Više puta ponovljena Iaž postaje istina. Ovo pravilo, međutim, ima i drugi par rukava. Ne možete sve vreme da Iažete sve Ijude. Ovih dana, meseci, godina i decenija, svedoci smo kako Srbiji fantastično funkcioniše manipulacija ljudima. Na masovnom svakodnevnom nivou. tom procesu, laži postaju činjenice, spe kulacije nesporna istina, a nadrealno postaje realnost.

 

Uspešan recept za manipulaciju sadrži vešto upakovane poruke, javne funkcionere kao nosioce poruka, dobar izbor medija i ponavljanje do besmisla. A onda, dobro smućkano, sve Srbiji može postati istina. Čak smo došli u taj stadijum, da za partijsko-političku elitu i dobar deo društva više nije ni važno šta je istina, već samo šta je poruka koju nam prenosi On ili Njegovi saborci. Biti On nije rezervisano za Njega. To može biti i Ona, neki drugi On, mogu biti svi Oni koji su poslednjih trideset godina dobili šansu da vode državu. Manje-više se to “vođstvo” države odvijalo na sličan način. Jasan i neprikosnoven stav, koji se po potrebi menjao bez ikakvog problema, višak testosterona na račun mudrosti, ega nauštrb znanja, briga o biračima samo dok se pozira za videospot, grabež za sebe i svoje i besomučni napadi na sve koji su upućivali bilo kakvu kritiku. Zajedničko mnogima je i to što su se krili iza evropeizacije, delili ljude na naše i njihove, busali se u Kosovo, jer tobože Ustav, dok se zakona nisu ni držali jer su naučili da to rade samo pijani sa plotom. Ili jednostavnije rečima Ramba Amadeusa: “…sanjali su autokratiju, a vježbali demokratiju”, spotičući se u toj vežbi o građane koji su odavno nokautirani.

 

Manipulacija služi da On Iakše vlada. Lakše je da kao vlast štrajkujem glađu i tražim neopozivu smenu opozicije. Lakše je nego da se recimo neki Istinomer seti OBEĆANJA koje sam DAVAO. Jer neću da se priča o borbi protiv korupcije, o povećanju broja mafijaških egzekucija, o raznim stanovima bugarskim ili kanadskim, o spornim privatizacijama. Neću da me neko pita ko je vlasnik Politike, Novosti ili Dnevnika. Neću da mi se dosađuje pitanjem šta je plan za Kosovo. Neću da me pitaju pod kojim sam uslovima prodao NIS. Neću da se neko seti osetljivih stvari poput rušenja u Savamali ili političkog ubistva Olivera Ivanovića. Neću da se sad baš svakog dana priča o tome ko stoji iza ubistva Slavka Ćuruvije. Taman smo skrajnuli priču o inspiratorima atentata na predsednika vlade Zorana Đinđića. Neću da me neko podseća da prosečna plata još nije dostigla obećanih 500 evra. Neću da se penzioneri sećaju da sam smanjio penzije, već samo da sam ih povećavao. Neću da se priča o ceni mosta u Beogradu ili infrastrukturnimjrrojektima koji se raspadaju.

 

Štrajk glađu onih koji imaju APSOLUTNO sve poluge i mehanizme u društvu da sprovedu kakvu god politiku naume služi isključivo u svrhu manipulacije i skretanju pažnje sa problema na koji deo javnosti glasno ukazuje. Ne treba nam manipulacija, nama treba dijalog. I imamo savršenu priliku da pokažemo da verujemo u demokratski proces kao društvo. Da institucije za nas znače zakon i pravila koje važe za sve i uvek bez izuzetka i da smo zreli za odgovorni dijalog. Izazov je kada se institucije doživljavaju kao puke zgrade, zidovi i umetnine, umesto skup pravila i procedura koje upravljaju kolektivnim donošenjem odluka. Sasvim je jasno da izuzetno veliki broj Ijudi u Srbiji zahteva slobodne i fer uslove za buduće izbore i rad medija koji će biti u skladu sa zakonima ove zemlje. Odgovoran pristup, a ne manipulacija, sada bi bio da se kroz institucije ukrste argumenti i pronađu najbolja rešenja. Poruke “hoćemo dijalog, ali ne sa tom osobom” nije dobar put da se, iskreno i bez manipulacije uđe u dijalog oko problema koji tišti preko 60 odsto građana Srbije. Jer ako je tako, onda to znači da dijalog u stvari nećemo. Nećemo rešenje, već incident i konflikt. Onda to tako treba i reći.

 

Ako uskoro do dijaloga ne dođe, odgovornost za posledice je na svim političkim stranama. Tada ćemo moći i da zaključimo da je štrajk mozgova – uspeo.

 

Tekst je objavljen u Blicu.

Naslovna fotografija: Zoran Drekalović

Izborni uslovi u Srbiji se već neko vreme pogoršavaju, što je dokumentovano u izveštajima domaćih i stranih posmatračkih misija. Izborni akteri su u sve neravnopravnijem položaju, a birači sve manje u prilici da donesu slobodnu i informisanu odluku o tome za koga da glasaju. Zahtevi upućeni nadležnim institucijama da unaprede uslove u kojima se odvijaju izbori do sada nisu imali efekta. Najavljeni bojkot izbora do ispunjenja zahteva opozicionih aktera je jedan od legitimnih načina da se poveća pritisak na vlast kako bi se sledeći izbori održali u boljim uslovima. Međutim, izgleda da najavljeni bojkot do ispunjenja izbornih zahteva za sada nema većeg odjeka među građanima.

 

Stavovi građana Srbije o demokratiji i izborima na prvi pogled deluju kontradiktorno. Raste poverenje u demokratiju, ali je poverenje u demokratske institucije veoma nisko. Izbori se i dalje vide kao glavni način kojim se menjaju stvari u zemlji, ali se povezuju sa učestalim neregularnostima. Građani se slažu da bi izborni uslovi trebalo da se unaprede, ali ne i oko toga da je bojkot pravi način za to.

 

Međutim, možda ove stavove i nije teško razumeti. Građani vide prednosti demokratskog uređenja zemlje i veruju da je njihova osnovna uloga u demokratskom društvu da glasaju na izborima. Ono što nedostaje je poverenje u one koji su izabrani kao i u način na koji dolaze na vlast. Kada političke partije, u koje je poverenje izrazito nisko, preuzmu temu izbornih uslova kao instrument u borbi za vlast, nepoverenje u namere i efektivnost političkih aktera prenosi se i na oblast unapređenja izbornih uslova.

 

CRTA već 6 godina ispituje stavove građana o učešću u demokratskim procesima. Poslednje istraživanje iz oktobra 2018, rađeno na reprezentativnom slučajnom uzorku od 1.022 punoletna ispitanika, pored stavova o demokratiji bilo je posvećeno i regularnosti izbornih uslova.

 

Istraživanje iz godine u godinu beleži trend rasta podrške demokratiji kao najboljem sistemu (sada stoji na 51%) i trend pada podrške politici „čvrste ruke“ (43%). Ovo je pozitivna tendencija, možda i iznenađujuća imajući u vidu sve teškoće u funkcionisanju demokratije u Srbiji. Još jedna stvar koja ohrabruje je to što mladi, koji tek počinju da glasaju, mnogo manje podržavaju autoritarnu politiku nego stariji građani. Ipak, ne bi trebalo gubiti iz vida ni to da građani pod demokratijom mogu shvatati različite stvari i da se ona često razume samo kao vlast većine koja se osvaja izborima. Ovakvo tumačenje je donekle u skladu sa velikim značajem koji građani pridaju izborima, a malim poverenjem u sve druge oblike političkog učešća između izbornih ciklusa.

 

Bez obzira na to što je trend odnosa prema demokratiji pozitivan, nepoverenje u demokratske institucije i mehanizme je stabilno. Svega 13% ispitanika smatra da oni koje biraju na izborima, poslanici u Skupštini, zastupaju interese građana, dok čak 63% smatra da poslanici u Skupštini više brinu o interesima svojih partija nego o interesima građana.

 

Iako građani uglavnom ne veruju u svoju moć da menjaju stvari u državi kojima nisu zadovoljni, u svim proteklim istraživanjima oko 40% ispitanika veruje da glasanjem na izborima može da utiče na promene, što je više od bilo kog drugog demokratskog mehanizma između izbora. Međutim samo 11% njih smatra da nije bilo nikakvih nepravilnosti tokom proteklih izbora i da su oni održavani u skladu sa zakonom. Oni koji smatraju da nepravilnosti ima podeljeni su na dve grupe približno iste veličine: na one koje misle da nepravilnosti ugrožavaju rezultate izbora i one koji misle da su nepravilnosti manjeg intenziteta.

 

Kada uzmemo u obzir samo stavove onih koji misle da je na izborima bilo nekih nepravilnosti (oko 70% populacije), većina njih smatra da su česte ili redovne nepravilnosti zloupotreba državnih resursa, neravnomerni pristup medijima i pritisci na birače, dok ostali misle da se sve to dešava retko ili povremeno. Konačno, tek svaki četvrti stanovnik Srbije veruje da je birački spisak tačan i ažuran. Oni koji misle da birački spisak ne sadrži tačne podatke (59%) su podeljeni – jedna polovina misli da je spisak netačan zbog manipulacija u izborne svrhe, a druga da netačnosti proizlaze iz administrativnih teškoća. Iz ovih podataka vidi se da građani uglavnom jasno prepoznaju najozbiljnije nepravilnosti, kao i da veliki broj njih to vidi kao deo sistemskih problema u funkcionisanju demokratije u Srbiji.

 

Građani su ne samo svesni da postoje strukturne, dugoročne nepravilnosti u izbornom procesu, već su takođe spremni da podrže inicijative za poboljšanje izbornih uslova. Oko dve trećine ispitanika reklo je da bi podržalo inicijative za kontrolu jednakog pristupa medijima, ažuriranje biračkog spiska, kontrolu upotrebe državnih resursa i uređivanje rada izbornih organa. Takođe, veliki procenat (85%) smatra da je potrebna nezavisna kontrola izbornog procesa i taj procenat raste – posle poslednjih predsedničkih izbora 2017. taj procenat je iznosio 75%.

 

U istraživanju iz oktobra 2018. nije bilo potpunog preklapanja između stavova o izbornim uslovima, odnosno njihovom poboljšanju, i podršci pojedinim političkim partijama. Ispitanici koji su rekli da bi glasali za opozicione partije su u najvećoj meri odgovarali da su izborne nepravilnosti česte i da bi podržali inicijative za poboljšanje izbornih uslova. Potencijalni glasači vladajućih partija uglavnom su smatrali da su nepravilnosti prisutne, ali da ne utiču na rezultate izbora, kao i da su te nepravilnosti povremene. Međutim, bez obzira kako su kvalifikovali nepravilnosti, većina glasača koalicije na vlasti bila je spremna da podrži inicijative za poboljšanje izbornih uslova i smatrala je da je potrebna nezavisna kontrola izbora.

 

Rezultati istraživanja iz oktobra prethodili su politički dinamičnoj zimi, tokom koje su izborni uslovi vraćeni u sam centar političkih dešavanja. Uz seriju građanskih protesta, lokalne izbore u četiri opštine, uključujući Lučane u kojima su zabeležene ozbiljne nepravilnosti, opozicioni blok oko Saveza za Srbiju odlučio se za bojkot kao način za ostvarivanje ciljeva. Bojkot izbora do ispunjenja zahteva za slobodne i fer izbore, kao i bojkot rada skupštine koji je u toku, prepoznati su od strane dela opozicije kao način kojim bi se vlast naterala da napravi ustupke. U najnovijem istraživanju koje je obavljeno u martu 2019, na slučajnom reprezentativnom uzorku od 1.115 ispitanika, pokazuju se granice u okviru kojih ove odluke dopiru do građana.

 

Građani su podeljeni oko podrške bojkotu izbora kao vidu borbe za slobodne i fer izbore. Bojkot podržava 26% ispitanika, a protiv je 43%, nije sigurno 18%, dok ostatak ne zna ili odbija da odgovori. Na pitanje šta je to što je potrebno da se unapredi da bi ipak izašli na izbore, izdvajaju se dva uslova: sprečavanje kupovine glasova (55%) i prestanak pritiska na birače, odnosno pretnji i zastrašivanja (48%). Ostali uslovi, kao što su profesionalno izveštavanje medija, sprečavanje zloupotrebe javnih funkcija ili sređivanje biračkog spiska su od značaja za svakog trećeg ispitanika. Ovi rezultati pokazuju da bojkot nema veliku podršku, kao i da one koji naginju bojkotu više pogađaju kršenja biračkih prava, odnosno nepravilnosti u njihovom neposrednom okruženju, nego problemi neravnopravnosti učesnika u izbornoj utakmici.

 

Rezultati ovih istraživanja pokazuju da značajan procenat građana jasno prepoznaje probleme izbornih neregularnosti, podržava inicijative za poboljšanje uslova i vidi potrebu za nezavisnom kontrolom izbora, ali da manji procenat podržava bojkot izbora kao način da se do ostvarenja ovih zahteva dođe.

 

Za razliku od istraživanja o izbornim nepravilnostima iz oktobra, podaci o podršci bojkotu iz marta pokazuju jasniju političku diferencijaciju – glasači Saveza za Srbiju podržavaju bojkot, a glasači vladajuće koalicije su protiv. Glasači svih drugih političkih opcija su podeljeni oko bojkota, uz solidan procenat glasača koji su neodlučni. Stavovi građana o izbornim nepravilnostima su prevazilazili partijske podele, ali to nije slučaj kod stavova o bojkotu. Čini se da za sada bojkot nema jasnu i široku podršku čak ni u opoziciji, dok se do glasača vladajućih stranaka, iako u dobroj meri svesnih izbornih nepravilnosti i otvorenih za njihovo unapređivanje, ne dopire i oni se učvršćuju u svojoj poziciji.

 

Odluka o bojkotu je svakako legitimna ali je pitanje koliko je efektivna. Što pretnja bojkotom duže traje mogućnost za unapređenje izbornih uslova se smanjuje. Ukoliko je cilj bio da se poveća pritisak na vladajuće partije kako bi došlo do promena u izbornom ambijentu, onda bi bilo potrebno da se što pre počne sa razgovorom o ostvarivim zahtevima i da se u taj dijalog uključi i strana koja bi mogla da procenjuje koliko je od dogovorenog ispunjeno. Ukoliko u vladajućoj koaliciji postoji bilo kakva spremnost da se pristupi unapređenju izbornih uslova kojim bi se izbegao bojkot sledećih redovnih izbora, do kojih je ostalo manje od godinu dana, vreme za otpočinjanje tog procesa ubrzano ističe.

 

Tekst je objavljen na portalu Pescanik.net

Naslovna fotografija: Zoran Drekalović

Istinomer  je organizovao Istinomer forum „Učešće građana u javnim raspravama – Naš život, naš glas“  zajedno sa Asocijacijom DUGA u utorak u Sinagogi u Šapcu (Vlade Jovanovića br. 11).

 

Glavna tema diskusije bila je značaj uključivanja građana u društvena dešavanja putem javnih rasprava.  Navedena tema je od velike važnosti za građanke i građane Šapca, jer njihovo angažovanje i učešće je ključno za očuvanje i razvoj demokratskog duha.

 

Na Istinomer forumu su govorili:

 

Moderator: Igor Marsenić, član Gradskog veća grada Šapca

 

Više detalja o celokupnom događaju pročitajte ovde.

 

 

 

Udruženje građana CRTA predstavilo je preporuke za unapređenje izbornih uslova do 2020. godine na konferenciji održanoj 25. marta 2019. godine u Medija centru.

CRTA je sistematično posmatrala izbore u prethodne tri godine i izradila 60 detaljnih preporuka koje su dostupne na sajtu Građani na straži. Na ovom skupu su predstavljene one preporuke za koje CRTA veruje da mogu biti sprovedene do izbora 2020. godine i za koje postoji najveća podrška građana.

„Ovo su preporuke koje je potrebno i moguće sprovesti da bi bili unapređeni izborni uslovi. Zakonske izmene smo sveli na najmanju moguću meru i akcenat stavili na promenu prakse. Ovim konkretnim predlozima želimo da doprinesemo otvaranju dijaloga o poboljšanju izbornih uslova u Srbiji“, istakla je direktorka organizacije CRTA Vukosava Crnjanski.

Opada poverenje birača u izborni proces, a neregularnosti koje najviše utiču na izbore nisu više vezane samo za izborni dan nego za period kampanje, istakao je Raša Nedeljkov, programski direktor CRTA.

„Zloupotreba javnih resursa, funkcionerska kampanja, pritisci na zaposlene u javnom sektoru, su uz neravnopravnu medijsku zastupljenost učesnika izborne trke oblasti u kojima su neophodne zakonske intervencije. S druge strane, najmanje zahtevna oblast je transparentnost izbornog procesa, gde je potrebno srediti birački spisak, objaviti zapisnike biračkih odbora i omogućiti prisustvo akreditovanim posmatračima svim segmentima izbora“, naveo je Nedeljkov.

On je naglasio da su potrebne veće i zahtevnije promene u oblasti zaštite biračkog prava i profesionalizacije izborne administracije, te da se u preporukama posebno bavimo ovim temama.

Na skupu su predstavljeni i rezultati istraživanja javnog mnjenja „Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2018. godine“. Istraživanje je pokazalo da najveći procenat građana vidi glasanje na izborima kao oblik učesvtovanja u demokratskim procesima kojima mogu da se promene stvari, a zabeležen je i trend rasta podrške demokratiji kao najboljem sistemu i pad podrške politici „čvrste ruke“, ali s druge strane poverenje u glavne institucije demokratije je nisko i samo 11% građana smatra da nije bilo nikakvih nepravilnosti tokom proteklih izbornih procesa, istakaoje Vujo Ilić, glavni istraživač organizacije CRTA.

„Iako vidimo da značajan procenat građana jasno razume probleme izbornih neregularnosti, podržava inicijative za poboljšanje izbornih uslova i vidi potrebu za nezavisnom kontrolom izbora, manji procenat građana podržava bojkot izbora kao način da se do ostvarenja ovih zahteva dođe. Rezultati ukazuju na dalju polarizaciju društva i na potrebu za otvaranjem dijaloga oko unapređivanja izbornih uslova“, ocenio je Ilić.

 

Celu konferenciju možete pogledati ovde.

 

Konferencija “Kako do boljih izbornih uslova u Srbiji?” #Izbori2020

Posted by CRTA on Понедељак, 25. март 2019.

Da li u Srbiji mogu biti održani slobodni i fer izbori? To su me u petak pitali omladinci političkih stranaka, studenti i aktivisti  polaznici Akademije demokratije, koju organizuje CRTA. Sve se može kad se hoće, odgovorio sam. Ali sam takođe primetio i to da deluje da u Srbiji niko ne želi da se pozabavi, ozbiljno, uređenjem izbornog procesa. Partijama, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, kao da odgovaraju postojeći izborni uslovi, koji su u neskladu sa postojećim zakonskim okvirom.

 

CRTA posmatračka misija nikada se do sada nije suočila sa gorim izbornim procesom od nedavnog u Lučanima. Ipak, lokalnoj izbornoj komisiji nije podnet nijedan zvanični prigovor?! Da li to znači, da čak ni opozicija koja je oštro kritikovala stanje na terenu, ne misli da su Lučani odudarali od uobičajenog (ne)regularnog izbornog dana?

 

Izborna utakmica u Srbiji potpuno je u posedu političara. Oni su organizatori meča, ali i igrači. Oni su usvojili pravila igre, ali i rešili da ih ne poštuju.  Odlučuju i o prigovorima, a i proglašavaju pobednike i gubitnike, u ovom slučaju izborni rezultat. A ko kontroliše tok igre? Ko štiti javni interes? Oni. Zaključak je jednostavniji za razumevanje od samog toka igre. Političari su oteli izbore od građana i prilagodili ih sebi tako da im vladanje bude jednostavnije i lakše.

 

I nije problem samo vlast. Za igru su odgovorni svi igrači, sve političke  partije. Izgleda da opozicija i vladajuća koalicija savršeno odgovaraju jedna drugoj. Nijedna strana nema problem sa činjenicom da nedostaje kontrola finansiranja kampanja. Ni jedna strana se, ne suštinski, ne potresa zbog činjenice da je birački spisak pod “velom tajne”, a proces žalbi i rešenja po žalbama građana neefikasan. Dok je na vlasti, svakoj partiji je sve potaman, uključujući i medije. Kada se situacija obrne, onda bivša vlast počne javno da primećuje kako su izborni uslovi gori nego ikada, iako su prethodno zanemarivali sve preporuke i domaćih i stranih posmatrača. To je suština političke neodgovornosti koja kreira situaciju da pošteni izbori deluju kao nemoguća misija.

 

Da li je moguće da je nemoguće srediti birački spisak? Da li je moguće da je nemoguće saznati ko sve ima pravo da glasa? Da li je moguće da sistem naplate kazni za parkiranje funkcioniše besprekorno, a da izborni sistem decenijama ne radi? Ko je prepoznao da “nije” u javnom interesu da izbori postanu moguća misija?

 

Iskreno verujem da u Srbiji postoje profesionalci koji su u stanju da predlože rešenje za, na primer, zloupotrebu službenog položaja ili funkcionersku kampanju. Siguran sam da u tužilaštvu i policiji postoje ljudi koji imaju profesionalni kapacitet da pokrenu procese kojima će sankcionisati zloupotrebu javnih resursa. Jednako tako verujem  da postoje časni činovnici u državnoj upravi koji mogu da ažuriraju birački spisak. Ključno je pitanje ko im ne dozvoljava da to urade? Kada bismo na ovo pitanje dobili odgovor možda bismo saznali zašto je izborni proces iz godine u godinu sve užasniji i zašto se relativno pristojan zakonski okvir ne primenjuje.

 

Slobodne i fer izbore nećemo dobiti na poklon. Za svako građansko pravo, uključujući i pravo glasa, ljudi su morali da se bore. Bez obzira što, u našim uslovima, ta borba deluje kao nemoguća misija, građanin, ako mu je stalo, mora biti uporan i “dosađivati” institucijama. Do građana je da proveravaju da li su upisani u birački spisak. Ako im je stalo. Do građana je da  “smaraju” Agenciju za borbu protiv korupcije svaki put kad primete da funkcioner koristi javne resurse u kampanji.

 

Ako im je stalo. Do građana je da uporno podnose pritužbe Regulatornom telu za elektronske medije kada uoče da neki medij promoviše samo jednog kandidata. Građani, ako im je stalo, treba da prijave izbornoj komisiji nepravilnosti na biračkom mestu. Ali, građani imaju još jednu opciju, ako im je stalo. Mogu da postanu nezavisni posmatrači izbora i tako spreče da taster na semaforu, prilikom proglašenja pobednika i gubitnika, zavisi isključivo od političara.

 

Tekst je objavljen u Blicu.

Naslovna fotografija: Zoran Drekalović

Jermenska organizacija civilnog društva Unija informisanih građana dobitnik je OEBS nagrade „Branilac demokratije” za 2019. godinu. Nagrada je dodeljena na ceremoniji održanoj 11. marta 2019. godine u Beču, na kojoj je kao predstavnica prošlogodišnjeg dobitnika nagrade učestvovala i direktorka udruženja građana CRTA Vukosava Crnjanski.

Unija informisanih građana je nagrađena od strane 36 zemalja članica OEBS zbog izvanrednog doprinosa unapređenju nezavisnog novinarstva i donošenju informisanih odluka, kao i jačanju posmatranja izbora u Jermeniji.

Nagrada „Branilac demokratije” (eng. Democracy Defender) je uspostavljena  2016. godine sa ciljem da se oda priznanje pojedincima ili grupama za izuzetan doprinos odbrani ljudskih prava i promociji demokratije, u duhu Helsinške deklaracije i drugih principa i vrednosti OEBS-a.

CRTA je kao prethodni dobitnik nagrade imala čast da se obrati učesnicima ceremonije.

Demokratija je sve više pogođena krizom i prostor za rad na njenom razvoju je znatno sužen. Borci za demokratiju širom Evrope se suočavaju sa sličnim problemima. Zbog toga nagrada Branilac demokratije donosi ogromnu podršku i motivaciju svima nama koji smo posvećeni zaštiti građanskih prava i sloboda”, naglasila je Crnjanski.

Ceo tim organizacije CRTA je putem videa čestitao novim dobitnicima nagrade.

Democracy Defenders Award

Ne postoji jednostavan recept za odbranu demokratije ali ono što je sigurno je da je ne možemo odbraniti bez hrabrih i slobodnih građana i aktivnog i solidarnog civilnog društva!
Sve čestitke borcima za demokratiju u Jermeniji – Union of Informed Citizens, dobitnicima #DemocracyDefenderAward 2019!

Posted by CRTA on Понедељак, 11. март 2019.

Freedom House kao svetska nezavisna organizacija, za 2018.godinu objavila je da je status Srbije iz slobodne promenjen u zemlju sa ograničenom slobodom.  Svedoci smo prilično značajne i brze centralizacije moći u rukama jedne grane vlasti, tj. izvršne vlasti, kao i zatvaranja institucija pred javnim interesom. Institucije u Srbiji i mehanizmi koji su osmišljeni kako bi štitili građane i javni interes, u stvari služe nekim drugim uticajima“, izjavio je Raša Nedeljkov programski direktor Centra za istraživanje, odgovornost i transparentnost (CRTA) i otvorio drugi dan međunarodne konferencije „Civilno društvo za odgovornu vlast“ u Beogradu.

Predsednik Upravnog odbora Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobodu Filipe Markeš rekao je da demokratija prolazi kroz krizu i da je pitanje koju reformu primeniti kako bi ona postala bolja. „Sudska vlast je najranjivija od sve tri grane vlasti i  treba je štiti, jer bez nezavisnog sudstva koje će štiti pojedinačna prava građana demokratija nije moguća”, istakao je Markeš.

Govorilo se i o problematičnoj medijskoj situaciji u Srbiji, gde mediji sve češće predstavljaju odskočne daske za lične interese nosilaca moći.  „Mediji su napustili svoju publiku, a to su građani i građanke Srbije. Zato su građani izgubili poverenje i oslonac, što rezultira činjenicom da ne osećaju potrebu da brane medije. Nekadašnju značajnu ulogu medija kao četvrtog stuba demokratije, već dugi niz godina zamenila je uloga prvog stuba vlasti ”, izjavila je Danica Vučenić.

„Srbija mora postati svesna da jedino ako građani pokažu volju i interesovanje da promene institucije i obezbede vladavinu prava to će biti i ostvareno, jer država postoji zbog građana, a ne građani zbog države”, naglasio je Florian Biber, koordinator Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) i profesor u Centru za studije Jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu.

Posebna pažnja bila je usmerena na izmenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. „Pristup informacijama od javnog značaja u Srbiji nije bio loš, ali bolje je zadržati stari zakon u toj oblasti nego usvajati nova rešenja koja nisu u skladu sa demokratskim vrednostima, jer predviđaju da privredna društva koja se finansiraju iz budžeta ne moraju da dostavljaju tražene podatke”, ocenio je Primož Vehar viši savetnik SIGMA iz Slovenije.

Konferencija je zatvorena panelom u okviru koga su učesnici predstavili svoje zaključke do kojih su došli kroz radne grupe, pokrivajući pet različitih tema značajnih za razvoj demokratije: kontrolna i zakonodavna uloga Parlamenta, uloga i uticaj nezavisnih institucija, proces ustavnih promena, slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštita javnog interesa i medijski pluralizam.

Novak Pešić programski koordinator Crte je istakao da građani više nemaju pristup parlamentu kroz mehanizme koji su ranije postojali i da je  potrebno stvoriti jače veze među poslanicima i građanima, kao i povratiti međusobno poverenje. Takođe, viša savetnica za analizu javnih politika A11 inicijative za ekonomska i socijalna prava Milica Marinković, dodala je da je potrebna bolja saradnja i povezanost institucija i građana,  kao i veća transparentnost kada je u pitanju unutrašnji rad institucija.

Zamenica predsednika Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja Vida Petrović Škero je naglasila da je apsolutno neophodna šira promena ustava, jer ako se samo deo ustava menja, to ne donosi sklad. Zlata Đorđević kao projektna koordinatorka Transparentnosti Srbija je dodala da bi Poverenik u svojstvu nezavisne i odgovorne institucije, trebalo da ima i inspekcijska ovlašćenja, kao i ovlašćenje da  pokreće prekršaje, sankcije i kazne.

Panel je završen osvrtom na medijsku scenu u okviru koga je izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije Ivana Stevanović, izjavila da spona između građana i javnih medijskih servisa nije funkcionalna u ovom trenutku, a da je neophodno definisanje medijskog pluralizma u smislu medijskog sadržaja koji nije dovoljno utemeljen u zakonu.

Međunarodna konferencija je okupila preko stotinu domaćih i regionalnih stručnjaka. Na skupu su predstavljeni i nalazi pet istraživanja u različitim oblastima. Konferencija je deo projekta koji CRTA sprovodi zajedno sa Transparentnost SrbijaCentrom za pravosudna istraživanjaFondacijom Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, uz podršku Britanske Ambasade u Beogradu.

 

Celokupni snimak prvog panela možete pogledati ovde.

„Demokratiju treba shvatiti kao kretanje, kao jedan proces, a ne kao monolit. Svi koji pokušavaju da se približe idealu demokratskog sistema zapadaju u frustraciju, jer smatraju da je neće dostići kao takvu. Do jake i stabilne demokratije ima mnogo stepenica i koraka, jer demokratija je napredak“, izjavio je Dušan Reljić šef briselske kancelarije  iz Nemačkog instituta za međunarodnu saradnju i bezbednost i time otvorio konferenciju „Civilno društvo za odgovornu vlast“.

Prvi dan konferencije započet je panelom „Demokratija: jedina igra u gradu?“, u okviru koga su se govornici Marika Đolai – konsultatkinja za međunarodni razvoj i politička analitičarka za Zapadni Balkan i Evroaziju, Srđan Cvijić – viši analitičar javnih politika Instituta za evropske politike Fondacije za otvoreno društvo, Jovana Marović – izvršna direktorka Politikon mreže i Dušan Reljić – šef briselske kancelarije Nemački institut za međunarodnu saradnju i bezbednost, složili da je opalo poverenje u organizacije civilnog društva, da je potrebno da se radi direktno sa građanima, kao i da do 2025. godine institucije treba da budu nezavisne, a mediji slobodni, pri čemu fokus treba pomeriti sa donošenja na sprovođenja zakona.

„Ideja ovog okupljanja je da nakon širokog kruga konsultacija, dođemo do okvira koji može poslužiti da shvatimo kakvo demokratsko društvo želimo i to u perspektivi za 2025.godinu. Zato ćemo govoriti o receptu za demokratiju, o kreiranju dijaloga i pokušati da pokrenemo što više tema koje se tiču razvoja demokratskog društva. Takođe, u okviru ove inicijative, analizirali smo stanje demokratije kroz pet oblasti, što je dodatno doprinelo razumevanju problema i izazova sa kojima se demokratija danas suočava“, izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka Crte.

Konferencija je deo inicijative, koju CRTA sprovodi zajedno sa četiri partnerske organizacije –  Transparentnost Srbija, Centrom za pravosudna istraživanja, Fondacijom Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, uz podršku Britanske Ambasade u Beogradu.

Glavne teme diskusija tokom dvodnevne konferencije su savremeni izazovi koji utiču na smanjenje kvaliteta demokratije – poput narušavanja nezavisnosti pravosuđa, opadanja kvaliteta rada parlamenta, pogoršanja položaja nezavisnih organa, kršenja slobode medija i ograničavanja prava na informacije od javnog značaja.

Cilj konferencije je da pokrene dijalog u vezi sa aktuelnim stanjem demokratije u Srbiji, regionu i Evropi, sa namerom da se razviju preporuke za prevazilaženje postojećih problema. Skup okuplja predstavnike civilnog društva, akademske zajednice, eksperte iz oblasti javnih politika, sudije, novinare, predstavnike  javnih institucija i međunarodne zajednice koji su spremni da aktivno zagovaraju demokratsku i odgovornu javnu vlast.

U okviru drugog panela „Stanje demokratije u Srbiji“,  Tara Tepavac ispred Crte, Danilo Ćurčić – programski koordinator A11 Inicijative za ekonomska i socijalna prava, Vida Petrović Škero – zamenica predsednika Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja, Nemanja Nenadić – programski direktor Transparentnosti Srbija i Rade Đurić ispred Slavko Ćuruvija fondacije, predstavili su najveće neregularnosti koje utiču na razvoj i jačanje demokratskog sistema u Srbiji.

Ukazano je na to da je republički parlament u potpunosti u rukama izvršne vlasti, da je donošenje zakona po hitnoj proceduri postala ustaljena praksa, kao i da se primećuje znatan izostanak debate, javnog slušanja a i podnošenje brojnih amandmana na zakone i u postavljanju poslaničkih pitanja.

Zatim, istaknuto je da u pisanju amandmana na Ustav u oblasti pravosuđa, „prvi put u istoriji Srbije“ nisu učestvovali eksperti, da se zapravo ne zna ko ih je pisao, osim da je to urađeno u Ministarstvu pravosuđa.

Takođe, Parlament nije zainteresovan za saradnju sa nezavisnim institucijama i od 2014. ne razmatra njihove izveštaje o radu, niti prihvata njihove predloge zakona.

Aktuelna tema oko izbora Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je još jednom pokazala svoj značaj, jer je istaknuto da su određene izmene Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja vrlo sporne, jer tim izmenama Povereniku prestaje mogućnost da državnim organima izriče novčane kazne zbog nepoštovanja rešenja te institucije.

Zaključak ovih analiza završen je celokupnim pregledom medijske sfere u Srbiji u kojoj izostaje ozbiljan nadzor kontrole rada medija i obezbeđivanja medijskog pluralizma od strane Ministarstva kulture, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i REM-a.

Treći panel je okupio već pomenute stručnjake koji su zajedno sa Ivanom Jovanovićem – šef deska u Blicu, izneli svoje zaključke i neophodne mere koje bi trebalo preduzeti kako bi se ostvarili zamišljeni ciljevi u kreiranju demokratskog društva.

Zaključci prvog dana biće detaljnije razmatrani u okviru pet radnih grupa tokom drugog dana konferencije, sa ciljem da  se različiti predlozi i perspektive uključe u finalni izveštaj sa konferencije o stanju demokratije.

Centar za istraživanje, odgovornost i transparentnost (CRTA) organizuje konferenciju “Civilno društvo za odgovornu vlast”, koja se održava 4. i 5. februara 2019. godine u Hotelu Metropol u Beogradu. Konferencija je deo projekta koji CRTA sprovodi zajedno sa četiri partnerske organizacije, Transparentnost Srbija, Centrom za pravosudna istraživanja, Fondacijom Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, uz podršku Britanske Ambasade u Beogradu.

 

Održavanjem konferencije želi se podstaći otvoren,  participativan  i  na  činjenicama  zasnovan  dijalog  o  javnim politikama koje se tiču tema od ključnog značaja za procese demokratizacije i evropeizacije. Poseban fokus biće usmeren ka identifikovanju stanja demokratije u Srbiji, faktora koji utiču na opadanje njenog kvaliteta, kao i iskustvima iz uporedne prakse, kako bi se podstakao razvoj novih narativa o demokratiji.

 

Savremeni  izazovi  koji  doprinose  smanjenju  kvaliteta  demokratije  u  Srbiji  –  poput  narušavanja  nezavisnosti pravosuđa  putem  ustavnih  promena,  opadanja  kvaliteta  rada  parlamenta,  pogoršanja  položaja  nezavisnih  organa, kršenja slobode medija i prava na  informacije od javnog značaja – biće glavne teme diskusije. Vodeći se nalazima istraživanja  sprovedenih  u  okviru  ovog  projekta,  želimo  da  pokrenemo  dijalog  u  vezi  sa  aktuelnim  stanjem  sa namerom da razvijemo preporuke za prevazilaženje problema u ovim oblastima.

 

Ko brani demokratiju? Kako  je možemo odbraniti,  i šta  preporučiti institucijama i kreatorima javnih politika? Cilj  ove konferencije jeste da okupi različite aktere u potrazi za ovim ne tako jednostavnim odgovorima, uključujući predstavnike civilnog društva i akademske zajednice, sudije, novinare, eksperte iz oblasti javnih politika, predstavnike javnih institucija i međunarodne  zajednice  kako  iz  Srbije,  tako  i širom  Evrope,  koji  su  spremni da  aktivno  zagovaraju demokratsku  i odgovornu javnu vlast.

 

Konferencija  će  biti  podeljena  u  dva  dela,  sa  prvim  delom  koji  će  prvog  dana  uključiti  učesnike  u  dijalog  o  stanju demokratije, identifikovati ključne probleme i ponuditi moguće pristupe za podršku odgovornoj vlasti. Zaključci sa prvog dana biće  detaljnije razmatrani  u okviru  pet radnih grupa tokom drugog  dana konferencije, sa ciljem da  se različiti predlozi i perspektive uključe u finalni izveštaj sa konferencije o stanju demokratije.

 

Nezavisne institucije imaju jednu od ključnih uloga za uspostavljanje vladavine prava u jednoj demokratskoj državi. Zadatak im je da štite javni interes u svom delokrugu, kontrolišu izvršnu vlast i da budu produžena ruka parlamentu u sprovođenju svoje kontrolne uloge. Nezavisne institucije, poput Agencije za borbu protiv korupcije, Zaštitnika građana, Državne revizorske institucije, Regulatornog tela za elektronske medije, su jedan od stubova funkcionalnog demokratskog društva u kome je podela vlasti uspostavljena.

 

Ne mogu da odolim, a da ne dodam još malo o tome kako bi trebalo sve ovo da funkcioniše – kako je osnivač nezavisnih institucija Narodna skupština, nezavisne institucije podnose izveštaje o radu sa preporukama skupštini, zatim bi poslanici trebali da razmatraju te izveštaje i na osnovu njih da daju zadatke izvršnoj vlasti kako bi se zaštitila ljudska prava, uspostavila vladavina prava i unapredio kvalitet života.

 

A kako vladavina prava funkcioniše u Srbiji i zašto se ovo ne događa?

 

U praksi imamo stranku koju čine lider i članovi ustrojeni po klijentelističkom principu, autokratski. Onda imamo izbore – raspisane onda kada to odluči lider stranke, kandidate koje bira isti taj lider stranke i sprovedene po principu – zakon važi samo onda kad odgovara stranci.

 

Imamo i parlament. Ali, parlament radi tako da udovolji volji lidera stranke i time osvoji njegovo poverenje. Takav parlament bira čelne ljude nezavisnih institucija, koji su odobreni od – koga drugog, do lidera stranke. Imamo i zakone koje usvaja zombi parlament na predlog Vlade koja je opet – sačinjena od ljudi koje je postavio – lider stranke. I tako bih mogao u nedogled sa bezbroj primera gde je svaki segment institucionalnog organizovanja – od mesne zajednice, preko škola, bolnica, policije, tužilaštva i sudova do Agencije za nuklearnu sigurnost prošao kroz filter i amin lidera stranke i time osigurao poslušne ljude koji su često početak i kraj stručnosti, profesionalnosti i odgovornosti.

 

U ovakvom sistemu jednoumlja, institut kontrole i kritike, naročito od strane nezavisnih institucija postao je nepotrebna neprijatnost, jer ako kontrola pokaže da neki potez ili odluka stranke u pojavnom obliku parlamenta, zakona, inspekcije, putara ili službenika nije u skladu sa zakonom i javnim interesom, onda nećemo rešavati problem i ispravljati pogrešne odluke, već ćemo ućutkati kritičare i upodobiti kontrolni mehanizam interesima lidera stranke. Drugim rečima – anesteziraćemo Agenciju za borbu protiv korupcije, REM, Zaštitnika građana i sve redom. Sve koji štrče i remete idealnu sliku imaginarne stvarnosti.

 

A šta ćemo mi koji prepoznajemo da ovo zarobljavanje države nikako ne ide u prilog istinskoj demokratiji i poštovanju građanskih prava u Srbiji? Krajnje je vreme da pokažemo koliko nam je stalo do vladavine prava, koliko nam je važno da imamo nezavisne institucije, koliko nam je važno da imamo mehanizme koji nas štite od samovolje pojedinaca. Da budemo glasniji kada REM u izbornom procesu odustane od kontrole medija. Da reagujemo kad funkcioneri bez ograničenja zloupotrebljavaju javne resurse tokom izbornog procesa, a Agencije za borbu protiv korupcije nema.

 

Da se organizujemo kad se prava naših sugrađanki i sugrađana krše od strane bahatih službenika, a Zaštitnik građana ostane nem.

 

Krajnje je vreme da se demokratija brani. Misleći građani i građanke, svako od vas treba da nađe svoj način u odbrani demokratije i već jednom osvojenih političkih prava. Jer, sutra će pokucati na Vaša vrata, a neće biti nikoga da Vas zaštiti.

 

Tekst je preuzet iz dnevnog lista lista Danas, Specijalni dodatak „Ljudska prava: Novi pristup“, koji je, povodom obeležavanja Dana ljudskih prava priredila organizacija A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava

Naslovna fotografija: Zoran Drekalović