Skupština Srbije druga po transparentnosti u regionu
U proteklih godinu dana parlamenti u regionu napravili su manji napredak u pogledu unapređenja dostupnosti podataka o svom radu i otvorenosti ka javnosti.
Narodna skupština Srbije ove godine nalazi se na drugom mestu po transparentnosti sa ispunjenih 61 odsto kriterijuma iz Deklaracije o otvorenosti parlamenata iza Skupštine Crne Gore, pokazuju rezultati istraživanja “Indeks otvorenosti parlamenata – Srbija i region 2016.”
Na trećem mestu nalazi se Hrvatski sabor koji ispunjava 58% indikatora otvorenosti, a prate ga parlamenti Albanije (sa 56% ispunjenosti), Bosne i Hercegovine (46%), i Makedonije sa 43% ispunjenih indikatora. Uopšteno govoreći, Hrvatski sabor napravio je najveći napredak u proteklih godinu dana u pogledu poboljšanja transparentnosti.
“U odnosu na 2015. godinu, Narodna skupština Srbije unapredila je budžetsku transparentnost objavljivanjem budžeta za prethodne dve godine (2014. i 2015.), i detaljnog plana javnih nabavki za tekuću godinu. Takođe, većina dokumenata u vezi sa zakonodavnim procesom, poput predloga zakona, konačnih tekstova zakona, rezultata glasanja kao i stenografskih beleški sa plenarnih sednica javno je dostupna. Prostor za unapređnje jeste da se na zvaničnom sajtu Narodne skupštine objave amandmani koje poslanici podnose na predloge zakona” izjavila je Jovana Đurbabić iz inicijative Otvoreni parlament.
Skupština Srbije jedan je od dva parlamenta u regionu koji ima razvijen mehanizam poslaničkih kancelarija, koje se osnivaju u cilju unapređenja direktne komunikacije sa građanima. Takođe, sednice odbora se mogu pratiti uživo na zvaničnom sajtu Skupštine. Međutim, postoje druge oblasti u kojima je moguće dodatno unaprediti transparentnost kako bi Narodna skupština Srbije ispunila i druge međunarodne kriterijume za otvorenu upravu. To podrazumeva objavljivanje stenografskih beležaka sa sednica odbora, podatke o prisutnosti poslanika i rezultate glasanja poslanika sa sednica odbora, kao i uvećavanje prisustva parlamenta na društvenim mrežama što bi značajno unapredilo komunikaciju sa građanima. Takođe, tome bi doprinelo i objavljivanje biografija poslanika i njihovih imovinskih kartica na sajtu Narodne skupštine.
Istraživanje je u okviru inicijative Otvoreni parlament sproveo Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
