Javno mnjenje: Pritisci na birače najveći problem za slobodne izbore
Građani Srbije ipak daju blagu prednost demokratiji u odnosu na autokratiju. Demokratiju povezuju sa slobodnim izborima a smatraju da su pritisci na birače najveći problem za slobodne izbore. To pokazuju nalazi našeg istraživanja javnog mnjenja “Politički stavovi građana Srbije – jesen 2022” koje smo sproveli terenski od 24. septembra do 3. oktobra ove godine.
DEMOKRATIJA ILI AUTOKRATIJA?
Građani su podeljeni po pitanju demokratije i autokratije. Više od polovine građana (54 odsto) slaže se sa stavom da je, bez obzira na sve teškoće, demokratija najbolji politički sistem za Srbiju, dok nešto manje od polovine (45 odsto) misli da je za Srbiju u ovom trenutku najbolje da ima jednog jakog lidera koga bi svi slušali. Kada se ovi podaci ukrste, svaki peti građanin bi hteo i demokratiju i jakog lidera.
Kada bi morali da se opredele između ova dva sistema, polovina građana (50 odsto) bi izabrala demokratski sistem, dok bi nešto manje (41 odsto) izabralo autoritarni.
ŠTA JE DEMOKRATIJA?
Kada je reč o shvatanju demokratije, građani je razumeju na različite načine. Najviše je poistovećuju sa slobodnim glasanjem na izborima, a manje sa ravnopravnošću učesnika izbora ili smenjivošću partija na vlasti. Najviše građana (91 odsto) ističe da je za demokratiju važno da građani biraju vlast na slobodnim izborima.
Zatim sledi da vlada redovno polaže račune građanima i njihovim organizacijama (84 odsto). Građani dalje povezuju demokratiju sa ljudskim pravima koja štite građane od samovolje države (83 odsto), sa tim da sudovi i parlament kontrolišu rad vlade (82 odsto) i da država ne može da ograniči manjinama prava koje ima većina (81 odsto).
Najnižu podršku imaju stavovi o ravnopravnosti učesnika u demokratskom procesu (78 odsto) i potrebi povremene smene partija na vlasti (76 odsto).
DA LI GRAĐANI TREBA DA SE BAVE POLITIKOM?
Iako je tek svaki peti građanin učestvovao u nekoj akciji na lokalu u prethodnoj godine, većina građana (48 odsto) je za participativni model demokratije koji podrazumeva da svi građani uvek treba da budu aktivno uključeni u politiku. Oko trećine (27 odsto) smatra da je dovoljno da se građani bave politikom tako što će glasati na izborima (reprezentativni model). Četvrtina građana (24 odsto) bira elitni model, u kome politikom treba da se bave samo političari.
DA LI IMA PROBLEMA SA IZBORIMA?
Kada je reč o političkoj participaciji, tri četvrtine građana (74 odsto) kaže da redovno izlazi na izbore.
Kada smo ih pitali da ocene aprilske izbore, mišljenja su podeljena. Ukupno 44 odsto misli izbori jesu bili slobodni i pošteni, a 42 odsto da nisu. Polovina građana misli da je na izborima bilo krađe glasova tokom izbornog dana, u manjoj ili većoj meri.
Na pitanje šta je najveći problem izbora u Srbiji, najviše građana (32 odsto) navodi to što neke političke stranke ili kandidati vrše pritisak na birače da glasaju za njih. Manji broj naveo je zloupotrebe javnih resursa (22 odsto), zatim nejednak pristup medijima i netačnost biračkog spiska. Takođe, 46 odsto građana misli da kandidati iz opozicije nisu bili dovoljno prisutni u medijima u vreme izborne kampanje, a 41 odsto misli da jesu bili.
Crta je, uoči izbora 2022, sprovela kvalitativno istraživanje o političkim pritsicima na građane koje pokazalo da se pritisci na birače dešavaju i van predizbornog perioda, gotovo svakodnevno. Svedočenja ljudi koji su bili žrtve ili svedoci političkih pritisaka pročitajte ovde.
Nalazi Crtinog monitoringa medija pokazuju da je neravnopravan položaj predstavnika vlasti i opozicije nakon izbora u aprilu 2022. godine još očigledniji nego što je bio u periodu pre izborne kampanje. Nalaze pogledajte ovde.
ŠTA GRAĐANI MISLE O PRISTUPANJU EU?
Više od trećine građana (36 odsto) bilo bi ravnodušno prema pristupanju Evropskoj uniji, 28 odsto bi se obradovalo, a 33 odsto bi se zabrinulo. Još veći procenat, 43 odsto građana bilo bi ravnodušno prema prekidu pregovora sa EU.
U odnosu na maj ove godine, kada je rađeno prethodno istraživanje, zabeležen je rast ravnodušnosti prema EU integracijama. Podatke ovog istraživanja bi trebalo posmatrati i kroz prizmu medijskog ambijenta u kojem se najviše građana o društveno-političkim temama informiše putem provladinih medija u čijim sadržajima, po nalazima monitoringa medija Crte, dominiraju antizapadni narativi.
KAKAV JE STAV PREMA RATU U UKRAJINI?
Ipak, uočava se promena u stavovima građana o ratu u Ukrajini u odnosu na prve mesece invazije. Više od polovine građana (58 odsto) navelo je da im je bliža ruska strana u sukobu, dok se petina (22 odsto) opredeljuje za Ukrajinu. Podrška Ukrajini je porasla za 10 procentnih poena u odnosu na maj 2022. godine kada je iznosila 12 odsto, dok je podrška Rusiji ostala na istom nivou. Takođe, beleži se i blagi rast onih koji su za uvođenje sankcija Rusiji, što sada podržava svaki peti građanin.
Kompletno istraživanje nalazi se ovde.
