDoInformacija

 

 

Blog je pisan za krik.rs

Naslovna fotografija: Zoran Drekalović 

Svečano otvaranje “Akademije demokratije” koju organizuje CRTA uz podršku Misije OEBS u Srbiji, održano je večeras u hotelu Falkenstainer.

 

Već treću godinu zaredom, ovaj edukativni program okuplja aktiviste političkih partija, organizacija civilnog društva, studente i novinare.

 

Na samom otvaranju, direktorka CRTE Vukosava Crnjanski istakla je da svake godine interesovanje za Akademiju raste, što dodatno daje podstrek CRTI da ulaže u obrazovanje mladih ambicioznih ljudi, budućih lidera.

“Želim novim polaznicima da poručim da ih čeka dinamičnih i produktivnih godinu dana koje će provesti sa našim timom. Akademija je samo prvi korak ka našem daljem povezivanju i zajedničkom radu. Radu na razvoju demokratije, osnovnih građanskih prava i sloboda, već jednom osvojenih na ovaj dan pre 18 godina. Drago mi je da nas je na tom putu što više i da iz generacije u generaciju pokazujemo da Srbija ima budućnost. To ste upravo vi – zreli, odgovorni mladi ljudi, građani aktivisti”, izjavila je Vukosava Crnjanski.


“Izuzetno mi je drago što vidim veliki odziv učesnika koji će pohađati Akademiju demokratije.  To je samo pokazatelj interesovanja mladih ljudi za političke procese,  demokratiju i vladavinu prava. Kroz ovaj edukativni program, polaznici će upravo na originalan i kreativan način proširiti svoje znanje. Demokratija je jedan proces koji se neprestano menja i razvija. Zato je potrebno i adekvatno obrazovanje, koje je ključno kako bi se mladi ljudi edukovalii informisali o pravim vrednostima demokratske kulture ”, rekao je ambasador Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio.

 

Polaznici će tokom dvosemestralnog programa imati priliku da steknu znanja iz oblasti političkog sistema Srbije,  funkcionisanja nezavisnih institucija, sudstva,  kao  i pisanja predloga javnih politika.

 

 

Uoči Međunarodnog dana demokratije 15.septembra, CRTA je dodelila priznanje “Hrabri glas”, koje se dodeljuje po prvi put ove godine,  inicijativi „Ne damo niški aerodrom“  za građanski aktivizam.

Ovo priznanje, CRTA koja je ovogodišnji dobitnik međunarodne OEBS nagrade “Branitelj demokratije”,  dodeljivaće svake godine povodom Međunarodnog dana demokratije, onima koji ne odustaju, koji se svojim hrabrim glasom bore za prava građana, koji u doba opšte apatije i nepoverenja, veruju u promene i rade na tome da se one dogode.

Uručujući priznanje, direktorka Crte Vukosava Crnjanski naglasila je da istraživanja pokazuju da samo 13 odsto građana učestvuje u inicijativama za rešavanje problema u lokalnim zajednicama. Ipak, ukazala je i na pozitivnu činjenicu da je 2016. godine po prvi put, posle niza godina, podrška za demokratiju veća nego podrška za politiku čvrste ruke.

Demokratija nisu samo izbori već sve ono što se dešava u vremenu između izbora. Uoči Međunarodnog dana demokratije, došli smo sa namerom u Niš, u grad koji je oduvek bio simbol građanskog aktivizma. Grad u kojem žive hrabri građani,  koji su glasni kada su svi drugi tihi, koji su spremni da menjaju stvari kada su svi ostali odustali”, izjavila je Vukosava Crnjanski.

“Želeo bih da se zahvalim CRTI na ovom priznaju i svim organizacijama koje čine inicijativu “Ne damo niški aerodrom.”Bez njih ova inicijativa ne bi bila to što jeste. Svi su doprineli ovoj građanskoj borbi, svojim znanjem, veštinama i ekspertizom u različitim oblastima. Posebno hvala građanima Niša koji su prepoznali značaj ovakvog aktivizma i podržavali nas u našoj istrajnosti“, rekao je predstavnik inicijative “Ne damo niški aerodrom” Miloš Bošković.

Nakon dodele priznanja usledio je razgovor o demokratiji i građanskom aktivizmu, na kojem su učestvovali novinarka Južnih vesti Jelena Canić Milanović, urednik portala Jugmedia Dragan Marinković, predstavnik Inicijative “Ne damo niški aerodrom”  Miloš Bošković i programski direktor CRTE Raša Nedeljkov.

Učesnici su se složili da je trenutni politički sistem Srbije destruktivan, da u potpunosti urušava samu državu, jer zapravo sjedinjena politička elita odlučuje o životima svih građana Srbije. Potrebno je da građani postanu svesni da su oni ti koji imaju moć na svakom nivou, a njima je neophodno ohrabrenje i uverenje da su promene moguće.

Snimak celokupnog događaja možete pogledati na Istinomer YouTube kanalu na ovom link-u.