Freedom House kao svetska nezavisna organizacija, za 2018.godinu objavila je da je status Srbije iz slobodne promenjen u zemlju sa ograničenom slobodom.  Svedoci smo prilično značajne i brze centralizacije moći u rukama jedne grane vlasti, tj. izvršne vlasti, kao i zatvaranja institucija pred javnim interesom. Institucije u Srbiji i mehanizmi koji su osmišljeni kako bi štitili građane i javni interes, u stvari služe nekim drugim uticajima“, izjavio je Raša Nedeljkov programski direktor Centra za istraživanje, odgovornost i transparentnost (CRTA) i otvorio drugi dan međunarodne konferencije „Civilno društvo za odgovornu vlast“ u Beogradu.

Predsednik Upravnog odbora Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobodu Filipe Markeš rekao je da demokratija prolazi kroz krizu i da je pitanje koju reformu primeniti kako bi ona postala bolja. „Sudska vlast je najranjivija od sve tri grane vlasti i  treba je štiti, jer bez nezavisnog sudstva koje će štiti pojedinačna prava građana demokratija nije moguća”, istakao je Markeš.

Govorilo se i o problematičnoj medijskoj situaciji u Srbiji, gde mediji sve češće predstavljaju odskočne daske za lične interese nosilaca moći.  „Mediji su napustili svoju publiku, a to su građani i građanke Srbije. Zato su građani izgubili poverenje i oslonac, što rezultira činjenicom da ne osećaju potrebu da brane medije. Nekadašnju značajnu ulogu medija kao četvrtog stuba demokratije, već dugi niz godina zamenila je uloga prvog stuba vlasti ”, izjavila je Danica Vučenić.

„Srbija mora postati svesna da jedino ako građani pokažu volju i interesovanje da promene institucije i obezbede vladavinu prava to će biti i ostvareno, jer država postoji zbog građana, a ne građani zbog države”, naglasio je Florian Biber, koordinator Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) i profesor u Centru za studije Jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu.

Posebna pažnja bila je usmerena na izmenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. „Pristup informacijama od javnog značaja u Srbiji nije bio loš, ali bolje je zadržati stari zakon u toj oblasti nego usvajati nova rešenja koja nisu u skladu sa demokratskim vrednostima, jer predviđaju da privredna društva koja se finansiraju iz budžeta ne moraju da dostavljaju tražene podatke”, ocenio je Primož Vehar viši savetnik SIGMA iz Slovenije.

Konferencija je zatvorena panelom u okviru koga su učesnici predstavili svoje zaključke do kojih su došli kroz radne grupe, pokrivajući pet različitih tema značajnih za razvoj demokratije: kontrolna i zakonodavna uloga Parlamenta, uloga i uticaj nezavisnih institucija, proces ustavnih promena, slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštita javnog interesa i medijski pluralizam.

Novak Pešić programski koordinator Crte je istakao da građani više nemaju pristup parlamentu kroz mehanizme koji su ranije postojali i da je  potrebno stvoriti jače veze među poslanicima i građanima, kao i povratiti međusobno poverenje. Takođe, viša savetnica za analizu javnih politika A11 inicijative za ekonomska i socijalna prava Milica Marinković, dodala je da je potrebna bolja saradnja i povezanost institucija i građana,  kao i veća transparentnost kada je u pitanju unutrašnji rad institucija.

Zamenica predsednika Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja Vida Petrović Škero je naglasila da je apsolutno neophodna šira promena ustava, jer ako se samo deo ustava menja, to ne donosi sklad. Zlata Đorđević kao projektna koordinatorka Transparentnosti Srbija je dodala da bi Poverenik u svojstvu nezavisne i odgovorne institucije, trebalo da ima i inspekcijska ovlašćenja, kao i ovlašćenje da  pokreće prekršaje, sankcije i kazne.

Panel je završen osvrtom na medijsku scenu u okviru koga je izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije Ivana Stevanović, izjavila da spona između građana i javnih medijskih servisa nije funkcionalna u ovom trenutku, a da je neophodno definisanje medijskog pluralizma u smislu medijskog sadržaja koji nije dovoljno utemeljen u zakonu.

Međunarodna konferencija je okupila preko stotinu domaćih i regionalnih stručnjaka. Na skupu su predstavljeni i nalazi pet istraživanja u različitim oblastima. Konferencija je deo projekta koji CRTA sprovodi zajedno sa Transparentnost SrbijaCentrom za pravosudna istraživanjaFondacijom Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, uz podršku Britanske Ambasade u Beogradu.

 

Celokupni snimak prvog panela možete pogledati ovde.

 

„Demokratiju treba shvatiti kao kretanje, kao jedan proces, a ne kao monolit. Svi koji pokušavaju da se približe idealu demokratskog sistema zapadaju u frustraciju, jer smatraju da je neće dostići kao takvu. Do jake i stabilne demokratije ima mnogo stepenica i koraka, jer demokratija je napredak“, izjavio je Dušan Reljić šef briselske kancelarije  iz Nemačkog instituta za međunarodnu saradnju i bezbednost i time otvorio konferenciju „Civilno društvo za odgovornu vlast“.

Prvi dan konferencije započet je panelom „Demokratija: jedina igra u gradu?“, u okviru koga su se govornici Marika Đolai – konsultatkinja za međunarodni razvoj i politička analitičarka za Zapadni Balkan i Evroaziju, Srđan Cvijić – viši analitičar javnih politika Instituta za evropske politike Fondacije za otvoreno društvo, Jovana Marović – izvršna direktorka Politikon mreže i Dušan Reljić – šef briselske kancelarije Nemački institut za međunarodnu saradnju i bezbednost, složili da je opalo poverenje u organizacije civilnog društva, da je potrebno da se radi direktno sa građanima, kao i da do 2025. godine institucije treba da budu nezavisne, a mediji slobodni, pri čemu fokus treba pomeriti sa donošenja na sprovođenja zakona.

„Ideja ovog okupljanja je da nakon širokog kruga konsultacija, dođemo do okvira koji može poslužiti da shvatimo kakvo demokratsko društvo želimo i to u perspektivi za 2025.godinu. Zato ćemo govoriti o receptu za demokratiju, o kreiranju dijaloga i pokušati da pokrenemo što više tema koje se tiču razvoja demokratskog društva. Takođe, u okviru ove inicijative, analizirali smo stanje demokratije kroz pet oblasti, što je dodatno doprinelo razumevanju problema i izazova sa kojima se demokratija danas suočava“, izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka Crte.

Konferencija je deo inicijative, koju CRTA sprovodi zajedno sa četiri partnerske organizacije –  Transparentnost Srbija, Centrom za pravosudna istraživanja, Fondacijom Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, uz podršku Britanske Ambasade u Beogradu.

Glavne teme diskusija tokom dvodnevne konferencije su savremeni izazovi koji utiču na smanjenje kvaliteta demokratije – poput narušavanja nezavisnosti pravosuđa, opadanja kvaliteta rada parlamenta, pogoršanja položaja nezavisnih organa, kršenja slobode medija i ograničavanja prava na informacije od javnog značaja.

Cilj konferencije je da pokrene dijalog u vezi sa aktuelnim stanjem demokratije u Srbiji, regionu i Evropi, sa namerom da se razviju preporuke za prevazilaženje postojećih problema. Skup okuplja predstavnike civilnog društva, akademske zajednice, eksperte iz oblasti javnih politika, sudije, novinare, predstavnike  javnih institucija i međunarodne zajednice koji su spremni da aktivno zagovaraju demokratsku i odgovornu javnu vlast.

U okviru drugog panela „Stanje demokratije u Srbiji“,  Tara Tepavac ispred Crte, Danilo Ćurčić – programski koordinator A11 Inicijative za ekonomska i socijalna prava, Vida Petrović Škero – zamenica predsednika Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja, Nemanja Nenadić – programski direktor Transparentnosti Srbija i Rade Đurić ispred Slavko Ćuruvija fondacije, predstavili su najveće neregularnosti koje utiču na razvoj i jačanje demokratskog sistema u Srbiji.

Ukazano je na to da je republički parlament u potpunosti u rukama izvršne vlasti, da je donošenje zakona po hitnoj proceduri postala ustaljena praksa, kao i da se primećuje znatan izostanak debate, javnog slušanja a i podnošenje brojnih amandmana na zakone i u postavljanju poslaničkih pitanja.

Zatim, istaknuto je da u pisanju amandmana na Ustav u oblasti pravosuđa, „prvi put u istoriji Srbije“ nisu učestvovali eksperti, da se zapravo ne zna ko ih je pisao, osim da je to urađeno u Ministarstvu pravosuđa.

Takođe, Parlament nije zainteresovan za saradnju sa nezavisnim institucijama i od 2014. ne razmatra njihove izveštaje o radu, niti prihvata njihove predloge zakona.

Aktuelna tema oko izbora Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je još jednom pokazala svoj značaj, jer je istaknuto da su određene izmene Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja vrlo sporne, jer tim izmenama Povereniku prestaje mogućnost da državnim organima izriče novčane kazne zbog nepoštovanja rešenja te institucije.

Zaključak ovih analiza završen je celokupnim pregledom medijske sfere u Srbiji u kojoj izostaje ozbiljan nadzor kontrole rada medija i obezbeđivanja medijskog pluralizma od strane Ministarstva kulture, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i REM-a.

Treći panel je okupio već pomenute stručnjake koji su zajedno sa Ivanom Jovanovićem – šef deska u Blicu, izneli svoje zaključke i neophodne mere koje bi trebalo preduzeti kako bi se ostvarili zamišljeni ciljevi u kreiranju demokratskog društva.

Zaključci prvog dana biće detaljnije razmatrani u okviru pet radnih grupa tokom drugog dana konferencije, sa ciljem da  se različiti predlozi i perspektive uključe u finalni izveštaj sa konferencije o stanju demokratije.

Centar za istraživanje, odgovornost i transparentnost (CRTA) organizuje konferenciju “Civilno društvo za odgovornu vlast”, koja se održava 4. i 5. februara 2019. godine u Hotelu Metropol u Beogradu. Konferencija je deo projekta koji CRTA sprovodi zajedno sa četiri partnerske organizacije, Transparentnost Srbija, Centrom za pravosudna istraživanja, Fondacijom Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, uz podršku Britanske Ambasade u Beogradu.

 

Održavanjem konferencije želi se podstaći otvoren,  participativan  i  na  činjenicama  zasnovan  dijalog  o  javnim politikama koje se tiču tema od ključnog značaja za procese demokratizacije i evropeizacije. Poseban fokus biće usmeren ka identifikovanju stanja demokratije u Srbiji, faktora koji utiču na opadanje njenog kvaliteta, kao i iskustvima iz uporedne prakse, kako bi se podstakao razvoj novih narativa o demokratiji.

 

Savremeni  izazovi  koji  doprinose  smanjenju  kvaliteta  demokratije  u  Srbiji  –  poput  narušavanja  nezavisnosti pravosuđa  putem  ustavnih  promena,  opadanja  kvaliteta  rada  parlamenta,  pogoršanja  položaja  nezavisnih  organa, kršenja slobode medija i prava na  informacije od javnog značaja – biće glavne teme diskusije. Vodeći se nalazima istraživanja  sprovedenih  u  okviru  ovog  projekta,  želimo  da  pokrenemo  dijalog  u  vezi  sa  aktuelnim  stanjem  sa namerom da razvijemo preporuke za prevazilaženje problema u ovim oblastima.

 

Ko brani demokratiju? Kako  je možemo odbraniti,  i šta  preporučiti institucijama i kreatorima javnih politika? Cilj  ove konferencije jeste da okupi različite aktere u potrazi za ovim ne tako jednostavnim odgovorima, uključujući predstavnike civilnog društva i akademske zajednice, sudije, novinare, eksperte iz oblasti javnih politika, predstavnike javnih institucija i međunarodne  zajednice  kako  iz  Srbije,  tako  i širom  Evrope,  koji  su  spremni da  aktivno  zagovaraju demokratsku  i odgovornu javnu vlast.

 

Konferencija  će  biti  podeljena  u  dva  dela,  sa  prvim  delom  koji  će  prvog  dana  uključiti  učesnike  u  dijalog  o  stanju demokratije, identifikovati ključne probleme i ponuditi moguće pristupe za podršku odgovornoj vlasti. Zaključci sa prvog dana biće  detaljnije razmatrani  u okviru  pet radnih grupa tokom drugog  dana konferencije, sa ciljem da  se različiti predlozi i perspektive uključe u finalni izveštaj sa konferencije o stanju demokratije.

 

Nezavisne institucije imaju jednu od ključnih uloga za uspostavljanje vladavine prava u jednoj demokratskoj državi. Zadatak im je da štite javni interes u svom delokrugu, kontrolišu izvršnu vlast i da budu produžena ruka parlamentu u sprovođenju svoje kontrolne uloge. Nezavisne institucije, poput Agencije za borbu protiv korupcije, Zaštitnika građana, Državne revizorske institucije, Regulatornog tela za elektronske medije, su jedan od stubova funkcionalnog demokratskog društva u kome je podela vlasti uspostavljena.

 

Ne mogu da odolim, a da ne dodam još malo o tome kako bi trebalo sve ovo da funkcioniše – kako je osnivač nezavisnih institucija Narodna skupština, nezavisne institucije podnose izveštaje o radu sa preporukama skupštini, zatim bi poslanici trebali da razmatraju te izveštaje i na osnovu njih da daju zadatke izvršnoj vlasti kako bi se zaštitila ljudska prava, uspostavila vladavina prava i unapredio kvalitet života.

 

A kako vladavina prava funkcioniše u Srbiji i zašto se ovo ne događa?

 

U praksi imamo stranku koju čine lider i članovi ustrojeni po klijentelističkom principu, autokratski. Onda imamo izbore – raspisane onda kada to odluči lider stranke, kandidate koje bira isti taj lider stranke i sprovedene po principu – zakon važi samo onda kad odgovara stranci.

 

Imamo i parlament. Ali, parlament radi tako da udovolji volji lidera stranke i time osvoji njegovo poverenje. Takav parlament bira čelne ljude nezavisnih institucija, koji su odobreni od – koga drugog, do lidera stranke. Imamo i zakone koje usvaja zombi parlament na predlog Vlade koja je opet – sačinjena od ljudi koje je postavio – lider stranke. I tako bih mogao u nedogled sa bezbroj primera gde je svaki segment institucionalnog organizovanja – od mesne zajednice, preko škola, bolnica, policije, tužilaštva i sudova do Agencije za nuklearnu sigurnost prošao kroz filter i amin lidera stranke i time osigurao poslušne ljude koji su često početak i kraj stručnosti, profesionalnosti i odgovornosti.

 

U ovakvom sistemu jednoumlja, institut kontrole i kritike, naročito od strane nezavisnih institucija postao je nepotrebna neprijatnost, jer ako kontrola pokaže da neki potez ili odluka stranke u pojavnom obliku parlamenta, zakona, inspekcije, putara ili službenika nije u skladu sa zakonom i javnim interesom, onda nećemo rešavati problem i ispravljati pogrešne odluke, već ćemo ućutkati kritičare i upodobiti kontrolni mehanizam interesima lidera stranke. Drugim rečima – anesteziraćemo Agenciju za borbu protiv korupcije, REM, Zaštitnika građana i sve redom. Sve koji štrče i remete idealnu sliku imaginarne stvarnosti.

 

A šta ćemo mi koji prepoznajemo da ovo zarobljavanje države nikako ne ide u prilog istinskoj demokratiji i poštovanju građanskih prava u Srbiji? Krajnje je vreme da pokažemo koliko nam je stalo do vladavine prava, koliko nam je važno da imamo nezavisne institucije, koliko nam je važno da imamo mehanizme koji nas štite od samovolje pojedinaca. Da budemo glasniji kada REM u izbornom procesu odustane od kontrole medija. Da reagujemo kad funkcioneri bez ograničenja zloupotrebljavaju javne resurse tokom izbornog procesa, a Agencije za borbu protiv korupcije nema.

 

Da se organizujemo kad se prava naših sugrađanki i sugrađana krše od strane bahatih službenika, a Zaštitnik građana ostane nem.

 

Krajnje je vreme da se demokratija brani. Misleći građani i građanke, svako od vas treba da nađe svoj način u odbrani demokratije i već jednom osvojenih političkih prava. Jer, sutra će pokucati na Vaša vrata, a neće biti nikoga da Vas zaštiti.

 

Tekst je preuzet iz dnevnog lista lista Danas, Specijalni dodatak „Ljudska prava: Novi pristup“, koji je, povodom obeležavanja Dana ljudskih prava priredila organizacija A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava

Svečano otvaranje “Akademije demokratije” koju organizuje CRTA uz podršku Misije OEBS u Srbiji, održano je večeras u hotelu Falkenstainer.

 

Već treću godinu zaredom, ovaj edukativni program okuplja aktiviste političkih partija, organizacija civilnog društva, studente i novinare.

 

Na samom otvaranju, direktorka CRTE Vukosava Crnjanski istakla je da svake godine interesovanje za Akademiju raste, što dodatno daje podstrek CRTI da ulaže u obrazovanje mladih ambicioznih ljudi, budućih lidera.

“Želim novim polaznicima da poručim da ih čeka dinamičnih i produktivnih godinu dana koje će provesti sa našim timom. Akademija je samo prvi korak ka našem daljem povezivanju i zajedničkom radu. Radu na razvoju demokratije, osnovnih građanskih prava i sloboda, već jednom osvojenih na ovaj dan pre 18 godina. Drago mi je da nas je na tom putu što više i da iz generacije u generaciju pokazujemo da Srbija ima budućnost. To ste upravo vi – zreli, odgovorni mladi ljudi, građani aktivisti”, izjavila je Vukosava Crnjanski.


“Izuzetno mi je drago što vidim veliki odziv učesnika koji će pohađati Akademiju demokratije.  To je samo pokazatelj interesovanja mladih ljudi za političke procese,  demokratiju i vladavinu prava. Kroz ovaj edukativni program, polaznici će upravo na originalan i kreativan način proširiti svoje znanje. Demokratija je jedan proces koji se neprestano menja i razvija. Zato je potrebno i adekvatno obrazovanje, koje je ključno kako bi se mladi ljudi edukovalii informisali o pravim vrednostima demokratske kulture ”, rekao je ambasador Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oracio.

 

Polaznici će tokom dvosemestralnog programa imati priliku da steknu znanja iz oblasti političkog sistema Srbije,  funkcionisanja nezavisnih institucija, sudstva,  kao  i pisanja predloga javnih politika.

 

 

Pet dana provedenih u studijskoj poseti parlamentima Škotske i Velsa naterali su me da se zapitam da li mi u Srbiji živimo život u paralelnoj stvarnosti u odnosu na ostatak sveta.

 

Šta je drugačije? Sve ono najbitnije. Način funkcionisanja institucija, nivo političke kulture i ono što je možda najvažnije u celoj priči, svest ljudi, kako onih koji rade u institucijama tako i običnih građana.

 

Da li je kod njih idealno? Svakako da nije. Međutim, ono što je bitna razlika u odnosu na Srbiju jeste upravo svest da kada nešto ne funkcioniše prepoznaju izazove i aktivno se radi na njihovom rešavanju. I svi su uključeni. Nema podele na strane plaćenike i domaće izdajnike. Država je ta koja prepoznaje partnere, inicira saradnju sa organizacijama i pojednicima i ZAJEDNO podižu svest građana o važnosti aktivnog uključivanja u procese donošenja odluka.

 

Najjači utisak posete bio je razgovor sa narodnim poslanikom Zelene partije John Finnom u Parlamentu Škotske. Iskusan političar, zagovornik nezavisnosti, sa svojim čvrsto argumentovanim stavovima, nimalo “zadrt”. Razgovaramo o načinima komunikacije sa građanima. On sa svojih preko 60 godina godina u sred razgovora vadi telefon, otvara svoje naloge na Twitter-u, Facebook-u, Instagramu kao i mail i izgovara nešto što mi se urezalo u sećanje “Efikasna komunikacija sa našim građanima je nešto ELEMENTARNO, to se ne dovodi u pitanje ni u jednom trenutku, mi odgovaramo njima a ne oni nama”. Oni su ti koji idu po Škotskoj, razgovaraju, slušaju, ne čekaju da ih pozovu, ne čekaju da ih građani vuku za rukav.

 

I opet se vraćam na svest, nivo njihove političke kulture i odgovornosti. Nešto što kod nas nažalost još uvek ne postoji, a čini se da ni ne postoji ni volja da se nešto promeni s tim u vezi.

 

Kod nas javni funkcioneri ne vole kada im postavljamo pitanja, ignorišu naše e-mailove, pozive, poruke. Institucije se ne libe da nas ostave bez traženih informacija, na koje imamo pravo. I to bez trunke odgovornosti. Trenutni put do informacija koje poseduju institucije u našoj zemlji je put kroz jedan vrlo komplikovani lavirint. Tražimo informaciju, krenemo kroz lavirint, pa udarimo u zid, pa u još jedan i onda još jedan. Od informacije ni traga ni glasa. Onda, dignemo ruke, odustanemo. Razočaramo se, po ko zna koji put, u sistem, institucije, njihovo funkcionisanje.

 

Da bi se nešto promenilo, mi građani, ne smemo da odustanemo. Nemamo pravo na to.  Imamo pravo da budemo uporni, da ukazujemo na naša prava i njihovo kršenje. Da se borimo. Da zahtevamo da nam polažu račun o tome kako se troše naše pare. A u toj borbi nismo sami. Obilazeći Srbiju svake nedelje srećemo hrabre, odvažne i uporne ljude koji ne odustaju.

 

Da, naša realnost je prilično teatralnija, burnija. I u nizu novih “kriza” na Kosovu, paradoksalne situacije u Parlamentu, mora lažnih vesti, izbornih tenzija bliži se i 5. oktobar. Svake godine sve nečujnije. Nama, generacijama koje smo ovaj događaj pratili samo na televiziji, čini se da 18 godina od početka demokratskih promena za tekovine ovoga dana moramo ponovo da se borimo. Nove generacije koje su rođene nakon ovoga događaja moraće da se bore za iste stvari za koje su se borili njihovi roditelji.

 

Baš na dan kada obeležavamo punoletstvo petooktobarskih promena počinje i treća po redu Akademija demokratije. Sasvim slučajno a opet toliko simbolike u tom danu. Nova generacija mladih ljudi, budućih lidera, koji se 5. oktobra ni ne sećaju i o kome su čitali samo u knjigama ili novinskim člancima započeće svoje jednogodišnje putovanje. Program koji će im pomoći da razviju svest zašto je bitno da institucije funkcionišu, kontrolišu jedna drugu, zašto je bitno da imamo jak Parlament, nezavisno i efikasno pravosuđe, četvrtu granu vlasti – nezavisne institucije koje će pre svega štititi prava građana.  Pre svega, naučiće mnogo o svojim pravima i šta im ta prava donose. Naučiće kako će im ta prava pomoći da se bore protiv trenutne samovolje institucija i pojedinaca. Naučiće kako da pozivaju na odgovornost svoje predstavnike. Kako da prepoznaju i bore se protiv lažnih vesti i izrečenih neistina. Kako da postanu ODGOVORNI građani!

 

 

 

 

 

 

 

Evropski parlament je pokrenuo proceduru kojom se utvrđuje da li Mađarska ozbiljno krši vrednosti Evropske unije. Posle uobičajeno oštre debate u Strazburu prošle nedelje, Viktor Orban je po povratku u Budimpeštu objasnio taj postupak kao kaznu zbog njegove politike prema migrantima i kritikovanja Evropske unije. Međutim, postupanje sa migrantima je dospelo u centar pažnje svetske javnosti tek 2015. godine i predstavlja samo deo starijeg, mnogo dubljeg problema urušavanja demokratije u Mađarskoj. Orbanova partija Fides je pobedila na izborima pre osam godina i ubrzo zatim počela sa postepenim preuzimanjem svih poluga vlasti u državi, dok je od prvih rezolucija Evropskog parlamenta u kojima je kritikovano stanje demokratije u toj zemlji prošlo već sedam godina.

 

Evropski parlament je posle niza pokušaja da “mekšim” merama utiče na Orbanovu vladu ovog puta preuzeo odlučnu akciju. Pokrenuta je procedura predviđena članom 7 Lisabonskog ugovora, koja bi mogla da dovede do suspendovanja prava glasa Mađarske. Za mnoge čak i ova „nuklearna opcija“, tako nazvana jer se radi o najdrastičnijoj meri koju Unija može da preduzme prema članici, dolazi prekasno i ne predstavlja dovoljno snažnu meru. Možda su u pravu i možda je Mađarska nepovratno na putu razgradnje demokratskog poretka. Ali bez obzira na neizvestan ishod, sam ovaj događaj je važan za Evropsku uniju i za Srbiju, iz nekoliko razloga.

 

Evropski parlament je po prvi put pokrenuo proceduru kako bi se ustanovilo da li članica krši osnovne vrednosti Evropske unije. Odluka je doneta glasovima 448 poslanika, iz 24 od 28 članica, i iz svih poslaničkih grupa izuzev evroskeptičnog bloka desničarskih partija. Ovo se desilo samo još jednom, prošle godine, od strane Evropske komisije, zbog ugrožavanja vladavine prava u Poljskoj. Za uvođenje sankcija je potrebna saglasnost svih članica i do konsenzusa će teško doći jer će se Poljska i Mađarska međusobno štititi. Ali ovakvi potezi pokazuju da je među većinom političkih aktera u Uniji postignuto razumevanje da se klizanje u autokratiju država članica mora zaustaviti.

 

Politički akter najodgovorniji za ovaj preokret je Evropska narodna partija (EPP), koja je povukla liniju do koje će gledati saveznicima kroz prste. Vlada Viktora Orbana je dugo imala najveću podršku u Evropskom parlamentu u Hrišćansko-socijalnoj uniji Bavarske. HSU Bavarske je značajna ne samo kao sestrinska partija vladajuće Hrišćansko-demokratske unije u Nemačkoj, već i kao partija čiji je član, Manfred Veber, lider najveće grupe partija u Evropskom parlamentu – EPP. Iako ovu partiju sa Fidesom vežu konzervativne vrednosti i skepsa prema politici migracija nemačke kancelarke, Orbanov odnos prema demokratiji, ljudskim pravima i osnovnim slobodama konačno je stvorio rascep između njih.

 

Preokret u odnosima prema Orbanu dešava se u kontekstu kampanje za izbore za Evropski parlament zakazanih za maj sledeće godine. Veber je već najavio kandidaturu za sledećeg predsednika Komisije, pa je odluka da se jasno suprotstavi evro-skeptičnom Orbanu bila prvi test njegove posvećenosti evropskom projektu. Sa druge strane, Orban je najavio pokretanje nove grupe kojom bi se snažnije integrisale desne evroskeptične partije. Teško je zamisliti da u ovako postavljenim odnosima pitanje kvaliteta demokratije neće biti jedna od centralnih tema oko kojih će se sukobljavati političke opcije u EU u narednom periodu.

 

Rezultati glasanja u Parlamentu trebalo bi da budu signal Srbiji o pravcu u kom će se kretati odnos sa Evropskom unijom. Problemi mađarske demokratije su brojni, ali dobar deo njih, od netransparentnosti ustavnih promena, preko ugrožene nezavisnosti sudstva i drugih institucija, neravnopravnih izbornih uslova, izražene korupcije i sukoba interesa, političkog uticaja na medije, do smanjivanja pristupačnosti informacijama od javnog značaja, predstavljaju kritične tačke i u Srbiji.

 

Ukoliko se u narednom periodu nastavi ovaj trend presipitivanja funkcionisanja demokratije u državama članicama, i očekivanja od kandidata će se povećati. Ako su do sada ključni akteri u Evropskoj uniji bili spremni da iz bilo kog razloga gledaju kroz prste kandidatima čiji se kvalitet demokratije pogoršava, posle ove odluke Evropskog parlamenta čini se da će to postati mnogo teže.

 

Orban je jednom prilikom opisao svojim pristalicama njegov odnos sa Briselom kao ples – pretvara se da sluša, napravi nekoliko pokreta tako da izgleda kao da ih prati, i onda nastavi da radi ono što je prvobitno namerio. Ovaj ples je trajao godinama, sve dok su postojale dve strane spremne da ga igraju. Ali ako Srbija i druge zemlje kandidati budu oponašali korake Orbanovog plesa, moguće je da će ga igrati sami.

Uoči Međunarodnog dana demokratije 15.septembra, CRTA je dodelila priznanje “Hrabri glas”, koje se dodeljuje po prvi put ove godine,  inicijativi „Ne damo niški aerodrom“  za građanski aktivizam.

Ovo priznanje, CRTA koja je ovogodišnji dobitnik međunarodne OEBS nagrade “Branitelj demokratije”,  dodeljivaće svake godine povodom Međunarodnog dana demokratije, onima koji ne odustaju, koji se svojim hrabrim glasom bore za prava građana, koji u doba opšte apatije i nepoverenja, veruju u promene i rade na tome da se one dogode.

Uručujući priznanje, direktorka Crte Vukosava Crnjanski naglasila je da istraživanja pokazuju da samo 13 odsto građana učestvuje u inicijativama za rešavanje problema u lokalnim zajednicama. Ipak, ukazala je i na pozitivnu činjenicu da je 2016. godine po prvi put, posle niza godina, podrška za demokratiju veća nego podrška za politiku čvrste ruke.

Demokratija nisu samo izbori već sve ono što se dešava u vremenu između izbora. Uoči Međunarodnog dana demokratije, došli smo sa namerom u Niš, u grad koji je oduvek bio simbol građanskog aktivizma. Grad u kojem žive hrabri građani,  koji su glasni kada su svi drugi tihi, koji su spremni da menjaju stvari kada su svi ostali odustali”, izjavila je Vukosava Crnjanski.

“Želeo bih da se zahvalim CRTI na ovom priznaju i svim organizacijama koje čine inicijativu “Ne damo niški aerodrom.”Bez njih ova inicijativa ne bi bila to što jeste. Svi su doprineli ovoj građanskoj borbi, svojim znanjem, veštinama i ekspertizom u različitim oblastima. Posebno hvala građanima Niša koji su prepoznali značaj ovakvog aktivizma i podržavali nas u našoj istrajnosti“, rekao je predstavnik inicijative “Ne damo niški aerodrom” Miloš Bošković.

Nakon dodele priznanja usledio je razgovor o demokratiji i građanskom aktivizmu, na kojem su učestvovali novinarka Južnih vesti Jelena Canić Milanović, urednik portala Jugmedia Dragan Marinković, predstavnik Inicijative “Ne damo niški aerodrom”  Miloš Bošković i programski direktor CRTE Raša Nedeljkov.

Učesnici su se složili da je trenutni politički sistem Srbije destruktivan, da u potpunosti urušava samu državu, jer zapravo sjedinjena politička elita odlučuje o životima svih građana Srbije. Potrebno je da građani postanu svesni da su oni ti koji imaju moć na svakom nivou, a njima je neophodno ohrabrenje i uverenje da su promene moguće.

Snimak celokupnog događaja možete pogledati na Istinomer YouTube kanalu na ovom link-u.

“Ako prihvatimo da je jedini legitimni predstavnik vlasti Aleksandar Vučić, onda mi odustajemo od pokušaja da od Srbije pravimo demokratski uređeno društvo. Pitanje je da li ćemo da uzmemo od nekakvog gradonačelnika novac koji je ukrao na različite načine ili ćemo reći, ne, ti gradonačelniče si moj zaposleni, ti predsednice Vlade si moja zaposlena. Ja sam tebe zaposlio kao građanin, ti meni polažeš račune, a ne obrnuto”, kaže u intervjuu za Istinomer Raša Nedeljkov programski direktor organizacije Crta (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost), nakon nedavnog sastanka organizacija civilnog društva sa premijerkom Srbije Anom Brnabić.

 

 

Za nekoliko dana je Međunarodni dan demokratije. Da li tim povodom treba da organizujemo proslavu ili parastos?

 

(Tišina). Sama činjenica da mi dugo treba da odgovorim, nisam ni sam siguran. Ja mislim da mi treba da slavimo slobodu i prava koja smo kao građani osvojili do danas. Nikada nećemo živeti u idealnom svetu, ali možemo da živimo bolje. Upravo zbog toga i Dan demokratije jeste jedan od simboličnih datuma kada svi oni koji žele da žive u demokratskom društvu treba da se probude i dignu glas. U suprotnom možemo da se složimo sa sudbinom koja nas čeka i da budemo sužnji. Oni koji žele da budu sužnji ili robovi, mogu da drže parastos demokratiji, oni koji žele da budu građani, treba da je slave i da se bore za nju.

 

 

Da li nedavni sastanak premijerke Ane Brnabić sa predstavnicima civilnog sektora na kojem je i Crta učestvovala predstavlja otvaranje pravog dijaloga između civilnog sektora i vlasti ili je to samo incident?

 

To ćemo znati uskoro ukoliko ne dođe do sličnog događaja sa drugim organizacijama civilnog društva. Mislim da je važno što se taj razgovor dogodio u društvu u kojem dijalog ne postoji i koje ima samo tragove demokratije. Dakle, mi nemamo kulturu dijaloga ni u parlamentu, gde bi trebalo da bude debate, već imamo jedan uličarski, mizerni način razgovora između narodnih poslanika koji svojim ponašanjem unižavaju, prvo instituciju, a zatim i građane. Dijalog između organizacija civilnog društva i vlasti u suštini ne postoji.

 

 

Zašto ne postoji? Zbog vlasti ili zbog civilnog društva?

 

Za razgovor je potrebno dvoje i uvek postoji krivica i odgovornost jedne i druge strane. Da bi neko razgovarao mora da bude zreo. Dva čoveka mogu da razgovaraju da jedan priča, drugi da se pravi da sluša, ili da i jedan i drugi viču i ne čuju jedan drugoga. Ono što smo trenutno dobili je da je premijerka nakon prvog razgovora sa organizacijama civilnog društva, kada je u poseti Srbiji bila premijerka Norveške tražila i drugi razgovor na neke druge teme. Po meni je to pozitivan korak.

 

 

Imajući u vidu političku moć predsednika države, da li ste vi razgovarali sa predstavnicom vlasti koja zaista nešto može da pomeri i promeni?

 

Ako prihvatimo da je jedini legitimni predstavnik vlasti Aleksandar Vučić, onda mi odustajemo od pokušaja da od Srbije pravimo demokratski uređeno društvo koje podrazumeva tri grane vlasti i ovlašćenja svake od te tri grane. Mi smo svesni toga da u rukama premijerke ne leži moć. U Srbiji moć leži u kartel političkim partijama.

 

 

Koji je onda smisao tog sastanka?

 

Ipak, ona je formalno – pravno neko ko vodi Vladu, neko ko čak i u situaiciji da nema svu političku moć Srbiji, ima neku moć donošenja odluka. Sa druge strane, pravi se kakva takva praksa razgovora između organizacija civilnog društva, šalje se poruka drugim političarima u Vladi, onima koji su u subordinaciji u odnosu na premijerku. Na kraju krajeva, učimo se i mi iz organizacija civilnog društva kako treba da se razgovara sa predstavnicima vlasti. Pri tom, nemamo iluziju da će sve ono što smo želeli da poručimo vlasti biti prihvaćeno na pravi, konstruktivan način. Nismo mi očekivali da ćemo jednim razgovorom rešiti sve probleme, recimo pitanje reforme Ustava, ili Izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Naravno da nismo naivni, ali kada neko ponudi razgovor, ja mislim da je naša društvena odgovornost da ga prihvatimo, da ponudimo činjenice i da ne odustajemo od poziva da se taj razgovor nastavi. Sada je, na neki način, lopta u rukama predsednice Vlade.

 

 

Ali ako idete na razgovor, kakvu poruku šaljete građanima o čijim potrebama i očekivanjima organizacije civilnog drutšva moraju da brinu? Deluje da glumite da se tu nešto dešava, a u stvari se ne dešava ništa.

 

Mi smo na tom sastanku slali poruku i onim ljudima koji slušaju i prate šta radi premijerka. Dakle, nije ono što se čulo na tom sastanku bilo samo za njene uši, poruke su došle i do ljudi koji donose odluke. Bilo je tamo razgovora i o temama za koje je premijerka odgovorna. Sa druge strane, ako možemo da napravimo paralelu, neko maliciozan bi mogao da kaže, a zašto bismo uopšte izlazili na izbore, recimo, za Skupštinu Grada Beograda kada su prvi na listama predsednici partija, pa čak i predsednik republike. Pa ipak, mnogi građani Beograda su izašli na birališta, pa čak i ako nisu glasali za neku od tih opcija. To pokazuje da u Srbiji ne postoji ni dovoljno velika potražnja za politikama i za političkim rešenjima koje partije treba da nude na izborima.

 

 

Pa da li, onda, nevladine organizacije pristajanjem na razgovor daju legitimitet takvoj političkoj situaciji u kome jedan čovek ima svu političku moć?

 

Ja mislim da smo mi sastankom sa predsednicom Vlade, zapravo, pružili podršku sistemu. Vlada je nosilac politike u jednom društvu. Ukoliko bismo išli da razgovaramo sa predsednikom, mi bismo kršili Ustav. Mi smo kao odgovorna organizacija civilnog društva vodili razgovar na pravoj adresi. Ta prava adresa u ovom trenutku ima političku moć takvu kakvu ima. U prethodnom mandatu, tu političku moć je imao premijer Aleksandar Vučić. Ukoliko bismo išli isključivo tamo gde leži politička moć, mi bismo direktno urušavali sistem koji pokušavamo da branimo.

 

 

Razgovaralo se reformi Ustava, o Izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, o poglavlju 35… Da li će i šta od svega što se moglo čuti na razgovoru imati efekta? Da li je Crta zadovoljna sastankom sa premijerkom?

 

Pa ja ne mogu da kažem da sam zadovoljan ishodima, posebno u odnosu na temu slobodnog pristupa informacijama od značaja koju je Crta kandidovala. Pokušali su da tu temu uvuku  u partijsko–političku arenu, odnosno da se o instituciji Poverenika priča iz ugla dnevne politike. Mi smo tamo otišli da bismo se bavili Izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koje idu u pravcu smanjenja prava građana. Nismo dobili odgovor na postavljena pitanja od državnice Ane Brnabić, već od političarke Ane Brnabić.

 

 

Koji ste odgovor dobili?

 

Odgovor premijerke nije išao u pravcu razumevanja šta je problematično u odnosu na izmene zakona, već kako oni percepcipiraju ulogu Poverenika u društvu. Oni Poverenika vide kao političkog aktera, a ne kao kontrolni mehanizam vlasti. I time su pokazali osnovno nerazumevanje uloga nezavisnih kontrolnih tela, kao što je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencija za borbu protiv korupcije, ili pak, Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Političari u Srbiji bi bili srećni kada te institucije ne bi postojale, ili još srećniji ukoliko postoje, ali ne rade svoj posao. A tu smo onda mi – građani koji treba da podignemo glas i da branimo te institucije, jer ukoliko nema parlamenta koji propituje ministre, ili Agencije za borbu protiv korupcije koja sankcioniše ili pokreće postupke protiv, recimo, korupcije u izbornom procesu, onda će političari raditi šta im je volja.

 

 

I sada imamo instituciju Poverenika i Agenciju za borbu protiv korupcije, pa političari, svejedno, rade sve što žele. 

 

Zato što te instutucije nemaju podršku građana. I tu je sad pitanje – šta je starije koka ili jaje. Za mene smo mi kao građanska, demokratska Srbija, recimo, izgubili REM onda kada su rekli da neće da posmatraju i analiziraju medijsku scenu tokom predizborne kampanje. Tu su građani izgubili.

 

 

I šta se dogodilo nakon toga?

 

Mnogo toga. Imali smo tri izborne kampanje u nizu koje su bile navijačke propagandne mašinerije, a to je, između ostalog, plaćeno novcem građana kroz RTS.

 

 

U kojoj meri ste svesni da je metafora građanske pobune u Srbiji danas žena koja je ubila preduzimača koji je ucenjivao? Šta nam to govori o poverenju građana u institucije? 

 

U Srbiji ne postoji sistem vladavine prava, već imamo ljušture od institucija. Upravo je ovaj slučaj pokazao da, nažalost, sistem ne radi. Sistem će raditi onda kada neko bude dovoljno glasno tražio da sistem radi. Dakle, mi moramo da dignemo glas, kako bismo se izborili za ono društvo u kakvom želimo da živimo, a ne da pristajemo na politiku “2.000 dinara za gospođu“, kakva nam se nudi.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana demokratije, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTAorganizovao je razgovor o građanskom aktivizmu i dodelu priznanja „Hrabri glas“ u petak,  14. septembra u Nišu.

Po prvi put, CRTA, kao dobitnica međunarodne nagrade „Branitelj demokratije“, dodelila je priznanje „Hrabri glas“ Inicijativi „Ne damo niški aerodrom“, kao motivišućem primeru aktivističke priče.

Kroz razgovor sa učesnicima mapirali smo „crvene linije“ koje je potrebno preći da bi se građani probudili i borili za svoja prava. Takođe, razgovarali smo i o motivima građana za učešće u demokratskim procesima.

Na razgovoru će diskutovati:

o   Raša Nedeljkov, programski direktor, CRTA

o   Miloš Bošković, predstavnik Inicijative “Ne damo niški aerodrom”

o   Jelena Canić Milanović, novinarka, Južne vesti Niš

o   Dragan Marinković, urednik, Jugmedia Leskovac

Moderatorka: Mihaela Šljukić Bandović, novinarka Istinomera

Više o samom događaju možete pogledati ovde.